img
Loader
Beograd, 19°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Društvo

Veštačka inteligencija: Može li da zameni pisce

18. јун 2023, 17:26 Ivona Simonović
Foto: Pixabay/Claudia
Copied

Nebrojeno je primera da su uz pomoć veštačke inteligencije nastale slike, dizajni, fotografije za koje bi malo ko pomislio da nisu prave. Da li su sada na redu u knjige?

Od trenutka kad se pojavila veštačka inteligencija postavlja se i pitanje kako će ona uticati na umetnost ili još preciznije, kako će uticati na opstanak onih koji umetnost stvaraju. Nebrojeno je primera da su uz pomoć veštačke inteligencije nastale slike, dizajni, fotografije za koje bi malo ko pomislio da nisu prave. Da li su sada na redu u knjige?

Da bi veštačka inteligencija umela da proizvede novi produkt, ona mora da “uči i trenira” na tuđim, već postojećim radovima.

Piscima bi uskoro mogle da priprete slične okolnosti, na šta ukazuje Vanja Subotić, sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta.

„Za pisce je nastao sličan problem, ili je barem pre mesec dana tako tvrdilo Udruženje scenarista Amerike koji pišu scenarije za TV i filmsku produkciju. Problem nastaje što je njihova bojazan da će bilo koji veliki studio pre da plati ChatGPT da generiše scenario, a da zapravo zapošljava pisce manje-više kao podizvođače, kao ljude koji će to malo da srede, da edituju i da ih plaćaju po satu“ objašnjava Subotić za portal “Vremena“.

Scenaristi, po njenim rečima, najpre žele da zaštite svoj kreativni proces, a potom i svoja dela, koja bi u budućnosti mogla biti ugrožena veštačkom inteligencijom.

„U stvari oni traže da njihovi ugovori imaju eksplicitnu klauzulu, da sa jedne strane neće raditi sa veštački generisanim scenarijima, a sa druge traže da njihova dela koja sami napišu neće biti korišćena u obučavanju velikih jezičkih modela na kojima se baziraju čet botovi. Tačnije da ne budu ubačeni u njihove baze podataka. Na taj način se opet stvara mogućnost da veštačka inteligencija generiše i simulira njihov stil, a da njima ne budu pripisane zasluge i naravno autorska prava“ kaže Subotić.

Dva različita mišljenja

Ona je kao autorka članka na temu ChatGPT u 32. broju časopisa Elementi pričala na ovu temu na ovogodišnjem Čumić Book Fest-u. Tada je imala priliku da objasni na koja dva različita stava je nailazila kada su u pitanju pisci koji pričaju o veštačkoj inteligenciji.

„Prvi jeste da ljudi govore da veštačka inteligencija može da im pomogne za ono što nazivamo “pakao prve bele strane”, odnosno kada ne znaš kako da počneš. Tražili bi generisani prompt to jest neki početak, pa onda to podstakne “kreativne sokove” da ti od toga nešto sam nastaviš“ navela je Subotić.

Ona objašnjava da dolazi do prekomerne proizvodnje tekstova koji su sada isključivo generisani veštačkom inteligencijom.

„Nil Klark koji kao urednik u magazinima objavljuje kratke priče iz naučne fantastike kaže da od februara meseca nailazi na problem da je broj podnetih kratkih priča ogroman, da je porastao preko 60 odsto, a da su većina njih generisane preko ChatGPT. To sada izgleda kao da ide ka nekoj masovnoj produkciji i postavlja se pitanje kako ćemo pronaći način da prepoznamo koje delove jeste pisao čet bot, a koje delove je pisao čovek. Drugo pitanje jeste da li ćemo tada morati da navodimo ChatGPT kao koautora ili kao što to predlaže OpenAI koji je pustio ChatGPT na tržište, da se lepi neki žig na sve što je produkovao ChatGPT. Slično kao što na povrću koje je GMO mora da stoji znak da je genetski modifikovano“ istakla je Subotić.

Kako prepoznati ljudsku ruku

Pored pisaca, Subotić kaže da u svojoj profesiji nailazi na problem da je danas teško prepoznati da li studenti za pisanje svojih radova koriste ChatGPT ili ih pišu ručno. Rešenje za ovakve prepreke prvi put je videla kod profesora filozofije u Americi.

„U Americi su profesori filozofije napravili set kriterijuma, odnosno proučavali da li u tekstu postoji smena između kraćih i dužih rečenica, odnosno da se proveri da li se u tekstu nailazi na izliv ideja. Što se tiče emocija, mislim da ćemo lakše prepoznati ipak šta je autentično ljudsko jer računamo i za poeziju i za književnost da nekako čovek to mora da doživi i preživi“ navela je.

Kod čoveka se pored načina na koji piše može prepoznati i način na koji razmišlja, a Subotić navodi da je upravo to ono što veštačka inteligencija ne ume da radi nalik čoveku.

