Pomalo o svemu

O ĐETIĆU

Svi znaju da je „plazma“ visoki keksasti predstavnik Srbije. Ljudi nas poštuju i turistički obilaze zbog: Đokovića, duvan-čvaraka, splavova sa cajkama, novogodišnjih ukrasa već od avgusta i romantičnih tuča oko vola na ražnju. Ama, „plazma“ je nešto posebno. Ali, ni druge zemlje ne sede skrštenih ruku i ugašenih keksotvornih mašina. U Crnoj Gori sam bila na moru i doživela svašta, o čemu ću kasnije i potanko. Dakle, tamo im je najzad svanula rujna zora, pa se dosetiše da proizvode sličan keks koji zovu „đetić“. Đetić je, bar mislim, naziv za starosedeoca, junačkog vojvodu, momka za ženidbu i izložbu. Kutija na kojoj piše „mleveni đetić“ od svih herojskih reakcija izaziva običan, narodni, posprdni – smeh. Pitam se, grickajući, „plazmu“, prodaje li se „slani đetić“ samo uz more ili je tražen i u brdima.

O BABAMA I AJFON ŽABAMA

Starci se u tehniku razumeju ko gušteri u štimovanje klavira. To nije životni začin iz njihovog vremena. Bude da se trude, petljaju, daju sve od sebe pred neshvatljivim. Prebiru po mobilnim i daljinskim upravljačima, skidaju naočare i priljubljuju nos uz monitore. Češće odmahnu rukom na ta „đavolja sokoćala“ i teraju po onom starinskom svom. Uz računare se brzo živi, a oni hoće sporo, da im to još malo života ne izjuri kao mačak iz naručja čim nešto mišoliko u blizini šušne.

Baba Desa sa petog ima dve unuke koje žive sa majkom, ali je često posećuju. Nema mačku u krilu, ali ima podstanara studenta. A taj se našao u nevolji, u golemoj. Pokvario mu se punjač za ajfon usred važne ljubavne prepiske. Samo mladi i zaljubljeni znaju da je to tragedija ravna potonuću Titanika. Usplahiren, setio se da unuke seju stvari po kući, pa spopao Desu: „Pomagajte, bako, ako boga znate. Imate li, možda… Da nije negde ostao punjač za ajfon? Hitno je, jaoj, glava je u pitanju.“ Baba, inače nagluva, tražila je da ovaj izbezumljenik ponovi zahtev, blenula u njegovo lice bledo kao kreč, krstila se desnom i levom, priznala da sve ne razume, nudila da pozove hitnu pomoć jer je mladić, zaista, bio zreo za srčku. Njen sin Zvonko, auto-mehaničar (sadašnji vlasnik servisa „Zdenka“, i bivši vlasnik žene po imenu Zdenka) posle je uz pivo prepričavao: „A, zabezeknu se moja mater, sunce ti kalajisano, kao da joj je tikvan tražio lamelu za svemirski brod.“

Tehnika se ne razume u stare ljude. Oni nisu životni začin u eri robota, kiborga i hakera. A na svemirskom brodu, verovatno, i nema te blesave lamele.

O TATOHOLIČARU

Matematičar u kupovini je stonoga u prodavnici obuće. Tata ne štedi đonove ne bi li uštedeo novac. Moguće i za nove cipele. Omiljena marka mu je no nejm. Ništa mu je prepešačiti kilometar ili dva samo da ugrabi, na primer, šećer na sniženju od celih sedam dinara. Posle se hvali uspehom i prećuti da su mu ušteđenu svotu ionako zakinuli za kasom. „Zamisli, šmizla će meni: Hoćete žvaku? E pa, neću, ne trošim, ne žvakeljam po radnjama. Nego, ćero, otvori ti meni tu milka čokoladu, pa odlomi jedno tri kockice i kvit smo. E, tako, dabome!“

Nevolja je što voli „vezane“ kupovine. Tu ti utrape ogromne količine ipak potrebnog i nešto iz skladišta što im skuplja paučinu. Pola kile kafe i braon krema za obuću. Kafa se pije, nije problem. Braon cipele ima samo moj lutak Roki, a i njegove su platnene. Papaline uz bejbi-papicu. Ciljna grupa kašice: 4–12 meseci. Papalinama Mama ni pod razno ne ustupa tiganj, jer se posle njih kuća vetri nedelju dana, a mačke samo što nam ne uskaču kroz prozor. Kašicu smaže Neša. Uvek prizna da bi mu trebalo barem deset teglica da iole zavara glad.

U Rigorozovom novčaniku je kolekcija platnih kartica koje trgovci dele kako bi izmamili što više para. U Usputnim Listićima sam nabrojala njihove nazive, koji su toliko uvlakački da teraju na bljuc. Sledi prepis:

Kartica Štedljivica, Kasica Brojalica, Dinarčić, Viza Dinarčić, Vaš Kusurčić, Šparalica, Čuvarkuća (vidim da greškom napisah Čabarkuća), Snizilica, Dragi Štedljivko, Akcija-Atrakcija, Porodični Popustljivko… I sve tako, ju i naopako.

Ali, juče je otac, jureći sniženja nadvisio sebe. Ponosno predstavlja pastu za zube čije ime podseća na neki istočnoevropski ded-metal bend: DentaMintaFleš (120 gr + 25% gratis). Ime budi sumnju, kvalitet je potvrđuje. Biće da su se ti Rumunobugari držali prvobitne formule još od pre nove ere kad je zubna pasta pravljena od mrvljenih bivoljih papaka i rogova, tucanih ljuski jajeta, vulkanskog peska i pokoje kapi aromatičnih ulja da makar malo izvuku ukus.