Život počinje u devedesetoj

Nemojte se plašiti što ćete jednog dana ostariti. Naprotiv. Govorim iz iskustva. Jeste, na svoj šezdeseti rođendan ćete pretrnuti. Zar sam već starac? Starica? Ako ste muškarac, lepe devojke počinju da vas oslovljavaju sa čika Ivane. Ili čika Đole, čika Jovane. Ako ste žena, sad ste svačija tetka. Komšinica mlađa od vas za vlas ofarbane kose oslovljava vas tetka Joka ili tetka Mica. Uzdržavate se da je ne opsujete na mladalački način, tek da joj dokažete da niste nikakva tetka.

Ne obazirite se na to i potrudite se da preživite još tri decenije. Idite redovno na lekarske preglede, dajte krv na analizu. Brzo idite da se vakcinišete, ništa ne boli. Ne znam koliko vredi, ali je važno da verujete da nećete da se razbolite baš od te kovid muke, kad već ima toliko bolesti – srca, debelog creva, prostate, dojke, pa šećer, pritisak… Učinite sve što je u vašoj moći da ostanete zdravi, ali nemojte da se opterećujete bolestima i samo dočekajte devedeseti rođendan. Posle njega sve će biti u redu.

Ako ga doživite, na devedeseti rođendan uz čestitke će vam saopštiti kako ste divni, talentovani, slatki, kako vas svi vole. Sve će to reći i posle vaše smrti, ali ovako možete lično da čujete sve hvalospeve. Posle devedesete problema u stvari više nema, pa već su vam i parastos održali. Život je prošao, može da počne vreme uživanja, možete mirno da se prepustite preostalim radostima. Ako vas nešto fizički zaboli, stisnite preostale zube, progutajte neku pilulu. I to će proći. Sigurno.

Eto, ja sam uvek voleo da vidim lepe ženske noge, to me je uzbuđivalo. Jednako volim da ih vidim i sada, sa devedeset i kusur godina, ali me nimalo ne uzbuđuju. Kakvo olakšanje. Jednako uživam da ih gledam na televiziji, u bioskopu ili kad olista drveće i devojke krenu u šetnju u mini suknjama.

Ne, nisam zaboravio na onu polovinu čovečanstva koja pripada ženskom rodu. Dame od određenih godina takođe mogu mirno da se dive muškim nogama i zadnjicama. Moja žena, na primer, balerina po struci i ubeđenju, veoma je volela noge Novaka Đokovića. Nije mi govorila o njihovoj lepoti, nego o pokretima. Kako je njegova igra, pogotovu na usporenom snimku, filigranski balet.

Svakome svoje. Epur si muove. To je pisalo na ulaznoj kapiji koncentracionog logora Buhenvald, na kapiji pakla, ali isto stoji i na kapiji raja. Birajte na koju želite da uđete. Sa preko devedeset važi samo vaša odluka, jer prisilni život je uspešno savladan, apsolutno ste slobodni.

A čulo ukusa, ako ste izbegli virus Sars CoV-2 ili kovid 19, kome tepaju da je kruna – korona. Kruna čega? Koga? Kojeg kralja, kraljice? Nebitno, uživajte u ukusima jela i pića. Ne morate više da se brinete što ćete se ugojiti ili što će vam porasti holesterol, šećer, ko zna šta sve još, ne pitajte doktore i doktorke, te ste probleme prevazišli. Dobar zalogaj ne mora da bude skup, sve zavisi od začina i kako se spremi. Prepecite parče hleba i namažite ga puterom. Nemate toster? Nema veze. Može i na plotni bilo kog štednjaka ili u rerni, ali utrljajte dovoljno belog luka. Da li ste se nedavno najeli jastoga? Bolje što niste. Teška hrana. Opet vam govorim iz iskustva, ja sam veoma davno na Hvaru mogao da jedem koliko sam hteo – jastog je bio jeftiniji od piletine – i nikad me više nije boleo stomak nego posle te večere.

Ne morate da kupujete flaširanu vodu, voda sa česme je inače zdravija od one u plastičnim bocama. Vino je takođe dostižno. Da li ste sigurni da bi vam najskuplje, na primer Šato Petrus Rotšild berba iz godine vašeg rođenja, više prijalo nego italijansko za 220 dinara u Lidlu? Da li vam je ukus do te mere školovan da biste ga razlikovali od crnog vina iz samoposluge preko puta, i da li bi se isplatilo da za bocu date deset i kusur hiljada evra, čak i da ih imate, pa kad ga otvorite ustanovite da je ciknulo? To se događa baš sa tim vinima koja su odležala blizu stotinu godina.

Jednog dana, za nadati se u snu, smrt će vas se setiti. Bojim se da je to neizbežno kako za mene tako i za vas. Samo što vam garantujem da vam smrt ne može ništa, jer vi sopstvenu smrt nećete proživljavati. Taj problem ostavljate svojim najbližima, onima koji su vas toliko nahvalili za devedeseti rođendan. A šta posle smrti? Pa, saznaćemo. Ili nećemo.