PR

Nekad smo se, dok posle nismo navikli, smejali ljudima koji su na pločice po ulaznim vratima kuća i stanova ispred svog imena ponosno ispisivali silne skraćenice koje su slale poruku o stepenu njihovog obrazovanja i društvenom statusu. Pa smo tako imali Jovanoviće sa prefiksima prof. dr, Petroviće sa mr ph., Marjanoviće sa dipl. ecc., Jankoviće sa puk. JNA, neki su ispisivali u originalu svoje titule i zanimanja pa smo sa vrata čitali o akademiku Markoviću, bankaru Petroviću, direktoru Simiću…

Jedino je običan svet, valjda stideći se svojih časnih zanimanja, izbegavao da na pločicama dokuca keramičar, auto-mehaničar, piljar, obućar, policajac, vozač autobusa… Dobro, tu i tamo prominuo bi neki trgovac ili graver, ali to je bilo sporadično.

Ekskluzivitet da se javno obznanjuju sa vrata imali su obrazovani i etablirani, samo potvrđujući oštroumnu primedbu mojih seljaka iz crnogorskih brda koji su sa punom ubeđenošću govorili kako „nema budale do školovane budale“!

Čemu pisati o tugaljivoj ljudskoj potrebi da na taj groteskan način obznane svoju veličinu i domet? Zato što se u međuvremenu nakotilo toliko „ekskluzivnih“ zanimanja idealnih da se u formi nerazumljivih skraćenica okače na vrata. Zamislite samo plejadu menadžera sa prefiksima acc, brn, exe, ev… što bi, jelte, značilo akaunt, brend, egzekjutiv, ivent, o GM da i ne pričamo, ali jedno zanimanje novog doba naročito pledira da se „uploči“, a to je njegovo veličanstvo PR.

Iza ovih inicijala krije se profesija koja cveta u obrnutoj srazmeri u odnosu na to kako sve ono od čega se u ovoj zemlji živi – vene!

Pablik rilejšens, ili, po srpski, odnosi sa javnošću, dakle! Pa smo dobili „piarove“, a naročito „piarke“, berlinske zidove na putu do informacije i sagovornika ili pak teške smarače kad nešto sami hoće da obznane. Od njih i sam idem gradom pocepanih rukava, jer vuku i zdesna i sleva; telefon podižem s krajnjim strahom da mi s druge strane ne zacvrkuće „piarka“, po pravilu sa nemogućim zahtevom; svakodnevno praznim mejl-boksove ko da kanale kopam; gasim televizor čim ispred imena vidim ono „pi-ar“, a ne moram ni da gledam, dovoljno je da ih čujem. Pogađaš iz cuga o kome je reč!

Govore kao da žvaću žvaku i najčešće planiraju ivente, organizuju hepeninge, promovišu vajbove, vode u klabing, hendluju projekte, zavrti ti se u glavi ako slušaš duže od šest sekundi, izgubiš se načisto, tako da ti samom treba jedan „pi-ar“ kako bi bio u stanju da ostatak dana komuniciraš sa okolinom.

Usudom sam upućen na tu novu kastu bez čijeg posredovanja uskoro ni u pekari nećeš moći da uzmeš đevrek, a pitanje je dana kad će dobri deda Milosav od koga na pijaci kupujem krompir ispred tezge isturiti nekog svog „pablik rilejšensa“ koji će mi, pre nego što uzmem kesu sa „jakim kilom“ krompira, odrecitovati stupidariju naučenu na nekom od hiljadu i kusur jednomesečnih kurseva za „PR“, strateški raspoređenih po ovom gradu. A da Ivanjicu ni na karti nisu videli. O brazdi, zlatici, okopovanju i isklijalom krompiru da ne govorim. Što ih neće sprečiti da ti sve to „pooojasne“, predstave u najboljem svetlu i ostave vizitkartu sa obaveznim PR ispred ili ispod imena. Ne znam koja je procedura, ali intenzivno razmišljam da u Narodnu skupštinu, koja ionako donosi svakakve zakone, proguram i inicijativu za zabranu ove pošasti dok se stvar definitivno nije otela kontroli.

A s obzirom na to da onaj repati end rogati, s vremena na vreme, uhvati na spavanju mog dobrog Boga, tako mi je u rođenu kuću podmetnuo jedno „pi-ar“ stvorenje sa još neutvrđenim brojem mobilnih telefona koji arlauču, pište i kmeče na najrazličitije načine, dok sa druge strane cvile jadnici iz moje kaste novinarskih mučenika, pokušavajući nešto da doznaju ili ugovore intervju sa VPP (veoma poznatom ličnošću).

Moja poslednja tri iskustva su bila toliko traumatična da sam se na jedvite jade obuzdao da ne pripašem „kolt 45“, stavim „stetson“ i da, hm, da ne citiram baš u detalje starog dobrog Radovana Trećeg!

Zato obaveštavam sve „pi-arove“ u gradu kako sam postao član Unije vestern strelaca Srbije sa kaubojskim imenom Šejn i da u komunikaciji s vama „moje ime odsad znači pravda“!

RP protiv PR, pa ko izdrži!

Brojnost je na vašoj, ali na mojoj strani je – kalibar!