„Za filozofiju je to malo teže jer smo mi malo više racionalni i onda se čini da je malo teže prepoznati. Zanimljiva pretpostavka jeste da kod čoveka može da se prati misaoni tok i da se naiđe na onaj “Aha!” momenat, kada je neko došao do nekog zaključka, dok u slučaju čet botova biće očigledno da nije došao taj trenutak u pisanju. Rečenicu su obično relativno jednake dužine, odmorene su i previše su tačne“ rekla je Subotić.

Sve u početnim crtama

Na našim prostorima je ova pojava i dalje u ranoj fazi proučavanja, ali Subotić navodi da joj ipak dozu nade daje to što se od početka priča o ovom problemu u Srbiji kao i u ostatku sveta.

„Sve što se tiče regulative i zakona je u početnim crtama, dok je u Evropskoj uniji možda malo bolja situacija. Kod nas, osim u domenu privatnosti ličnih podataka, nije se preterano radilo na tome. Ono što je pozitivno za sada jeste da se mnogo priča o ovome, i u novinama i na televiziji, odnosno od samog novembra kada je počela fama oko ChatGPT to je odmah i ovde zaživelo” ističe.

Posebnu pažnju Subotić daje činjenici da su stručnjaci ti koji kod nas pričaju o ovoj novonastaloj pojavi.

“Takođe moj pozitivan utisak jeste da se u velikoj meri zovu ljudi koji su stručni za temu i koji se zaista time bave. Za legislativu, pretpostavljam da će to ići veoma sporo. Iako digitalizacija zvanično jeste u punom zamahu, mislim da u nekim etičkim i pravnim okvirima to i dalje nije toliko razvijeno, ali moguće da je to zato što do sada nismo ni imali potrebe“ dodala je sagovornica “Vremena”.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

Tagovi:

Knjiga Pisac scenaristi veštčka inteligencija
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Propaganda

28.мај 2025. B. B.

Demostat: Stiče se utisak da se Srbija guši u proruskoj propagandi

Rezultati monitoringa Demostata pokazuju da na srpskim televizijama ima mnogo više priloga koji zastupaju rusku stranu, a dа је manja minutaža posvećenu Ukrajini

Srpska napredna stranka

28.мај 2025. B. B.

„Sudije beskičmenjaci“: Vučević besan zbog kućnog pritvora za aktiviste

„Nedopustivo je da huligani i nasilnici isteruju pravdu po svojim uličarskim pravilima“, napisao je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević povodom odluke suda u Novom Sadu kojom su i preostala trojica aktivista puštena iz zatvora u kućni pritvor

Protest ispred zgrada pravosuđa u Novom Sadu

Novi Sad

28.мај 2025. B. B.

Aktivistima umesto zatvorskog određen kućni pritvor, studenti uzvikuju „pobeda“

Aktivistima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću iz Pokreta slobodnih građana umesto zatvorskog odeređen je kućni pritvor uz elektronski nadzor

Studenti koji žele da uče u Pionirskom parku

Štrajk glađu u Ćacilendu

28.мај 2025. T. S.

Štrajk „studenata 2.0“: Oni kao hoće da gladuju, a Vučević ih kao odgovara

Dok „studenti koji žele da uče“ najavljuju štrajk glađu, predsednik SNS-a Miloš Vučević im s malih ekrana poručuje: jedite, deco. Sve deluje kao dobro poznata predstava u kojoj se znaju i režija i publika

Svetsko takmičenje Lego igara

28.мај 2025. Milica Tošić

Učenici Prve kragujevačke zbog besparice ne mogu da brane titulu na Floridi

Mladi naučnici iz Prve kragujevačke gimnazije po svemu sudeći neće moći da brane titulu prvaka na svetskom takmičenju Lego igara na Floridi – zato što nemaju novac za put i smeštaj. Vlast koja šakom i kapom deli milione za mitinge i besplatne pljeskavice, za taj problem nema sluha

Komentar

Pregled nedelje

Vučić pod kapuljačom

Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.

Filip Švarm

Komentar

Otadžbinu brani „istraživački tim Informera“

Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno

Nemanja Rujević

Komentar

Pravosudna bilmezijada: Pustite odmah Mariju Vasić

Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci

Andrej Ivanji
Vidi sve
Vreme 1795
Poslednje izdanje

Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac

Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati se
Smene na čelu novosadske policije

Od ranije poznati načelnici

Sve greške predsednika Srbije

Aleksandar Vučić, vođa opozicije

Slučaj Novaka Đokovića

Uvek svoj, a na pravoj strani

Intervju: Mario Knezović, frontmen grupe “Zoster”

Sve može biti muzika

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1795 28.05 2025.
Vreme 1794 21.05 2025.
Vreme 1793 15.05 2025.
Vreme 1792 07.05 2025.
Vreme 1790-1791 23.04 2025.
Vreme 1789 16.04 2025.
Vreme 1788 10.04 2025.
Vreme 1787 03.04 2025.
Vreme 1786 26.03 2025.
Vreme 1785 20.03 2025.
Vreme 1784 12.03 2025.
Vreme 1783 05.03 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure