Nema leka

Nedavno sam učestvovao na promociji knjige mlađe koleginice koja je, s pravom, u trendu. A taj trend je i takav da na mesto događaja nije moglo da se uniđe od onih koji bi da budu u trendu, te joj umalo ne predložih da odmah štampa sabrana dela, sve će da ode. Toliko od pakosnog ogovaranja.

Kako je na tom saborovanju bilo i pitanja, jedan uze pita, dokle će ovo da traje, kad će bude bolje i tsl, te mu, kako mi nije bilo do pitanja a ni odgovora, kratko uzvratim grafitom koji sam zapazio na društvenim mrežama: Nema leka! On dopuni pitanje, ja ponovim: Nema leka! Dakle, opet citat: Faktički nemaš kud.

Zašto braćo i gospođe? Prvo, zato što je ovo, ne od juče, partijska država, u kojoj su na prvom mestu članovi partije a ne građani. Setimo se da dok je važio većinski izborni sistem, čovek na čoveka, radikali nigde nisu imali odbornika, ni da prismrde, sem u Zemunu, a i to je sumnjivo. Zato je danas na izborima za mesne zajednice na čelu liste precednik partije. Vlast je tako posrbila demokratiju uzurpirajući medije i sve resurse, da je uništila institucije, sa njima sadašnjost, i što je još gore, budućnost. Dokle došlo, reko Goran Marković: Ta družina je počela da regrutuje najgori šljam, moralne ništarije i apsolutne diletante za popunjavanje javnih preduzeća i državnog aparata. Precednik za ovakav program ima apsolutnu podršku jer ga, kao što kaže Aleksandar Baljak, svuda dočekuju oni koje vodi sa sobom. Koga iz autobusa ne istovare pred precednika, taj na televizor, iz prve ruke, pre i posle jela, vidi “da će ovo biti zapamćeno kao najbolje vreme u istoriji Srbije”!

Dokle je sve to dovelo, vidi se iz aviona, pogledajte precednicu i sastav Vlade, abukazeme i bašibozluk u Skupštini, ko je na čelu javnih preduzeća, biografije gradonačelnika i predsednika opština, sve to ko da je izvučeno na bućkalo, a sve zato da bi se precednik i partijski poverenici za sve pitali i donosili sve odluke.

Nema gde nisu pustili pipke, gde su pare, privilegije i interes. Organizacije koje prate gde i kome odlazi novac na tenderima u javnom sektoru, vele da nailaze na nepoznate, juče osnovane, privatne firme koje dobijaju sve žive tendere. Recimo i npr. evo taze primera: na tenderu grada Niša za unapređenje bezbednosti saobraćaja, pobedila privatna firma iz Novog Sada, nema nijednog zaposlenog, bavi se “umetničkim delatnostima” i kao takva dobila 9,7 miliona dinara. A to je sića, braćo i gospođe.

Ne dele samo pare i privilegije, dele i odlikovanja, druge kolajne, ta Tomislav Diplomislav, koji je fakultet završio na crveno slovo, držo je govor u Srpskoj akademiji nauka, ej, u Akademiji nauka. Nema tzv. novinara koji mu je više od tri puta poturio mikrofon i pito pitanje sa overene precednik cedulje, a da nije nagrađen direktno od precednika. Da se zabeleži da je trostruka SNS silikonka dobila “Kraljevski oskar”, pa kako onda sve silikonke koje su sa otličnim položile Partijsku akademiju ne bi uskliknule: Ja svoj posao obožavam, živim za njega! “A što ne bi moglo”, došlo dotle, opet pozajmica, da je partija na vlasti zbog nedostatka radne snage primorana da svoje članove zapošljava na više radnih mesta.

Kad nema leka, lekova, svaki njihov odgovor je manipulacija i šibicarenje. Poslednja novinarska gnjida, blaga reč, omiljena precednikova persona, izbegavajući kaznu za nepočistva, postaje borac za slobodu. U njegovu odbranu ustaje “javnost”, svi botoksirani akrepi se utrkuju da kažu kako je sramno da se čovek zbog izrečene istine tera u zatvor, poručuju: “Nisi sam”, horski uzvikujući: Budite i vi deo slobodne Srbije! U isto vreme, advokat Precednika koga je novinarka tužila za povredu časti, poručuje sudiji da neće više ni sekunde postupati u tom predmetu, a predcenica REM-a odgovara Evropskom parlamentu na primedbu o netransparentnosti pri dodeli TV frekfencija sa: Neće da može!

Onda je narod, koji je postao poslednja odbrana od budala, isprovociran nezapamćenim zločinima, izašao na ulicu suprotstavljajući se onima kojima je nasilje drugo ime, sa parolom “Stop nasilju”. Sa najvišeg mesta odgovoreno da je to političko lešinarenje, da je na ulici ološ i da će On da ispuni sve zahteve, raspusti Vladu, raspiše izbore, ali pod njegovim uslovima, a to samo znači dalju krađu i otimanje. I još će, kao odgovor na građane na ulici, “jer neko mora da se ponaša racionalno”, da pozove svoje pristalice, minimum pola miliona, na najveći skup ikada, da se okupe i “odbrane demokratiju”.

Na sve ovo, citirani Goran Marković reko: “Ako u nama još ima i malo želje za životom, srušićemo ga, u suprotnom, on će nas dokrajčiti”!

Za kraj, lična umotvorina: Iz koje su pizde materine ovi što podržavaju i glasaju za precednika, iz naše pizde materine! I za kraj krajeva, pitanje: Kome, ovde, nema leka?

Evo i jedna dobra vest – Nacionalna televizija, izveštavajući sa protesta građana, javlja da ima tehničke smetnje!