Za sada bez štrajka glađu: „Studenti koji žele da uče“ čekaju Vučićev mig

Student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Pavlović izjavio je da je grupa koju predvodi, a koja se predstavlja kao „Studenti koji žele da uče“, dobila poziv na sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem za ponedeljak, 2. jun u 11 sati, koji će prihvatati, a nakon kog će saopštiti finalnu odluku da li će stupiti u ranije najavljen štrajk glađu.

Pavlović je rekao da će se delegacija „Studenata koji žele da uče“ odazvati Vučićevom pozivu i da će otići na taj sastanak, preneo je N1.

Dodao je da će „Studenti koji žele da uče“ „iz velikog poštovanja prema predsedniku Republike i iz poštovanja prema podršci koji im je pružao do sada“ svoju finalnu odluku koja se tiče daljih koraka saopštiti u ponedeljka posle sastanka sa Vučićem.

Pavlović je podsetio da je grupa koju predvodi 26. maja najavila da će stupiti u štrajk glađu ukoliko svi fakulteti ne počnu s radom do 1. juna.

„Svi mi ćemo ići na naše fakultete“

Naveo je i da ih je u subotu uveče posetio predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević i zamolio ih je da ne donose finalnu odluku o stupanju u štrajk pre nego što se sastanu sa Vučićem.

Pavlović je istakao i da su „Studenti koji žele da uče“ „šokirani dešavanjima u proteklim danima“ i naveo njihovim kolegama Vladimiru Balaću i Luki Laloševiću onemogućeno da uđu na svoje fakultete.

„Svi mi ćemo ići na naše fakultete, jer imamo apsolutno pravo na to“, naveo je Pavlović.

On je studentima u blokadi poručio da su im uništili jednu godinu.

„Nemojte da nam uništavate i ostatak života“, dodao je Pavlović.

Evolucija „Ćacilenda“

„Studenti koji žele da uče“ počeli su sa osnivanjem kampa u Pionisrkom parku oko zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike 6. marta, kao odgovor na veliki protest koji su studenti u blokadi najavili za 15. mart.

Od 6. marta za samo nekoliko dana, a pre protesta 15. marta, Pionirski park se napunio šatorima i ljudima koji su spavali u njima. Kamp je odmah dobio i svoj kolokvijalni naziv „Ćacilend“.

„Studenti koji žele da uče“ objavili su tada da imaju samo jedan zahtev – deblokadu fakulteta i početak nastave, a taj zahtev izneli su direktno Vučiću koji ih je ugostio nekoliko dana nakon osnivanja „Ćacilenda“.

Kako se prostor u Pionirskom parku popunjvao šatorima bilo je sve očiglednije da u njih uglavnom ne dolaze studentima, već aktivisti vladajuće stranke i statisti, a sa ciljem da stvore utisak da je odziv studenata u „Ćacilendu“ masovan. Novinari koji su pokušali da provere da li se radilo o pravim studentima grubo su udaljeni, a potom ih je zaustavila policija.

„Masne“ dnevnice i paravojska

Ipak, jedan novinar koji se predstavio kao 28-godišnji student, uspeo je da se infiltrira i otkrio da su osobe prisutne u improvizovanom kampu bile plaćene samo da sede i leže.

Dnevnice, koje su se isplaćivale isključivo u gotovini, kretale su se od 50 do 80 evra. Ubrzo je postalo jasno da je u kampu zapravo bilo vrlo malo pravih studenata i da su većinu činili plaćeni glumci.

Ovo je postalo još očiglednije kada su se u parku pojavile „crvene beretke“, veterani JSO-a. Dolazak JSO-a, dan uoči godišnjice ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, protumačen je kao provokacija, ali i kao zlokobno upozorenje.

Pored navodnih studenata i veterana paravojnih formacija, dan uoči protesta 15. marta „Ćacilend“ je okružen desetinama traktora. Uprkos prisustvu brojnih policajaca duž perimetra parka, traktori su bili parkirani na trotoarima i na ulici ispred Skupštine, očigledno kršeći zabranu parkiranja.

U pojedinim zonama traktori su bili parkirani u dvostrukim redovima, formirajući neku vrstu obrambenog zida oko „Ćacilenda“.

„Nisu želeli da gaze cveće“

Taj neformalni kamp „Studenata koji žele da uče“ dodatno je proširen na kolovoz ispred Skupštine Srbije nekoliko dana nakon skupa „Ne damo Srbiju“ koji je organizovao Vučić.

Veliki beli šatori pred zgradom Skupštine Srbije postavljeni su, prema izjavama nekih žitelja „Ćacilenda“ kako bi se taj kamp proširio jer „Studenti koji žele da uče“ navodno nisu želeli da postavljaju šatore u Pionirskom parku u delovima „u kojima je cveće“. Već tada je najavljeno da će u tim šatorima osim studenata biti i poljoprivrednici „koji su sa njima od početka“ i veterani policije i vojske. U šatorima je drvenim paletama napravljen improvizovan pod, oni su opremljeni plastičnim stolicama i ležaljkama. Oko „Ćacilenda“, umesto nekadašnjih traktora, „parkiran“ je veliki broj pokretnih toaleta.

Tri zahteva

Situacija u vezi sa „Ćacilendom“ bila je nakon toga nepromenjena, Beograđani su se već navikli na to da saobraćaj više uopšte ne funkcioniše u samom centru grada, a onda je Miloš Pavlović 26. maja odlučio da krene u ofanzivu.

Na konferenciji za novinare pročitao je tri zahteva i naveo da, ako oni ne budu ispunjeni, „Studenti koji žele da uče“ počinju sa štrajkom glađu 1. juna.

Prvi zahtev je da svi fakulteti u Srbiji počnu sa radom do 1. Juna, a drugi je hitno pokretanje moralne, disciplinske i krivično-pravne odgovornosti protiv „onih lica koja su sprečila naše uživanje ustavom garantovanih prava, počevši od prava na obrazovanje do prava na slobodu kretanja“.

Тreći zahtev je „da se već jednom prestane sa fašističkim napadima na nas i pretnjama da će da nas sklone, uklone, istrebe, da nas nazivaju psihičkim bolesnicima, zbog toga što hoćemo da se obrazujemo“.

O protestima „Vostani Serbije“ u 32 grada čitajte u blogu nedeljnika „Vreme“.