Više od 80 odsto stanova kupljeno za keš, ko su kupci

Ukupna vrednost tržišta nekretnina u Srbiji iznosila je 3,3 milijarde evra u prvoj polovini ove godine, što je za 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, dok je 81 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2019. godine (pre pandemije), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvoj polovini ove godine iznosio je 60.014, što je za 12 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine, dok je 26 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije.

Najviše se prodaju stanovi

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti zauzima prodaja stanova (1,8 milijardi evra), sa učešćem od 54 odsto.

Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti), pokazuju podaci RGZ.

Prema podacima RGZ, o načinu plaćanja nekretnina, sedam odsto plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego lane, a iz kredita najviše su plaćeni stanovi (18 odsto).

Najskuplji Beograd

U Beogradu, u prvoj polovini ove godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 1,7 milijardi evra, od čega je najviše potrošeno na kupovinu stanova 1,1 milijardi evra, pokazuju podaci RGZ.

Najveće cene kvadrata bile su u Beogradu, najskuplji kvadrat prodat je po ceni od 11.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, u istom kompleksu, i iznosi 2,6 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4,8 miliona evra dok je najskuplje parking mesto plaćeno 58.400 evra, na teritoriji iste opštine.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prvu polovinu ove godine pokazuje da je u Srbiji na tržištu nepokretnosti nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije.

Ko plaća kešom?

Stručnjak za nekretnine Uroš Jovanović u izjavi na Nova.rs da su kupci stanova za keš ljudi između 30 i 50 godina, a najčešće se radi o vlasnicima nekih malih biznisa.

„Ima dosta ljudi iz IT sektora još uvek. Kupuju za keš i parovi i pojedinci. Zavisi od toga koliki je stan“, kaže Jovanović.

Navodi i da je važno napomenuti da građani kupovinu stanova za keš poistovećuju sa bogatstvom.

Evo jednog primera. Vi prodajete stan, ja kupim vaš stan – velika je verovatnoća da ćete vi taj novac dalje uložiti u kupovinu stana, dakle, vi ste dalje keš kupac“, navodi Jovanović.

Kaže da se od keš kupovine napravila enigma uz komentare „Odakle to pada? Sa neba?“.

„Oni koji pokreću ceo taj proces su mladi ljudi, vlasnici biznisa, malih biznisa“, kaže Jovanović.

B.G./Nova ekonomija/Nova.rs