Vučićeva pretnja: Da li bi Srbija smela da promeni tok Ibra?

Eksplozija koja je 29. novembra oštetila kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, za šta su kosovske vlasti okrivile Srbiju, pokrenula je debatu o bezbednosti ovog vitalnog sistema vodosnabdevanja, neophodnog za živote građana na Kosovu. Ovaj kanal se snabdeva vodom iz jezera Ujmani/Gazivode, sa dve trećine na Kosovu i jednom trećinom u Srbiji, a koje se puni rekom Ibar koja dolazi iz Srbije, podseća Radio Slobodna Evropa.

U saopštenju nakon eksplozije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da od 1985. godine postoji predlog da se tok reke Ibar izmeni kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva u blizini jezera na srpskoj strani, što bi posledično isušilo jezero Ujman/Gazivode, kritičan izvor vode za Kosovo.

Prema njegovim rečima, to bi moglo da se desi „odlukom Vlade Srbije“. Međutim, on je naveo da se protivio toj ideji kada je bila predložena, čak i dok je bio premijer, ističući da ne želi da se „priroda koristi u političke svrhe“.

Reka Ibar i njen značaj

Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju, ulazi u Kosovo u dužini od 82 kilometra, a zatim se vraća u Srbiju.

Ispunjava veštačko jezero Ujman, koje se prostire na granici Kosova i Srbije, sa dve trećine površine na Kosovu. Jezero snabdeva vodom sedam opština, podržava navodnjavanje i hladi termoelektrane u Obiliću, koje proizvode većinu električne energije na Kosovu.

Vlada Kosova upozorila je da bi, da je napad na kanal Ibar-Lepenac postigao svoj cilj, „posledice bile zapanjujuće“, što bi dovelo do lančane reakcije nestašice vode, prekida u snabdevanju energijom, problema sa grejanjem i kvarova u telekomunikacijama.

„Ministar ekonomije je (3. decembra) potpisao odluku kojom se obavezuje Kosovska energetska korporacija, Ibar-Lepenac, i Prištinsko vodovodno preduzeće da pronađu alternativno tehničko rešenje za snabdevanje Elektrane Kosovo B vodom, kako bi se povećala bezbednost njenog vodosnabdevanja“, rekao je Krueziu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Da li međunarodno pravo dozvoljava promenu toka reke?

Jedan od ključnih globalnih instrumenata koji regulišu pitanja prekograničnih voda je Konvencija Ujedinjenih nacija o neplovidbenom korištenju međunarodnih vodotoka iz 1997. godine.

Srbija je potpisnica ove konvencije, a Kosovo nije, jer još nije članica UN.

Među ostalim principima, Konvencija UN propisuje da se za prekogranično korištenje voda mora pridržavati principa pravednog i razumnog korištenja i obaveze da se ne prouzrokuje značajna šteta. Takođe uključuje opštu obavezu saradnje.

„Ova konvencija se odnosi i na zemlje u sukobu“, rekao je za RSE Miguel Borja Bernabé-Crespo, profesor na Odseku za geografiju Univerziteta u Madridu. Takođe je predsednik „Geografske grupe za razmišljanje“ Španskog geografskog društva i urednik naučnog časopisa Water and Territory.

Bernabé-Crespo je 2019. objavio studiju o upravljanju vodama u jezeru Ujman, koje se nalazi u spornom pograničnom području.

„Ovde je primarno pitanje da granica postoji samo iz perspektive Kosova, pošto Srbija ne priznaje njegovu nezavisnost“, objasnio je Bernabé-Crespo.

„Međutim, čak i ako Srbija ne prizna Kosovo, ono predstavlja aktera sa vladom koju priznaju mnoge druge države, dozvoljavajući međunarodnoj zajednici da izvrši pritisak za saradnju“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, ako Vlada Srbije odluči da promeni tok reke, Konvencija UN zahteva snažno opravdanje za takvu odluku.

„Konvencija obavezuje države da se međusobno obaveštavaju o svim merama koje bi mogle uticati na drugu“, napomenuo je Bernabé-Crespo, dodajući da se moraju uzeti u obzir i ljudski interesi ,poput vodosnabdevanja i ekoloških posledica.

Ekonomski i praktični izazovi

Kosovski stručnjak za vode Avdulah Nišori (Avdullah Nišori) izjavio je da je postupak Vlade Srbije nemoguć, čak ni iz ekonomskih razloga.

„Promena toka Ibra bi bila kolosalna investicija“, rekao je Nišori, koji trenutno radi u upravnom odboru kompanije Ibar-Lepenac, koja upravlja vodnim resursima reke Ibar i jezera Ujman na Kosovu.

Nišori je naglasio da Kosovo mora razmotriti alternativne i hitne resurse za rešavanje scenarija, kao što je nedavni napad ili prirodna katastrofa koje prete vodosnabdevanju.

Propuštene šanse za hitno skladište vode

Nišori je podvukao greške iz prošlosti, kao što je zanemarivanje predloga za brane ili postrojenja za deponovanje vode koja bi mogla da služe u vanrednim situacijama. Jedan takav projekat predviđen je 2016. godine kao deo studija izvedivosti Svetske banke, ali nikada nije implementiran.

U okviru ovog projekta planirana je brana za selo Mihalić u opštini Vučitrn, koja bi u slučaju probijanja kanala mogla obezbediti hitno vodosnabdevanje na nekoliko dana.

„Oko 2o miliona evra izdvojeno je za poboljšanje infrastrukture, uključujući branu“, objasnio je Nišori.

