Wiener Opernball

„Lindzi maznula ‘Malteru’ 200.000 evra“ – ovakav naslov se donedavno nije mogao ni zamisliti u izveštavanju sa najekskluzivnijeg džet-set događaja u Beču – sa tradicionalnog Opernbala, koji se održava svakog februara već skoro 200 godina. Prvi je organizovan u zimu 1814/15. u vreme održavanja Bečkog kongresa, a na sadašnjoj lokaciji u prelepoj zgradi Wiener Staatsoper dešava se – uz prekide tokom ratova – sve od 1877. godine.

Za neupućene: reč je o glumičici i skandal-majstorki Lindzi Lohan (23) koju je poznati austrijski građevinski preduzimač Rihard Lugner (odatle nadimak „Malter“) želeo da kao svoju počasnu gošću dovede na ovogodišnji Opernbal. Ali, Lindzi je zakasnila na avion u Los Anđelesu i, umesto da leti za Beč, uzela avion za London, gde je i ostala. Troškovi njenog nedolaska iznosili su preko 100.000 evra, Lugner je pretio sudom, ali se na kraju dogovorio sa Lohanovom i ona će mu vratiti taj novac – tako se barem on nada.

No, ovde nije reč o Lindzi, jer ona je trebalo da bude samo jedna među hiljadama uparadiranih dama i gospode, koji su gacali po blatu i prljavom snegu da bi od svojih limuzina dospeli do crvenog tepiha na stepenicama velelepnog zdanja Opere tog 11. februara. A unutra ih je čekalo šaroliko društvo: od Saifa al Islamala, sina libijskog vođe Gadafija, do lejdi Ešton, ministarke vanjskih dela Evropske unije. Bili su tu i predsednik Austrije, ministri i bankari, umetnici i ambasadori, kao i masa drugih vipovaca najraznoraznije provenijencije.

Ukupno više hiljada platežno sposobnih Austrijanaca, kao i sve više stranaca, mesecima je unapred rezervisalo svoje lože, fotelje i sedišta za trpezama, uprkos inflatorno visokim cenama.

Ove godine je cenovnik izgledao ovako (u evrima): ulaznica: 230, najskuplja loža: 17.000, sto u loži: 8500, običan sto za četvoro: 640, dva mesta za većim stolom: 320, boca francuskog šampanjca od 280 pa naviše, penušavo vino od 150 naviše, najjeftinija butelja crnog/belog vina 60, malo pivo 8, mala kisela voda 6, mali voćni sok 7. Ko bi ogladneo morao je jednu ostrigu da plati 10, malu hrenovku 9, gulaš-čorbu 9, a mini-sendvič 4,20. Minjoni su koštali po 4 evra.

Za te novce pojedini učesnici Opernbala dobijaju i još jednu, u vreme današnje antipušačke histerije pravu privilegiju: smeju da zapale cigaretu! Iako je u čitavoj zgradi Opere već godinama na snazi apsolutna zabrana duvanskog dima, za pušače, goste ovog „bala nad balovima“ važi izuzetak. Samo te noći u nekoliko raskošnih prostorija otvoreni su „pušački barovi“, gde se uz skupi šampanjac sme zapaliti toliko potrebna cigareta.

Naravno, prethodno se valja obući prikladno i doći u upadljivom stilu. Cene damskih toaleta zavise od kreatora, a kreću se od hiljadu evra pa naviše. Obavezan frak se može unajmiti (200 evra za veče), ali prava gospoda imaju svoj, kod poznatih šnajdera ručno šiveni frak koji košta i više hiljada evra. Nad tim krojačkim dućanima u starom jezgru grada često i dalje stoji ponosna firma „K.u.K. Hoflieferant“ (Ćesarsko-kraljevski dvorski liferant), iako je monarhija ukinuta pradavne 1918. godine.

A da se zapažen stigne pred reflektorima obasjanu Operu, gde čekaju na desetine fotoreportera i kamere za direktan prenos na državnoj televiziji, mora se unajmiti superstreč VIP-limuzina, čiji sat najma košta od 200 do čak 680 evra – za „hamer“ u koji stane 15 gostiju! Tako su se pred Operom stvarali redovi belih limenih grdosija, dugačkih i po deset metara, zatamnjenih stakala, iz kojih su izlazile često i poluobnažene dame i njihovi pratioci.

Ali pre nego što počne zabava, nekih 300 „debitantkinja i debitanata“ – kojima ovaj bal predstavlja vizu za ulazak u društvo odraslih snobova, mora da otpleše svoj debitantski valcer. Za tu priliku se prijavljuju parovi iz čitavog sveta. Uslov je da imaju između 17 i 24 godine i da odlično plešu – šta drugo negoli bečki valcer. Ako ih organizator, na osnovu prijave sa odgovarajućim video i fotomaterijalom prihvati, oni još imaju nekoliko proba u samoj Operi.

Ti mladi parovi moraju da poštuju rigorozne zahteve: ženske toalete isključivo bele boje, strogo su zabranjeni vidljive tetovaže i pirsing, a kod muškaraca duga kosa, brade i minđuše! I, naravno, da plate sve: od prijave (100 evra) do dopunskih časova valcera, putne troškove i smeštaj, toalete i skupi bife. Sve u svemu, taj „debi“ košta strance više hiljada evra, a domaće minimum oko hiljadu, ako žive u Beču i na bal dolaze metroom.

Da se vratimo živahnom „Malter“ Lugneru. On je izazvao pažnju ne samo odsustvom razmažene Lindzi, već i prisustvom svoje najnovije prijateljice, 20-godišnje Anastasije Sokol, kojoj on tepa „Katzi“ (na nemačkom „Mačkica“) i koja je mlađa od takođe na fešti prisutne ćerke 77-godišnjeg multimilionera. Kako se sam Lugner hvali po novinama: „Ja mogu sebi da priuštim skupu ženu, ali zašto – kad mogu da si priuštim lepu i jeftinu!“

Lugner je u prošlosti uspeo da na Opernbal dovede (za honorare koji su ostali tajna) između ostalih Đinu Lolobriđidu, Harija Belafontea, Džoan Kolins, Sofiju Loren, Fej Danavej i Rakel Velč, Pamelu Anderson i Paris Hilton.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, sudeći po navali i broju debitanata ove godine nema brige za opstanak Opernbala i u narednim decenijama. A to je i tipično za Beč: tradicija iznad svega, posebno kad je ona dobar magnet, koji privlači ne samo bogate goste iz čitavog sveta.