Ako Zagorka Dolovac ikada padne pod nadstrešnicu nemilosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on bi to mogao da obrazloži njenim mlohavim profesionalnim bilansom za koji su, naravno, odgovorni oni koji su je inicijalno i postavili na funkciju koju obnaša - „oni bivši“
Srbiji je možda više nego ikada potrebna nepokolebljiva republička javna tužiteljka, samostalna u odlučivanju, otporna i – zašto da ne – neskriveno veoma ljuta zbog pritisaka vlasti. Ali od svega toga baštinari čuvenog Dušanovog zakonika imaju samo doslednost Zagorke Dolovac da se ne petlja u svoj posao, da i ona bude žena koje nema.
Tragedija u Novom Sadu samo je dodala novi sloj šarenih fantazmagoričnih tapeta u izmaštanom, unutrašnjem mentalnom domu u kome se Dolovac godinama uspešno krije od svog posla i zahteva javnosti, iza kojih i dalje stoje, nikada skinute, samo debelim lepkom neodgovornosti natopljene, brojne tapete minulih afera koje nju, isto kao i javašluk rekonstrukcije nadstrešnice, uopšte ne dotiču.
Bila bi neistina reći da Dolovac nije imala vremena ili razloga da pokaže, ako ništa drugo, da ne prima bez veze ne malu platu, jer joj je ovo treći mandat od kada je, početkom 2010, godine prvi put imenovana za republičkog javnog tužioca. S tim u vezi, ako Dolovac ikada padne pod nadstrešnicu nemilosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on bi to mogao da obrazloži njenim mlohavim profesionalnim bilansom za koji su, naravno, odgovorni oni koji su je inicijalno i postavili na funkciju koju obnaša – „oni bivši“.
Bizarno ponašanje
Osim svojim doslednim odsustvom, Zagorka Dolovac je na sebe skernula pažnju svojim bizarnim ponašanjem u veoma retkim prilikama kad bi je snimila kamera.
Osoba pred kojom bi zbog njene funkcije trebalo da drhti svaki kriminalac, skrivala se jednom prilikom od novinarskih pitanja tako što je kao „ljudski štit“ koristila ambasadore i evropske zvaničnike.
Upravo to je Dolovac učinila u aprilu ove godine kada je nakon otvaranja konferencije o upotrebi kriptovanih komunikacija, „kriptovala“, sa novinarima komunicirala tako što je pred njihovim pitanjima bukvalno pobegla u društvo američkog ambasadora Kristofera Hila, šefa Delegacije EU Emanuela Žiofrea i šefa Misije OEBS-a Jana Bratua.Gospoda su bila prilično iznenađena.
Tada je javnost u Srbiji mogla doslovno da čuje ovakav razgovor:
Tužiteljka Dolovac: Sada me napadaju ovi novinari…
Ambasador Hil: Zbog čega?
Tužiteljka Dolovac: Ne znam, zaista. Ali, to je razlog zašto sam vam prišla.
Ambasador Žiofre: Ona kaže da smo mi ljudski štit.
Ambasador Hil: Mi smo ljudski štit.
Devet meseci zatvora zbog obraćanja Zagorki
Da je Dolovac ozbiljno zabrinuta za svoju bezbednost, što nema nikakvog utemeljenja, jer se ona uopšte ne zamera kriminalcima, pokazuje i slučaj jednog blentavog građanina koji je “fasovao” devet meseci kućnog zatvora jer je Dolovac, koju je prepoznao na aerodromu, upitao „Zar ste Vi još živi?“.
Zbog toga se Dolovac, obznanio je to kasnije Treći osnovni sud u Beogradu, „iz straha i ugrožena ovakvim ponašanjem okrivljenog udaljila sa lica mesta“, a znatiželjnik je dobio ono što je tražio – potvrdu da je Dolovac živa, jer da nije ne bi ni mogla da ga tuži.
Biografija
Zagorka Dolovac rođena je 1966. godine u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu 1989. godine.
Od 1996. do 2003. godine bila je zamenica opštinskog tužioca u Novom Sadu, a nakon toga i zamenica novosadskog okružnog javnog tužioca.
Na mesto vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu postavljena je septembra 2007. godine, a tri godine kasnije preuzima dužnost republičkog javnog tužioca.
Za prvi mandat birala ju je Demokratska stranka (DS) nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada bio u opoziciji, nazvao je u izjavi za list Press u avgustu 2010. „kadrom DS-a“.
Reizbor Zagorke Dolovac 2015. godine predložila je vladajuća većina predvođena Srpskom naprednom strankom, ali je za nju glasala i opozicija u kojoj je tada bila DS.
Polaganjem zakleteve pred poslanicima u Skupštini Srbije, Zagorka Dolovac je 29. jula 2021. godine po treći put stupila na funkciju republičkog javnog tužioca.
Udata je i nema dece.
Navršava se jedanaest meseci od pada nadstrešnice nedavno rekonstrusane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. U više gradova širom Srbije održani su skupovi u znak sećanja na stradale
Vukašin Milićević iz Demokratske stranke i Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronda za naredni broj „Vremena“ govore kako misle da opozicija treba da se postavi na narednim parlamentarnim izborima
Šta bi Aleksandra Vučića moglo da primora da raspiše vanredne parlamentarne izbore? I, ako ništa od toga ne bude, kada padaju redovni parlamentarni i predsednički izbori
Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana u intervjuu za „Vreme“ govori o korupciji u prestonici, poput „Obezbeđenja Beograda“ i „besplatnog“ javnog prevoza
Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu Srbija se našla u žiži kritika, od optužbi za prekomernu upotrebu sile i gušenje slobode okupljanja, do upozorenja na političku krizu koja potresa zemlju
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
