Golaći

Imala sam skoro dvanaest godina kada sam prvi put zahtevala da nosim gornji deo kupaćeg kostima. Rat u Bosni bio je tek počeo, mi smo se od rata sklonili u istočnu Srbiju, i kao dete izbeglica-povratnika zaslužila sam da me neka lokalna humanitarna organizacija povede na more na Halkidiki. Bilo je to nezgodno vreme da bilo šta zahtevaš. Majka me je ubeđivala da meni gornji deo kupaćeg još ne treba, da sam još mala, da je super što još uvek ne moram da ga nosim i da će mi u životu i te kako dosaditi. U to vreme, međutim, ja sam počela da se stidim čak i kad bi neko, gledajući naše porodične fotografije, video petogodišnju mene s golom guzom kako vučem kanticu po plaži u Sutomoru. Bila sam uporna pa je majka na kraju iz humanitarne pomoći koju su nam poslali rođaci iskopala neki kupaći plave boje kome su oba dela, i gornji i donji, bili u obliku srcića, i svoj devojački kupaći za koji je tvrdila da mi je skoro pa taman. Lagala me je, naravno, i tako me poslala na moje prvo samostalno putovanje.

Naša grupa dece iz pirotskih osnovnih škola bila je smeštena u nekom od manastira na poluostrvu. Spavali smo u povelikim spavaonicama, naučili dve, tri crkvene pesme i Očenaš, koji smo izgovarali pre obroka. Redovno smo prisustvovali službama, jeli dosta nektarina i maslina i išli na plažu. Mene je već prvi dan na plaži bilo sramota da se skinem u kupaći. Mamin gornji deo bio mi je veliki, a onaj sa srcićima bio mi je ispod časti. Navukla sam tako samo donji deo iz sedamdesetih, nadajući se da niko neće primetiti da jedina od svih devojčica nemam pokrivene grudi. Mnogo me je bilo sramota. Jedna od učiteljica glasno je primetila da mi je vreme da nosim gornji deo. Mnogo sam mrzela rođenu majku što me je tako poslala na more. Jedna Cigančica, sa kojom niko nije hteo da se druži, sutradan mi je pozajmila svoj kupaći i rekla da mogu da ga nosim do kraja letovanja. Ni ja nisam prvo htela da se družim s njom jer su svi pričali da ima vaške, i jer je mnogo povraćala u autobusu na putu za more, ali pošto mi je dala kupaći shvatila sam da u stvari nije tako loša, pa smo postale drugarice. Sada me je samo bilo malo sramota što mi se gornji i donji deo kupaćeg ne slažu, i što se jedina družim sa Cigankom, ali to je bilo mnogo podnošljivije.

More sam videla ponovo tek posle petnaestak godina. Bilo je i bolje nego što sam se sećala. Veliko, da se izgubiš u njemu. Devedesete su prošle i ponovo smo počeli da putujemo. Sa dvadeset i pet prvi put sam se kupala u okeanu. Dok smo plivale u ledenoj vodi pored Lisabona, Kristina mi je rekla: „Hoćeš da ti pokažem foru? Skineš kupaći i obmotaš ga oko ruke. Niko te ne vidi a ti se brčkaš gola, i kad hoćeš da izađeš, opet ga navučeš.“ Kupale smo se tako golišave, bilo nam je baš dobro. Navukla sam gadnu prehladu i morala ranije da se vratim kući.

U Crnoj Gori, odmah nakon toga, skinula sam se po prvi put na stenama okrenuta prema moru, a zatim sam se po prvi put rešila gornjeg dela kupaćeg i na plaži punoj ljudi. Dopalo mi se da me ne stežu te dve krpice koje naizgled čuvaju pristojnost na mestu gde možeš da se izgubiš u moru i nebu. Na Rabu sam po prvi put otišla na nudističku plažu. Platili smo ulaznice i skinuli se pre nego što smo ušli, jer su tako zahtevala pravila. Među borićima su se šetali golaći svih godina. Većina je bila kul i gledala svoja posla. Neki su se šepurili i zagledali polne karakteristike drugih golaća, jedan tip fotkao je svoju ženu koja je zauzimala seksi poze dok su se u plićaku pored njih brčkala deca. Ništa više ili manje čudno nego na drugim plažama. Lepo sam se osunčala i opekla guzu na vrelom toboganu. To me nije odvratilo od nudizma, samo me je naučilo da budem pažljivija na toboganima.

Na FKK plaži posutoj oblucima u Istri prvi put sam razgovarala sa drugim golaćima. Jedan bračni par nam se obratio tražeći cigaretu i započeo razgovor. Razmenjivali smo „Hvala, jako ste ljubazni“, „Nikakav problem“, „Ja donosim cigare sutra“ i „Koliko često dolazite ovde?“, a ta naizgled obična konverzacija bila je oneobičajena činjenicom da nam se pred očima njihalo njegovo spolovilo, dok je žena, onako golišava, đipala po plićaku. Najednom sam postala svesna da sedim u turskom sedu, postidela se kao tinejdžerka i pokrila se. Društvena situacija, „Hvala, jako ste ljubazni“ i „Nikakav problem“ odmah su me vratili u vreme kad sam imala dvanaest godina.

Na nudističkoj plaži lako je primetiti tinejdžere, oni su jedini koji se ne skidaju, dok im se mlađa braća i sestre i roditelji brčkaju gologuzi. Kad primetim kako, nepoverljivi prema svetu i svome telu, zadržavaju pravo na to da se zaštite sa nekoliko krpica, pomislim da, ako nigde drugde, a ono bar na moru želim uvek da imam pet, a ne dvanaest godina. Želim da mogu da se vratim u vreme pre stida.

Ne bih se neizostavno vratila u Sutomore, ali bih zadržala kanticu i pravo da se ne stidim svog golog dupeta.