Foto: Rade Prelić/Tanjug
Slobodan Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole na svom kontramitingu 1996. Taj događaj je izrodio i najvećeg otpadnika iz tadašnje vladajuće garniture – Nebojšu Čovića. Šta li će i koga izroditi aktuelni građanski protesti i kontramitinzi vlasti
Iako se naprednjaci mršte kada njihov„Skup nade“ javnost naziva kontramitingom, on je to u samoj svojoj biti – kao antipolitički potez isključuje dijalog, postoji samo u izvesnim državama Latinske Amerike i smatra se neprihvatljivim u uređenim demokratijama. Naime, reč je o pokušaju vlasti da pokaže snagu i moć kako bi takvim pritiskom obeshrabrila javno ispoljavanje nezadovoljstva, te pokvarila ciljeve stvarnih i potencijalnih političkih protivnika.
Upravo ovi motivi spajaju Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića. Prvi je usred zimskih protesta zbog velike izborne krađe dovezao svoje pristalice 24. decembra 1996. u Beograd, a ni drugom nije prvi put da sam sebi organizuje ovakvu vrstu podrške – već je to uradio 2019, nekoliko dana posle velikog mitinga opozicije.
Obojicu vežu i prethodno održani manji trenažni kontramitinzi: Milošević onomad u Zaječaru i Boru, Vučić pre nedelju dana u Pančevu. Tehnička realizacija tih „najvećih okupljanja u istoriji“ potpuno je identična: pritiscima, pretnjama i potkupljivanjem nekakvi poverenici uteruju kontramitingaše u autobuse, posebno one zaposlene u javnih preduzećima i državnoj administraciji…
Rađanje otpadnika
Na kontramitingu 1996. Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole, ali i spremnost na sve zbog golog održanja na vlasti. Tog 24. decembra 1996. Srbija je bila bliže građanskom ratu nego 5. oktobra 2000: krvave tuče po ulicama pristalica vlasti i opozicije, surovo policijsko nasilje nad ovim drugim, Miloševićev kontramitingaš Živko Sandić teško ranjava iz pištolja Ivicu Lazovića, demonstranta protiv režima…
No, kontramiting 1996. izrodio je i najvećeg otpadnika tadašnje vladajuće garniture – najmlađi gradonačelnik Beograda, perspektivni i ambiciozni magistar Nebojša Čović, stajao je tog dana na bini iza Slobodana Miloševića, kiseo i vidno nezadovoljan na tom tužnom skupu. Uglavnom, tri nedelje kasnije, Čović je odlukom Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije isključen iz stranke. Posle je tvrdio kako se u to vreme ni u čemu nije slagao sa Miloševićem, pa ni oko broja pristalica na kontramitingu – Milošević je tvrdio da je bilo preko 500.000 ljudi, dok mu je Čović govorio da ih je bilo 120.000.
Igrač u svakom sistemu
Vođen ambicijom i osvetom Čović je našao političke saveznike u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i sa njom je oborio Miloševićev režim u oktobru 2000. U toj operaciji imao je pomalo skrivenu, ali značajnu ulogu, posebno kada je reč o kontaktima sa „licima iz sive zone“.Tako se, u danima posle prevrata, pričalo da je povezan sa dva kamiona iz Železnika – u jednom je navodno bilo kamenje, a u drugom duge cevi.
Čović je potom nastavio dugi marš kroz institucije i na javnoj sceni je eto, preko različitih funkcija,više od tri decenije.
U kabinetu Zorana Đinđića, Čović je imao veoma značajnu ulogu. Mada se u satima nakon atentata na premijera hladnom prisebnošću nametao za sledećeg šefa vlade, to se ipak nije desilo. Docnije priče o njegovim kontaktima sa pripadnicima Zemunskog klana i Legijom u vreme pred atentat nikad nisu dokazane, isto kao ni one vezane za druge ljude iz Đinđićevog političkog okruženja.
Ipak, Čović je postao svojevrsni kingmaker – samo su on i Tomica Milosavljević po padu vlade Zorana Živkovića opstali u narednoj, onoj Vojislava Koštunice. A kao jedini iz prethodnog kabineta, Čović se u novom kvalifikovao i za nove zadatke. Bila su to mesta šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Koordinacionog centra za jug Srbije. No, ništa nije večno: kada Koštunica nije našao adekvatno rešenje da nadoknadi Čovićevu podršku ukidanju zakona o NIS-u, usledio je raskid.
Šta je bilo dalje? E pa, govorilo se da je kod Čovića proradio inat, sličan onom iz druge polovine devedesetih i da je bio spreman da se ujedini sa bilo kim iz tadašnje opozicije ne bi li srušio Koštunicu sa vlasti. U to ime, podržao je Borisa Tadića za čijeg predsedničkog mandata nije mnogo talasao, ali ni imao važnije funkcije: njegova firma uspešno je poslovala, a u avgustu 2011. Košarkaški klub FMP postao je KK Crvena zvezda.
Kada je promenjena vlast 2012, promenio se i Čović – napadao je i Tadića i prethodnu vlast da bi nakon smene gradonačelnik Beograda Dragana Đilasa postao član naprednjačkog privremenog organa za upravljanje Gradom.
Neki novi Čović(i)?
Nebojša Čović je i dalje – formalno gledano – van politike. To mu ni najmanje ne smeta da se u brojnim nastupima u najgledanijim terminima na režimskim televizijama hvali politiku Aleksandra Vučića – o čemu god da je reč. Čak ga brani i od navijača Partizana kritikujući Evroligu što Partizanu ne izriče kaznu zbog uvredljivog skandiranja predsedniku Srbije.
Mogu li politička zbivanja emotivno i politički pregrejanog proleća 2023. da izrode sličnog disidenta kao ona 1996/97? Konkretno – ima li za vreme kontramitinga na bini iza Vučića mesta za naprednjačkog Čovića? Ili će baš on biti taj koji će reći da je Vučić prevaziđen političar i veliki teret za Srbiju?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
"Kad smo saznali da je Zoran preminuo, rešili smo da uvedemo vanredno stanje, pozvali smo i Natašu Mićić. Jednoglasno smo to odlučili. U nijednom od dogovora u to vreme nije bilo razlika u stavovima. Vladala je velika panika, veliki strah, velika žalost, velika tuga, ne znam kakve bih još reči mogao da upotrebim da se to sve opiše."
