Prezime

Prezimena mogu imati nekada genetski kod, bar ova naša evropska. U sebi nose informacije o precima: šta su bili po zanimanju, da li su ličili na neku pticu ili životinju, kakav nadimak su dobili zbog svog karaktera, navika, ponašanja, osobina. O zanatima predaka govore i srpska prezimena (Kovačević, Obućina), i ona nastala od turskih (Abadžić). Prezimena su davana junacima koji su se isticali u boju, ali su bila i kao mimikrija ili upozorenje: nemoj me dirati, opasan sam. Takvi su Vučići, Orlovići, (sivi) Sokolovići. Ali prezimena su davana i ljudima sentimentalne prirode, osećajnim, blagim, večitim žrtvama svoje poetske životne filozofije: Košutić, Jelenković, Srnec, Jaganjac. Da ne pominjemo ekspresivno-ironična lička prezimena, ili ona iznikla iz prirode: od drveća, cveća, biljaka.

Česi se rado igraju sa značenjima svojih prezimena, bilo da je reč o prijateljskim šalama, poslovima na privatnim proslavama, ili, ponekad i oratorskim finesama u političkim bitkama. Poznati praški fotograf, koji kao svaki Čeh ima „svoju“ pivnicu, svakoj novoj pridošlici, već posle nekoliko krigli, priča priču kako je njegova tužna tetka postala srećna. Njeno devojačko prezime je bilo Tužna (Smutna), onda se zaljubila i udala za gospodina Srećnog (Šćasni). Oni su tako srećno živeli sve dok ona u dubokoj starosti nije umrla, a njegov teča je ostao Srećan i posle njene smrti.

Pre izvesnog vremena jedan češki list je pozvao čitaoce da pošalju fotografije zanimljivih natpisa, naziva firmi, službenih upozorenja i zabrana, cedulja na tablama za informisanje… Nagradu je dobio snimak mesingane tablice hirurške ordinacije, gde je privatnu praksu imao dr Kasapin (Ržeznik). Čini se da je to bio impuls nekim novinarima da tragaju za prezimenima koja su na određeni način spojena sa profesijom. Tako je u jednom gradiću blizu Olomouca pronađen zubar Petar Bušić (Vrtal), koji smatra da mu je prezime najbolja reklama. Jedan njegov pacijent, između dva bušenja zuba, ispričao mu je kako u obližnjem mestu ordinira zubarka dr Iščupić, i predložio da otvore zajedničku ordinaciju. Izgleda da su lekari predodređeni da u prezimenu nose nešto od svoje specijalizacije. Tako se šef očnog odeljenja bolnice u Karvinu preziva Slepanić (Slepanek), dok u Pragu ima ordinaciju ginekolog dr Jeb (Šuk), a u njegovoj blizini obavlja praksu psihoterapeut Podlić (Špatenka).

Izgleda da prezimena koja su u nekoj vezi sa delatnošću, likom, karakterom, ponašanjem… imaju dugu tradiciju, sudeći bar prema tome što se na njih odavno odnosi latinska izreka nomen est omen.

Ova vrsta „istraživačkog novinarstva“ postala je za neke Čehe od pera (vreme je da se fraza promeni: od tastature) hobi i gotovo strast. Oni prave kolekcije, i kao što neko hvata leptire, probada ih špenadlom i stavlja pod staklo, pa na zid da svakom posetiocu budu u vidnom polju, tako i oni, s vremena na vreme, predočavaju čitaocima svoje kolekcije. A tu se može doznati da se, na primer, dugogodišnji direktor praške botaničke bašte zove Vaclav Grančica (Vjetvička), dok se ornitolog u stanici za zaštitu ptica u Bartošovicama Petar Orao upravo bavi projektom vraćanja orlova u prirodu, a botaničar koji priprema naučni rad o crvenoj tisi se preziva Tisa.

Da pravo prezime u politici može da izazove osećaj snage kod birača i nedodirljivosti kod opozicije, govori i politička karijera Švarcenegera, koji je u ulogama borbenih mišićavih junaka postao sinonim nepobedivosti. Verovatno su iz tog razloga birači u Novom Boru izabrali Stanislavu Silnu za predsednicu opštine, dok je njena koleginica u Češkoj Lipi, Hana Mudra, verovatno dobila izbornu trku po nekim drugim kriterijumima.

Fotograf Hugo Vitamvas objašnjava kakve sve neprilike ima kada se predstavlja prezimenom prilikom upoznavanja ili se javlja telefonom, pošto izaziva zbunjenost i nevericu, a mnogi su ubeđeni da se šali. I za češke prilike njegovo prezime je veoma neobično, a znači: dobrodošli, raduje me, zadovoljstvo mi je. Njegova prva devojka, kada je imao 20 godina, verovatno je želela brzo da se uda, ali ga je ostavila jer nije htela da se preziva Vitamvasova. Pa dok gospodin Dobrodošlić sagovornicima ne objasni da mu je to prezime, svi ga smatraju afektivnim i preterano kulturnim. Dolazeći na sastanak u jednu veliku firmu prijavio se portiru, a on mu je odgovorio: „Pa, valjda ja vama treba da poželim dobrodošlicu.“

Najlepše igre reči se prave od prezimena iz prirode. Tako se među sportskim navijačima priča da su Čvorak (Špaček), Svraka i Senica (Sykora) bili veoma uspešni dok su zajedno leteli (po ledenoj ploči) u nacionalnom hokejaškom timu.

Mama gospođe Sonje Svrakić se kao devojka prezivala Petlić, a njena sestričina, koja je takođe imala petla u prezimenu, udala se, i sad se preziva Golubić (Holubova), dok se sestra Sonje Svrakić trenutno zabavlja sa mladim gospodinom Golubićem (koji nema rodbinsku vezu sa prethodnim prezimenjakom). Da li se snalazite u ovom golubarniku?

Brnjenski zoološki vrt je napravio dobar reklamni potez; svi koji se prezivaju Lisičić, Zečević, Kunić, Lasičić, kao i drugi sa „životinjskim“ prezimenima, mogu besplatno da ulaze u zoološki vrt cele godine.

Neobična prezimena u Češkoj nisu baš tako retka kako i oni sami misle. Statistika kaže da među Česima ima: 48 Smrtića, 60 Klonića, 20 Jebića, 42 Prdića i čak 191 Brbljić.