Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smatra da je moguće pregovorima, a ne silom, doći do rešenja za Krim, poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine, javlja agencija DPA pozivajući se na pisanje ukrajinskih medija.
„Kada govorimo o administrativnim granicama Krima, smatram je moguće politički naterati demilitarizaciju Rusije na teritoriji poluostrva. To rešenje je prihvatljivije, jer će biti manje žrtava“, rekao je Zelenski i naglasio da ne želi da prebaci rat na teritoriju Rusije.
Nedavno je poslanik ruske Državne dume Mihail Šeremet upozorio da će ukrajinske snage pretrpeti „poslednji, kobni udarac“ ako pokrenu veliku ofanzivu na Krimu.
Nekada smatrana biserom Ruske imperije, ova strateški važna teritorija na Crnom moru ima dugu istoriju, uključujući otpor nacistima u Drugom svetskom ratu i nedavnu aneksiju koju je pokrenuo Vladimir Putin 2014.
Burna istorija
Poluostrvo Krim, smešteno uz Crno more, ima površinu kao pola Švajcarske, klimu sličnu onoj na Azurnoj obali i veoma turbulentnu istoriju. Nomadski narodi Skita, Grka, Tatara i Turaka stolećima su vladali na Krimu – sve dok nisu došli Rusi.
„Krim je uvek bio šlag na torti ruske imperije.“ Ovim rečima je opisa je Krim za Dojče vele Vilfrid Jilge, stručnjak za Istočnu Evropu pri Univerzitetu u Lajpcigu.
Izlaz na Crno more oduvek bio san ruskih careva. Taj san ostvarila je Katarina Velika. Krim je 1783. godine postao deo Ruskog carstva.
Tek 1954. to do tada rusko poluostrvo administrativno je integrisano u sovjetsku republiku Ukrajinu. Tu inicijativu pokrenuo je tadašnji šef Komunističke partije SSSR-a Nikita Hruščov.
Čiji je posle raspada SSSR-a?
Nakon pada Sovjetskog saveza 1991. godine, Krim je postao deo nezavisne Ukrajine. To je dovelo do napetosti, jer su dve trećine stanovništva toga poluostrva Rusi.
Ruski parlament je 1992. Hruščovljevu odluku proglasio nevažećom. Krim je proglasio nezavisnost od Ukrajine, ali je vladi u Kijevu pošlo za rukom da smiri situaciju.
Godine 1994. konflikt se ponovno zaoštrio. Na Krimu je za predsednika izabran Juri Meškov, koji je pogurao priključenje Rusiji. Ali i tada je Kijev uspeo da zadrži Krim u državnim okvirima Ukrajine. Funkcija predsednika Krima je ukinuta, a Meškov je pobegao u Rusiju.
Spor s Rusijom oko raspoređivanja ruske Crnomorske flote na Krimu trajao je sve dok nije potpisan partnerski sporazum 1997. godine. Tada je dogovoreno da Rusija svoje vojnike 2017. povuče sa Krima. Za vreme ukrajinskog predsjednika Viktor Janukovič taj rok za povlačenje je produžio do 2042. godine.
Više od politike
Na Krimu nije reč samo o politici. Poluostrvo je do sada živelo uglavnom od turizma. Ali to bi moglo ubrzo da se promeni jer na samom poluostrvu, kao i u Crnom moru, navodno se kriju velika nalazišta gasa.
Ukrajinska vlada planirala je 2013. godine da potpiše sporazum sa jednim međunarodnim koncernom, predvođenim američkim energetskim gigantom „Ekson mobil“ (ExxonMobil), o eksploataciji gasa i nafte u Crnom moru.
Potpisivanje je, međutim, odloženo.
Teško na silu
Kako je svojevremeno za Skaj njuz naveo penzionisani komandant vazdušnih snaga Šon Bel, Krim je veoma veliki deo ruske istorije i Rusija se nikada nije pretvarala da Krim nije deo njene teritorije.
I ne samo to, odbrambeni položaji iz Drugog svetskog rata, kada su teritoriju držali nacisti, čine da je vojni cilj težak za osvajanje, naglasio je on.
„Ti odbrambeni položaji se i dalje nalaze na tom području. Dakle, iz vojne perspektive, uključujući američke vojne vlasti, šanse da Ukrajina ikada povrati Krim su veoma, veoma male“, rekao je Bel.
Krimsko poluostrvo je sa Rusijom povezano mostom dugim 19 kilometara, izgrađenim nakon aneksije. Od počekta ruske invazije, Ukrajina je u dva napada oštetila most posle čega je neko vreme bio zatvoren za saobraćaj.
B.G./FoNet/Danas/Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
