Žene i muškarci: Srećan dan nejednakih zarada

Danas je Međunarodni dan jednakih zarada.

U Srbiji su Zakonu o rodnoj ravnopravnosti propisane jednake zarade bez obzira na pol. Eksplicidno je navedeno da poslodavci ne smeju da daju različitu platu za istu vrednost. To znači da muškarac i žena, koji rade isti posao i imaju isto obrazovanje, moraju da dobiju i jednake plate.

Ovaj Zakon je donet tek prošle godine, pa je po mišljenju Brankice Janković poverenice za ravnopravnost prerano da se sagledaju promene nastale njegovim donošenjem, i podseća da onaj prethodni, iz 2009. godine „nije značajno promenio položaj žene na tržištu rada“.

Brankica Janković kaže da je kršenje ovog zakona veoma teško dokazati: za 12 godina Povereništvu su stigle samo dve prijave i ni jednu nisu uspeli da reše.

„Moguće rešenje bi bila veća transparentnost plata, ali to je veoma osetljivo pitanje za privatne kompanije“, kaže poverenica.

Žene u Srbiji plaćene su 8,8 odsto manje nego muškarci, pokazuju rezultati analize Republičkog zavoda za statistiku (RZS), istina još iz 2018. godine. Podaci Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) iz 2020. godine, pokazuju da je razlika 11 odsto.

U Evropi, prema istraživanju Evropske komisije, razlika je 14,1 odsto u korist muškaraca.

„Žena u Srbiji mora da radi u proseku 35 dana duže nego muškarac sa istim karakteristikama na tržištu rada, kako bi dostigla njegovu platu“, kaže poverenica Brankica Janković.

Žene u Srbiji u proseku imaju veću mogućnost za rad u bolje plaćenim zanimanjim nego žene u evrpksim zemljama, ali su im plate i dalje niže i češće su na evidenciji nezaposlenih nego muškarci.

„Stopa zaposlenosti žena je 16 odsto manja nego stopa zaposlenosti muškaraca, iako su prosečno obrazovanije“, navodi poverenica.

Kada se sve to uzme u obzir, platni jaz raste na 17,9 odsto, izračunali su iz FREN-a.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa UN žene (UN Women) objavilo je da žene u Srbiji troše petinu vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi 9,2 milijardi evra godišnje, čineći 21,5 odsto BDP-a.

Izveštaj o globalnom rodnom jazu, koji je u julu 2022. objavio Svetski ekonomski forum, predviđa da će za rešavanje ove nejednakosti biti potrebne još 132 godine.

S.Ć./ BBC na srpskom

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com