Tim profesionalaca priprema prikupljeni materijal i radi na tužbi Kosova za genocid protiv Srbije, izjavila je u četvrtak predsednica Kosova Vjosa Osmani i ocenila da je taj proces „poverljiv jer se radi o veoma ozbiljnom pitanju“ gde „mesta za neuspeh nema“. Stava je da pitanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida „koje je Srbija počinila na Kosovu“ nikada nije bilo toliko prisutno u međunarodnoj areni.
„Posao će se nastaviti još neko vreme, obavestićemo vas kada se završi, jer ovo nije igra, nije slučaj koji sme da propadne“, rekla je Osmani.
Najave o pokretanju kosovske tužbe za genocid protiv Srbije dugog su veka. Bile su prisutne i među prethodnim političkim rukovodstvom na Kosovu. Neretko ih je koristio bivši predsednik Hašim Tači, obično u političke i predizborne svrhe. Skupština Kosova 2019. godine usvojila je rezoluciju o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločinima bivšeg režima Srbije, počinjenih na Kosovu“.
Novo političko rukovodstvo u Prištini ubeđeno je da prethodne vlasti „nisu učinile dovoljno da Srbija plati za ono što je uradila na Kosovu“. Početkom aprila bilo je tačno godinu dana od kada je predsednik tada novoformirane Vlade Kosova Aljbin Kurti prvi put izjavio da će Kosovo podneti tužbu protiv Srbije zbog počinjenog genocida za vreme rata na Kosovu.
Za razliku od bivših, nove vlasti na Kosovu pokrenule su i konkretne radnje na ovom polju. Vlada je osnovala domaća tela, poput Instituta za istraživanje ratnih zločina, a nakon toga je pokrenuta i inicijativa za izradu nacionalne strategije za suočavanje sa prošlošću.
Sumnje na Kosovu
Za mnoge analitičare na Kosovu podnošenje tužbe protiv Srbije nije najsmisleniji potez.
Jedni iznose pravnu argumentaciju, podsećajući da Kosovo nije ni članica Ujedinjenih nacija, ni Saveta Evrope, niti bilo koje druge međunarodne organizacije pred kojom bi se ovakav postupak mogao pokrenuti.
Drugi ipak kažu da bi u ime Kosova to mogla da uradi neka druga država, a bez naznaka u realnom političkom okruženju spekuliše se da bi to mogla da bude Albanija. Nije malo ni onih koji ukazuju da je od rata na Kosovu prošlo puno vremena, mnogih svedoka više nema, a nije malo ni onih kojima su sećanja izbledela. Ovakva tužba se bez obzira na ishod ocenjuje kao višestruko korisna za unutrašnju politiku na Kosovu.
Ukoliko, međutim, bude neuspešna, mogla bi Srbiji da padne kao „kec na desetku“ za nastavak negiranja zločina počinjenih nad kosovskim Albancima, amtraju neki analitičari na Kosovu. Jedno od „grubih podsećanja na zabarušene zločine nad kosovskim Albancima“ za sve one koji ih u Srbiji negiraju, bilo je isplivavanje leševa iz hladnjače nedaleko od Kladova nekoliko godina nakon rata na Kosovu, za koje je tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Vlastimir Đorđević pred Haškim tribunalom osuđen na 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema podacima kosovskih institucija i nevladinih organizacija tokom rata na Kosovu ubijeno je 13.500 hiljada ljudi svih etničkih pripadnosti. Kosovskih Albanaca među žrtvama ima najviše (10.812), nakon toga slede kosovski Srbi 2187, dok Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca ima 526. Srpske snage bezbednosti navodno su proterale preko 800 hiljada Albanaca. Nakon rata i na teritoriji Kosova, ali i u Srbiji, otkriven je veliki broj masovnih grobnica.
Sve srpske vlasti odlučno su odbacivale ovakve optužbe u ukazivale na zločine izvršene nad Srbima.
Haški tribunal podigao je optužnice protiv bivših članova Glavnog štaba Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimijai i Jakupa Krasnićijia zbog ratnih zločina izvršenih 1998. i 1999. godine.
Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), umro je 2006. godine u Hagu, tokom suđenja za genocid i ratne zločine počinjene, između ostalog, i na Kosovu.
Za zločine na Kosovu su u Hagu osuđeni i Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić, Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević.
Šainović je bio potpredsednik Savezne Vlade SRJ, Ojdanić načelnik Generalštaba, Lazarević komandant Prištinskog korpusa, Nebojša Pavković general Treće armije SRJ, a Lukić načelnik MUP-a za Kosovo i Metohiju.
S.P./FoNet/Al Jazeera/KoSSev/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
