Primat od ekoloških ustanaka prethodne nedelje preuzeli su pobunjeni poljoprivrednici i, iz dan u dan, širi se spisak gradova i sela u kojima se organizuju protesti i traktorske blokade.
Dugogodišnje nezadovoljstvo poljoprivrednika kulminiralo je zbog drastičnog povećanja cene mineralnih đubriva i visoke cene goriva. Prvi su na ulicu izašli prošlog četvrtka poljoprivrednici iz Kraljeva, Batočine i Valjeva i od tada se svakodnevno negde događaju protesti – u Šapcu, Zrenjaninu, Rači, Srbobranu…
Udruženja i savezi poljoprivrednika jedinstveni su u zahtevu vladi Srbije da ukine akcize za euro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva i poveća subvencije na 200 evra po hektaru, odnosno, kako ističu – samo traže ono što im je ukinuto pre deset godina.
Resorni ministar Branislav Nedimović za sve je optužio “đilasovce”, koji “huškaju seljake na proteste”. No, pobunjeni paori ne žele da razgovaraju sa njim, već su premijerki Ani Brnabić dali rok do petka da ispunjeni njihove zahteve, a pored dva pomenuta, traže i redovnu i brzu isplatu subvencija, kao i isplatu svih zaostalih neisplaćenih subvencija i isplatu budućih subvencija u roku od 45 do 60 dana od dana podnošenja zahteva, te regulisanje uvoza smrznutog mesa i mleka u prahu. U suprotnom, najavljuju radikalizaciju protesta.
Vojvođanski poljoprivrednici blokirali su puteve poslednji put pre šest godina, zbog tadašnjih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i najave dolaska nemačke kompanije “Tenis”, ali nisu imali uspeha. Međutim, aktuelni protesti više podsećaju na višenedeljne blokade iz 2011. godine kada su pobunjeni paori isposlovali subvencije, a u dobroj meri i naštetili vladajućoj Demokratskoj stranci i praktično najavili njen pad sa vlasti.
“Helikopter-pare”
Postizborna čast za mlade
foto: printscreen…
Najava predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da će mladi dobiti u junu još po 100 evra pomoći od države, već je ušla u proceduru pošto je Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, po kojem se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovida 19.
Za prvobitnu meru podrške od sto evra prijavilo se 1.019.796 mladih, a sredstva su počela da se isplaćuju 1. februara. Svi oni će bez novog prijavljivanja dobiti istu novčanu podršku početkom juna.
“Svako obećanje koje smo dali, ispunili smo u dan i u dinar i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, i koliko su nam javne finansije stabilne. To je slika potpuno drugačije Srbije, zemlje koja pobeđuje u ekonomiji kao nikada do sada”, poručio je ministar finansija Siniša Mali i naglasio da je protekle nedelje svim penzionerima isplaćeno po 20.000 dinara, što je, kako kaže, “pojedinačno najveća pomoć koja je ikada isplaćena našim najstarijim sugrađanima”.
S druge strane, mnogi ekonomisti kažu da se radi o klasičnoj korupciji, pa tako Goran Radosavljević ističe za Betu da su u pitanju “najskuplje plaćeni glasovi u istoriji demokratije” i nastavak “bacanja novca iz helikoptera, mimo zakona i budžeta”.
No, i pored usvojenog Zakona, ipak od rezultata aprilskih izbora najviše zavisi da li će naprednjački “helikopter za bacanja para” ponovo “poleteti” u junu.
Hapšenje u Jajincima
“Kralj šuta” i parapolicijski komandant
foto: zoran žestić / tanjug…
U akciji policije i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšen je Vojkan Krstić, kontroverzni biznismen, vlasnik firme “Elita gradnja” i osnivač nevladine organizacije “Spasilački centar Srbije”, koji se tereti da je fiktivno fakturisanim ugovorima o otpadu oštetio tri beogradske opštine za oko 10 miliona dinara. Pored njega slobode je lišeno još pet osoba, među kojima su i službenici iz opština Vračar, Zvezdara i Čukarica.
Krstića mediji nazivaju “kraljem šuta i divljih deponija” i prenose da je godinama unazad ucenjivao mnoge investitore i vlasnike građevinskih firmi u Beogradu zahtevajući da šut i otpad sa gradilišta voze na njegove divlje deponije.
U javnosti se predstavljao kao biznismen-huminatarac, ali i kao specijalac, jer je njegov “Spasilački centar Srbije” nekakva parapolicijska jedinica, bogato opremljena, koja se bavi “preventivom, zaštitom i spašavanjem ljudskih života i materijalnih dobara u vanrednim situacijama”, a smeštena je u objektu nalik kasarni u Jajincima. Krstić i njegovi “spasioci” po uniformama najviše sliče žandarmima, a učestvovali su na smotrama i vežbama zajedno sa regularnim policijskim jedinicama. Sumnja se da je i ova formacija trebalo da dobije neka policijska ovlašćenja po izmenama Zakona o policiji koje je nedavno neuspešno pokušao da progura ministar Aleksand Vulin.
Krstić je na saslušanju u Tužilaštvu negirao da je izvršio krivična dela za koja se sumnjiči.
Prijave zbog blokada
Narušili društvenu disciplinu i pravni poredak
Vlast nastavlja da sudski goni učesnike ekoloških protesta s početka decembra, pa će tako, između ostalih, pred sudiju za prekršaje izaći četvoro Kikinđana koje je policija označila kao organizatore jednočasovne blokade saobraćaja na ulazu u grad. Oni se terete da su 4. decembra “narušili društvenu disciplinu i pravni poredak i postupili suprotno odredbama Zakona o javnom okupljanju”, a pored njih još dvadesetak od oko 200 učesnika protesta dobili su novčane kazne od 5.000 dinara zbog kršenja Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Nije jasno po kom osnovu je kikindska policija prijavila tih dvadeset i nešto učesnika protesta, a posebno kako je odabrala četvoro navodnih organizatora kojima preti kazna od 100.000 do 150.000 dinara. Naime, skup je bio prilično spontan, a pored njih i brojni drugi Kikinđani su na svojim profilima objavili poziv na protest.
Četvoro prijavljenih već su praktično osuđeni u lokalnim medijima pod kontrolom vlasti jer su “izazvali opravdani gnev vozača”, “besprizorno maltertirali građane”, pa su “zalužili da dobiju po džepu”. Ipak, na snimcima i fotografijama se vidi da je blokada kružnog toka na obodu grada bila više simbolična, jer su vozači okretali automobile i drugim putevima ušli u grad ili izašli iz njega i praktično su zaustavljena samo dva kamiona koji nisu uspeli da izvedu taj manevar, a ostali “blokirani” su bili članovi Srpske napredne stranke koji su organizovano došli i pokušali da dobacivanjem izazovu incident igrajući ulogu “gnevnih vozača”.
Na sreću, protestanti nisu reagovali na provokacije i zabeležen je samo jedan manji incident. Jedan od okrivljenih za organizaciju blokade, Radivoj Raca, kaže za “Kikindske” da su prijave “samo još jedna od alatki iz naprednjačke radionice, pored čekića i motki”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
