Nakon dva masovna ubistva u Srbiji, koja su se dogodila u maju ove godine, država je najavila pooštravanje mera u oblasti oružja i organizovala akciju predaje nelegalnog oružja. Od početka ovog meseca, za sve one kod kojih bude pronađeno nelegalno oružje predviđene su oštrije kazne zatvora, a novine i za one koji imaju dozvolu.
Neke od predloženih odredbi su od jedne do osam godina zatvora za neovlašćeno držanje vatrenog oružja, dok se za nošenje bez dozvole predviđa zatvorska kazna od pet do 15 godina.
Zakonskim izmenama predlažu se provere osoba koje imaju oružje sa dozvolom na svakih šest meseci, koje bi podrazumevale lekarske i psihijatrijske preglede, kao i test na droge.
Građani nisu stigli na red
Redakciji portala “Vremena” su se poslednjeg dana akcije “Predaj oružje” obratili građani koji su želeli da vrate oružje, ali usled velikog odziva, nisu uspeli da ga predaju.
“Kada sam došao do policijske stanice na Novom Beogradu da predam oružje, radnica na šalteru me je upitala zašto sam čekao poslednji dan i rekla da više ne primaju oružje. Iako sam došao u 17 časova, a stanica je radila do 19h, ja i još dvadesetak ljudi nismo uspeli da stignemo na red. Pitao sam službena lica, s obzirom da se akcija završava, šta možemo, mi koji nismo stigli na red, da uradimo sa oružjem, rečeno mi je – radite šta hoćete”, kaže za portal “Vremena” jedan od građana.
Ovim povodom, obratili smo se Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP), ali nismo dobili odgvor pitanje građana koji su želeli, ali nisu uspeli da vrate oružje, šta da rade sa njim.
“U akciji predaje oružja koja je trajala od 8. maja do 30. juna građani su mogli lično, odlaskom u najbližu policijsku stanicu, da predaju oružje, ali i da pozovu policiju telefonom nakon čega bi službenici došli na njihovu adresu i preuzeli oružje.
U akciji koja je prvobitno trebalo da traje do 8. juna, ali je zbog velikog odziva građana produžena do kraja tog meseca, predato je ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava”, rečeno je iz MUP-a.
Oružje se prenosi „sa koleno na koleno“
Prema podacima stručnjaka beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, periodično objavljivanim protekle dve decenije, smatra se da najveći deo ilegalnog oružja na Balkanu potiče iz ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.
Po njihovoj proceni, problem je i u svojevrsnoj sklonosti ljudi sa balkanskih prostora ka oružju koja je deo lokalnog folklora u kom se pištolj ili puška u porodičnom vlasništvu prenose kao nasleđe „sa kolena na koleno“. U svakodnevnom životu i medijskim izveštajima vidi se da se oružje ovde često koristi i na raznim slavljima, kao što su svadbe, venčanja, rođenja dece, verski praznici i proslave Nove godine.
Po količini oružja u civilnom vlasništvu, prema podacima organizacije Small Arms Survey (SAS), prednjače građani Sjedinjenih Američkih Država (SAD). SAS navodi da je u SAD 393 miliona komada, što je više nego u 25 zemalja sa najvećim vlasništvom oružja zajedno.
Z.S.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
