Vršnjakinje

U filmu Kraljica ima scena kada Toniju Bleru supruga kaže da njegov trud da izvuče kraljicu Elizabetu iz nevolja u kojima se našla posle smrti ledi Dajane nije rezultat njegove ljubavi prema kruni, već on to radi zato što je kraljica vršnjakinja njegove pokojne majke, pa je zbog toga sentimentalan prema njoj.

foto: reuters

Ukoliko je scena iz filma verodostojna, razumem Tonija Blera. I moja majka je bila rođena 1926. godine. Zbog toga što su bile vršnjakinje, Britanska kraljica je za moju majku uvek bila samo Elizabeta, bez ikakvih titula, a sve što bi čula o njoj ona je posmatrala kroz vršnjačku prizmu.

A šta im je bilo zajedničko, osim godina rođenja?

Obe su se razumele u mehaniku automobila, volele su pse i poticale od roditelja sličnih osobina. Brakovi njihovih roditelja sklopljeni su iste, 1923. godine. Iako su im obema očevi bili oficiri i učesnici Prvog svetskog rata, njihove majke bile su u stvari pravi borci i nesalomive ličnosti a takvo ponašanje su očekivale i od svojih ćerki. Pročitavši da je majka kraljice Elizabete tvrdila kako članovi britanske kraljevske porodice nemaju pravo da se javno požale na umor, moja majka je konstatovala da je nešto slično slušala od svoje majke, samo je u njenoj verziji opomena glasila da se umor pokazuje tek kada si u svojoj spavaćoj sobi.

Zajedničko im je i to da im je život bio iznenada promenjen. Elizabeta je neočekivano postala prestolonaslednica posle abdikacije Edvarda VII, a moja majka je izbijanjem Drugog svetskog rata od bogate devojke postala izbeglica iz Hrvatske. Obe su se prilagodile novoj situaciji. Elizabeta je odlična u ispunjavanju kraljevskih obaveza, baš kao što je i moja majka bila cenjeni advokat. Ako su ikada i pomislile da život nije bio pravedan zbog toga što im se dogodilo, to nisu nikada nikome rekle.

Možda je majka nekada i zavidela kraljici na sjaju koji je okružuje, ali je to nestalo 1987. Neki čovek je tada pucao iz vazdušnog pištolja i uplašio konja kog je kraljica jahala na rođendanskoj paradi. Kraljica se jedva održala u sedlu. Majka je bila besna kada je čula šta se dogodilo. „Kakav bezobrazluk! Pucati i uplašiti konja koga jaše žena od 61 godinu! Da je pala s konja mogla bi da bude srećna ako bi slomila samo kuk“, kazala je.

Razvod princa Čarlsa i princa Endrjua bio je povod da kraljica godinu u kojoj se to dogodilo nazove godinom užasa. Moja majka je to prokomentarisala rečenicom: „Ah, ta deca!“

Proslava pola veka od kraja Drugog svetskog rata bila je povod da se kraljica pojavi na balkonu Bakingemske palate i pozdravi narod. Gledajući je tada na televiziji, majka je rekla: „Prošlo je pola veka, a kao da je juče bilo. Gospode, šta smo sve preživele.“

Majka je smatrala da posle sedamdesete godine čovek treba da uživa u penziji i stoga je saosećala sa kraljicom koja ne može da se penzioniše.

„Elizabeta, Elizabeta, prematore smo mi za bilo kakav ozbiljan posao, ali osim nas to niko ne shvata“, govorila je kada god bi je videla da obavlja ceremonijalne dužnosti.

Majka je umrla u 78. godini smatrajući da se dovoljno naživela. Kraljica ima 84 i dalje obavlja kraljevske dužnosti. Kada je gledam, u njoj pre svega vidim vršnjakinju moje majke. Zbog toga primetim i nešto što drugi ne vide. Kada je tokom vožnje kočijama preko nogu prebacila ćebe, Britanci su konstatovali da je bilo hladno. Ja sam pomislio da ispod elegantnog kostima kraljica zasigurno nosi flanelsku bluzu, sličnu onima koje je majka oblačila kada bi išla negde gde nije mogla da bude u kaputu, a znala je da će joj zbog oslabljene cirkulacije biti hladno.

Videvši kraljičinu fotografiju na službi u crkvi, pomislio sam da ona misli kako su crkve pravi frižideri, baš kao što je to mislila i moja majka. Doduše, kao anglikanka, kraljica ima prednost jer se u crkvi nalaze klupe, pa tako ne mora da stoji tokom službe kao što je to morala moja majka. Te klupe bile su povod da moja majka, iako vatrena pravoslavka, oda priznanje katolicima na tome što ih imaju.

Tokom posete Londonu, prva dama SAD Mišel Obama je u jednom trenutku dodirnula kraljicu. To je izazvalo zaprepašćenje Britanaca jer nije po protokolu.

Zapitao sam se kako bi izgledao susret moje majke i britanske kraljice. Protokol bi zasigurno bio poštovan, mada mislim da bi se u jednom trenutku njih dve pogledale i savršeno se razumele, bez reči. Ne bi im ni trebale, vršnjakinje su.