Olakšanje

Dugo ste putovali. Pred vama je, na sedam brežuljaka, onaj grad u koji vode svi putevi, Roma Aeterna, Večni grad. Rim, ukratko. Vreme? Recimo rano popodne, vedar prolećni dan pre oko 2000 godina. Ulazite u gradsku vrevu i tek tada primetite da vam je bešika puna. A do pre pola sata mogli ste je isprazniti negde na okolnim poljima.

Šta sad?

Treba obratiti pažnju na raskrsnice ulica, tu su obično velike keramičke posude. Za nevolju problem je sve veći, a najbliža raskrsnica se još ne vidi. U poslednjem trenutku neočekivan spas: prilazi vam čovek koji je, očigledno, dobro ocenio vrstu vašeg (tekućeg) problema i koji vas, za samo jedan bedni novčić, vodi iza prvog ugla. A tamo – onaj, sad već sasvim neodložni – pisoar. I olakšanje za koje biste do malopre platili mnogo više nego što ovaj plemeniti vodič traži.

Pola sata kasnije i mnogo bliže Forumu vašu prašnjavu putničku odeću i ogrtač probija znoj, a večeras treba stići na sastanak s dalekim bogatim rođakom ili uglednim činovnikom koga treba zamoliti za pomoć dok se u Rimu ne snađete. Tu je, kao naručeno, javno kupatilo… Ali, pre toga ne bi bilo rđavo isprazniti creva. Nema problema, kaže vratar, klozet je malo desno, u lepo uređenoj bašti kupatila. Nema ni gužve, jedva desetak ljudi zamišljeno sedi na kamenoj klupi duž tri od četiri zida, a slobodnih mesta ima za još stotinak. Ispod ploče žubori tekuća voda: taj žubor umiruje i opušta, kao i posao koji obavljate. Poslužitelj je iskusan: čim je primetio vašu nedoumicu kako da odete do kupatila, dodaje vam higijenski pribor u obliku štapića koji na kraju ima pričvršćen, dobro oblikovan komad sunđera. Nema sumnje, nalazite se u gradu koji opravdano nosi naziv prestonice sveta.

A kupatilo: izgled i oprema taj osećaj da ste u centru civilizacije samo pojačavaju. Parno, vrelo, mlako i hladno, prostor da se dobro osušite, vežbaonica za pre ili čitaonica za posle kupanja…

I biblioteka, a u njoj najnovije dnevne novine. Acta diurna ili Acta publica, Acta urbana, Acta rerum urbanorum, Acta populi ili samo Acta. Mi bismo rekli: Dnevne vesti, Javne vesti, Gradske vesti, Gradske novosti, Narodne vesti ili samo Vesti. U njima je bilo koliko je beba rođeno a koliko ljudi umrlo, o količinama novca koje su iz provincija stigle u Rim i situaciji u snabdevanju žitaricama, odluke vlasti, testamenti uglednih građana, vesti o hapšenjima, izveštaji sa suđenja, izvršenja sudskih kazni i izbora državnih funkcionera. Vesti iz Senata, sve odluke o počastima caru i dvorske vesti – uključujući rođenja, smrt, venčanja, slave i druge događaje u vladarskoj familiji. Slede izveštaji o ratovima, čudnim ili zanimljivim događajima kakvi su mnogo pametna deca i druga čudesa, novim graditeljskim poduhvatima, rušenjima, sahranama, verskim svečanostima… Sve do sportskih tabela, ljubavnih i avanturističkih priča poznatih i nepoznatih ljudi.

U međuvremenu, ona ofucana, prašnjava i oznojena odeća kao da je čudom obnovljena. Ipak, iz putničke torbe vadite onu posebnu, samo za susret koji vam predstoji i koji će vam možda promeniti život, toliko da ćete sve ove blagodati jednom imati u sopstvenoj kući, kao što i priliči uspešnom građaninu Rima.

Trenutak odlučnog susreta je sve bliži. Pomalo nervozno, hodate sredinom ulice na putu za Forum. Pažnja vam je usmerena na sve bliži susret… I, pljas! Nešto mokro sliva se niz nabore vaše svečane toge, niz nadlakticu klizi nešto ne baš sasvim tečno, ima nešto i na glavi… Miris – smrad, u stvari – otkriva da ste žrtva nekog stanara s drugog ili nekog višeg sprata stambene zgrade pored koje ste upravo prolazili. Vašem očaju, stidu i besu ne pomaže ni gradski policajac koji se tu slučajno zatekao. Niste videli s kog prozora je izručena noćna posuda, tako da njen vlasnik neće platiti kaznu… Ali, u blizini je radnja jedne čistionice odeće, gde se može i oprati, i ponovo namirisati, i iznajmiti čista toga.

Na sreću. A u radnji – onaj ljubazni čovek koji vam je pomogao da se prvi put olakšate! I, dok vam pomaže da se operete i presvučete u čisto – imao je i vode i jednu pristojnu togu, a vaša će već ujutru biti kao nova – objašnjava da se mokraća iz pisoara u Rimu sakuplja baš radi pranja i beljenja platna, a višak ide u radionice za preradu kože, za štavljenje i omekšavanje.

Odsutno ga slušajući, kažete sebi da sudbinski sastanak još nije propao jer tek se spušta veče.

Ali, naučili ste – u Rimu se danju, a noću naročito – ne ide sredinom ulice.

I, još nešto: zašto se čita u klozetu.