Bebe

Ako imate nešto preko trideset godina i odlučili ste da, nakon pet-šest ratova u kojima je učestvovala ova zemlja tokom vaše najbolje decenije života, konačno dozvolite sebi da imate dete, ući ćete u magični svet beba pun čudesnih avantura o kome niste mogli ni da sanjate. Kao i u svakoj magiji, čudesno se zasniva na paradoksima u šta ćete se uveriti još tokom trudnoće i naročito u sudaru sa zdravstvenim sistemom Srbije. Na primer, poslovično zle medicinske sestre šalteruše biće neobično nežne prema vama i po tri puta će vam ponavljati da su trudnice oslobođene plaćanja participacije od 20 dinara, za lekarske usluge. Ali, zato će vas lekari u državnim domovima zdravlja primati kao da tu rade zato što ih je neko strogo i nepravedno kaznio, posmatraće vašu bebu na ultrazvučnim aparatima koji isto izgledaju i kada su uključeni i kada su isključeni i trudiće se da vam daju što više uznemirujućih informacija, čisto da biste što pre počeli da shvatate šta znači biti majka u Srbiji. A na putu do lekara i nazad dobro negovane gospođe i gospoda okretaće glavu od vas u autobusu praveći se da ne vide vaš stomak, a neko će da primeti da su nekada prave majke sa istim okopavale kukuruz. Zato vam kondukter redovno neće naplatiti kartu, majstor će vam stati između stanica, a na pijaci će vam i najokoreliji švercer preprodavac sa najgrubljom facom obavezno dati popust.

Takodje, iz poštovanja prema silama prirode i rađanja, i najdrčniji prosjaci na ulici dobacivaće vam „daj dinar da se lako porodiš, a ako ne daš, opet da se lako porodiš“. I najzad, kada dođe veliki trenutak, ukoliko ste se odlučili za visoko rizičnu varijantu da unapred ne potplatite lekara ili babicu, čeka vas pravi srpski porođaj. To na primer znači da vam niko neće kvasiti usta i čelo kao što piše u priručnoj literaturi ili vas, ne daj bože, držati za ruku i hrabriti. Umesto toga uglavnom će vas, ukoliko je noć, ostaviti da se donekle sami snalazite, a ako je dan, orno će vas upućivati da „to rešiš sa sobom u glavi“ i „hoćeš li ti, ženo, dete ili ne“. Kada prekrše sva ljudsko-porodiljska prava i stvari krenu loše do žestokih komplikacija, dotrčaće profesionalna lekarska ekipa i spasti vam život i zdravlje bebe u poslednjem trenutku, baš kao da ste u najboljoj svetskoj klinici ili bar junakinja Pink-serije „E.R“. Naravno, čim s bebom stignete kući, saznaćete da se bez vašeg znanja formirao ekspertski tim sastavljen od baka, tetaka, strina, ujni i komšinica sa zadatkom da, makar i protiv vaše volje, pošto-poto pomažu u odgajanju deteta. I tada se vaš dosadni svakodnevni život pretvara u neobičan magični svet gde više ništa nije jednostavno.

Kroz koju nedelju shvatićete šta je to mama – to je superiorna osoba koja vlada mnoštvom veština i znanja, od oblačenja, hranjenja, kupanja, spravljanja čajeva za lečenje ojeda i grčića, nabavljanja masti za krmeljave oči, čišćenja nosića fiziološkim rastvorom i sečenje noktića, do nošenja, maženja, pričanja stalno novih izmišljenih priča i davanja sve novih i novih nadimaka. Tata je, takođe, superiorna osoba koja poseduje haldnokrvnost potrebnu kada kroz gradsku gužvu vozi bebu do parka ili na vakcinu, kao i snagu neophodnu za peglanje pelena, sterilizaciju flašica i ljuljanje male smrde u najnapornijoj noćnoj smeni, od ponoći do jutra, kada će zahvaljujući naučnom programu na televiziji pojedinačno upoznati sve kornjače sa Galapagosa. A beba, naravno, ima svoj personaliti, što bi rekle naše estradne zvezde, i nikad ne plače bez razloga, samo što se odrasli ne slažu uvek s bebom povodom toga da li je nešto baš razlog za toliko dranje. Recimo, utvrdićete da je bezazlen izlazak u šetnju pravi avanturistički poduhvat počev od sinhronizacije oblačenja – prvo beba, pa onda mama, pa opet beba jer su se u međuvremenu napunile pelene, preko vožnje liftom u kome nema svetla, pa do izlaska u svet. Naravno, mali personaliti će, za razliku od drugih beba srećnijih mama, mrzeti kolica i dranjem pribaviti veliki publicitet u kraju, a čar prave opasnosti ovoj avanturi davaće mogući naleti insekata, upadi prolećnog lišća, udari blagog severozapadnog vetra… „Baš je mala, porašće i ona“, govoriće vam utešno slučajni prolaznici, a nakon par meseci, kada suvereno budete jednom rukom gurali kolica, a drugom nosili mirnu i zadovoljnu bebu, shvatićete kao već uigrani roditelj da ništa ne može da proizvede takve doze čiste okrepljujuće energije kao materinsko-očinski osećaj. Sada već znate da ćete zahvaljujući toj energiji istrajati u svim teškoćama i prebroditi sva iskušenja i hrabro ćete čekati da se uhvatite u koštac s odrastanjem vašeg deteta. Jednog dana možda ćete imati vremena da na miru pogledate čitav film na TV-u, ručate bez prekidanja ili odspavate čitavu noć. Ala će to biti dosadno.