Studija koju je RSE pročitao, preporučila je izgradnju kanala bez tražene eksproprijacije, jer je okolno zemljište prvenstveno poljoprivredno zemljište.

Iako Nišori nije siguran zašto je projekat otkazan, on je spekulisao da bi se u to vreme mogao smatrati nepotrebnim.

Do objavljivanja ovog teksta, na pitanja RSE u vezi sa otkazivanjem projekta, ni sadašnji ni bivši članovi menadžmenta kompanije Ibar-Lepenac nisu odgovorili. Bivši zvaničnici su u lokalnim medijima tvrdili da je projekat „nije opravdao investiciju“.

Može li Kosovo razviti nove vodne resurse?

Prema zvaničnim podacima, Kosovo se smatra zemljom sa „vodom pod stresom“ zbog nedovoljnog kapaciteta vodosnabdevanja.

U Kosovskoj strategiji za vode za 2023-2027, napominje se da u poređenju sa zemljama u regionu kao što su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina, Kosovo ima najniže vodne resurse po glavi stanovnika.

„Naš geografski položaj je takav da većina reka izlazi iz Kosova ili samo nakratko prolazi kroz njega. Osim toga, naše reke su sezonske – tokom zime, kada je potražnja manja, ima više vode, ali leti, kada potražnja raste, može da je ne bude dovoljno“, objasnio je Avdulah Nišori.

Prema Nišoriju, dugoročna rešenja poput ulaganja u nove rezervoare vode zahtevaju vreme i skupa su.

„Nisam sklon da predlažem brza rešenja jer su obično neefikasna. A jeftinih rešenja nema jer treba izgraditi infrastrukturu“, rekao je on.

Kosovska vlada je za Radio Slobodna Evropa rekla da ima planove za izgradnju oko osam novih rezervoara za vodu koji bi mogli povećati kapacitet vodosnabdevanja za približno 120 odsto sadašnjih nivoa, isključujući jezero Ujman. Međutim, nije dat vremenski okvir za ove projekte.

„Ovi esencijalni projekti su dio strategije za rešavanje klimatskih izazova, uključujući suše i poplave, i za osiguranje održivog vodosnabdevanja za celu zemlju“, naglasio je portparol vlade Prparim Krueziu.

Neke od planiranih akumulacija, kao što su one u naselju Firaje i u Štimlju, takođe su bile predviđene u projektu koji datira decenijama unazad. Infrastruktura za kanal Ibar-Lepenac, započeta 1970-ih godina, projektovana je za upravljanje vodom iz dve kosovske reke: Ibra i Lepenca.

Dok je deonica Ibar završena i ostaje u funkciji, deonica Lepenac u jugoistočnom delu zemlje nikada nije razvijena.

Prema kosovskoj strategiji za vode, završetak ove infrastrukture mogao bi da obezbedi pouzdanije vodosnabdevanje za još devet opština na istoku i jugu Kosova.

Preduzeće Ibar-Lepenc je za Radio Slobodna Evropa izjavilo da nedavni projekat uključuje izgradnju brane u mestu Firaje, koje se nalazi u opštini Štrpce (centralno Kosovo), a koju bi punila reka Lepenac.

Druga faza projekta predviđa izgradnju brane i akumulacionog jezera u Štimlju, koji bi se „takođe koristili za navodnjavanje i proizvodnju energije“. Međutim, preduzeće je primetilo da je ova faza „značajno skuplja“, bez davanja procene troškova ili vremenskog okvira za bilo koju fazu.

Nišori je napomenuo da je prvobitni projekat Ibar-Lepenac uključivao planove za kanal za snabdevanje vodom Termoelektrane Kosovo B kao alternativnog izvora. Međutim, moglo bi potrajati godinama da se takve investicije materijalizuju.

Poboljšanja infrastrukture i reciklaža vode

„Uvek je dobra ideja da se diversifikuju izvori vodosnabdevanja, posebno da se smanji oslanjanje na zajedničke vodne resurse (sa Srbijom)“, kaže španski profesor Miguel Borja Bernabé-Crespo.

Međutim, on je napomenuo da Kosovo takođe mora hitno da poboljša svoju vodnu infrastrukturu kako bi „sprečilo gubitke vode“.

Zvanični podaci pokazuju da sistemi vodosnabdevanja na Kosovu doživljavaju gubitke od preko 50 odsto, uključujući fizičke gubitke (curenje cevi) i komercijalne gubitke (greške u merenju, krađe, itd.).

Uz to, Bernabé-Crespo je istakao rastuću zabrinutost zbog klimatskih promena, za koje se očekuje da će „smanjiti dostupnost vode zbog sve neravnomernije raspodele padavina“.

Razvijanje strategija za korišćenje drugih izvora vode, kao što je smanjenje zagađenja, poboljšanje kvaliteta podzemnih voda i unapređenje recikliranja vode, je od suštinskog značaja.

„S obzirom na cenu, recikliranje vode je efikasnije od razvoja potpuno novih izvora vode“, dodao je.

Vlada Kosova je saopštila da se planirani projekti, kao što je rehabilitacija vodovodne mreže u Đakovici, Gnjilanu, Uroševcu i Prizrenu, procenjuju na stotine miliona evra. Oni imaju za cilj „smanjenje gubitaka vode, poboljšanje kvaliteta i uspostavljanje zonske distribucije snabdevanja“.

Izvor: Radio Slobodna Evropa