Vest da je Rusija u sredu nešto posle četiri časa ujutro obustavila isporuku gasa Bugarskoj i Poljskoj, pojačala je razmišljanje Evrope kako da prebrodi eventualnu situaciju u kojoj bi ostala bez ruskog izvora ovog i drugih energenata.
O tome je razgovarala Zorana Mihajlović potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, na današnjem sastanku sa predstavnicima Udruženja obnovljivih izvora energije i Elektroprivrede (EPS).
Mihajlović je kao prioritet istakla povećanje kapaciteta obnovljive energije u narednim godinama, i unapređenje izrade zajedničkih planova za prevazilaženje potencijalnih problema u uslovima nestabilne situacije na evropskim energetskim tržištima. Rekla je da EPS treba da bude predvodnik proizvodnje obnovljive energije, i istakla da je neophodno unapređenje direktne komunikacije Udruženja obnovljivih izvora energije i EPS.
Inače, Mihajlović je ocenila da „gas dobijamo preko Balkanskog toka u redovnim, dogovorenim količinama od šest miliona kubnih metara. Trošimo oko 4,6 miliona kubnih metara dnevno, što znači da imamo dovoljno za naše potrebe. Međutim, bez obzira na redovno snabdevanje, mi smo i ranije razmišljali šta možemo da uradimo ako dođe do nepredviđenih situacija“.
Država je spremna i za takvu situaciju, rekla je Mihajlović.
„Jedna opcija je da koristimo gas iz skladišta u Banatskom Dvoru, gde imamo za sada za 21 dan u našem delu. U ruskom delu ima rezervi za još 22 dana. Iz tog skladišta dnevno može da se izvlači pet miliona kubnih metara. Druga varijanta je da dopunimo skladište u Banatskom Dvoru, a treća zakup kapaciteta u nekom skladištu van Srbije, recimo u Mađarskoj, i da razmišljamo o zajedničkoj kupovini gasa sa Evropom.“
Najavila je i da „da kada bude gotova interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, u septembru naredne godine, moći će da se razmišlja o ugovorima sa drugim dobavljačima, iz Grčke ili iz Azerbejdžana“.
Istovremeno u sredu, BBC je objavio rezultate Britiš Gas po kojima bi britanska domaćinstva mogla da uštede prosečno 147 funti godišnje isključivanjem takozvanih vampirskih uređaja, zato što se zbog toga u celoj državi godišnje potroši 3,16 milijardi funti.
Vampirski uređaji su na primer pametni zvučnici, laptopovi, internet ruteri – svi elektronski uređaji koji troše energiju samo zato što su priključeni. Rad televizora u „stendbaj“ režimu košta 24,61 funti godišnje, konzole za igre oko 12,17 funti, dok bi računari mogli da koštaju oko 11,22 funti.
Ranije, evropski mediji su preneli savet nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka kako da Nemačka postane manje zavisna od ruskog gasa i nafte: predložio je korišćenje voza ili bicikla umesto vožnje automobilom zato što „svaki nepređeni kilometar doprinosi da se lakše pobegne od ruskih zaliha energije, plus se štedi i klima“, rekao je, a poslodavcima je predložio da uvedu rad od kuće.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
