Veliki udarac za Srem: Fabrika mesa „Mitros“ obustavlja proizvodnju

Nekadašnji jugoslovenski gigant, industrija mesa „Mitros“ iz Sremske Mitrovice, obustavlja proizvodnju 15. decembra. Kako piše Euronews Srbija, posle privatizacije, Mitros je nekoliko puta bio na kolenima.

Podsetimo, u oktobru je austrijska kompanija Gierlinger holding objavila da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici. Ukupna investicija države u kompaniju Mitros u Sremskoj Mitrovici iznosila je 20 miliona evra, a kompanija je ispunila stavke iz ugovora i nema više nikakve obaveze prema državi, rečeno je tada iz Ministarstva privrede.

Gierlinger je ispunio ugovornu obavezu sa državom. Investicije su opravdali, zapošljavajući u nekim periodima i više od ugovorenog broja, kažu sada iz Ministarstva privrede.

„Kompanija više nije u ugovornom odnosu sa Ministarstvom i ne postoje bilo kakva uzajamna prava i obaveze, odnosno potraživanja i dugovanja“, navode u Ministarstvu privrede.

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je loša analiza tržišta jedan od ključnih razloga propasti „Mitrosa“.

„Oni su došli u Srbiju, svinjski Srem, a u svinjskom Sremu više nema svinja. To je najveći problem. U Srbiji više nema svinja. Mi sad imamo manje od dva miliona grla. Oni su mislili da će da izvoze„, rekao je Gulan za Euronews Srbija.

Veliki udarac za Srem

Narodni poslanik iz Sremske Mitrovice Đorđe Đorđić je rekao da je zatvaranje „Mitrosa“ veliki udarac za Srem.

„Mi sada možemo reći da je u Mitrosu 400 ljudi ostalo bez posla. Da li 440, 360 … Ali to je direktno, indirektno preko 10.000 ljudi je bilo vezano za njega„, rekao je Đorđić, poslanik Stranke slobode i pravde.

Jedan od uzgajivača svinja u Sremu koji su sarađivali sa Mitrosom je i Boško Danilović iz Kuzmina, koji je iz medija saznap da se fabrika zatvara.

„Mitros“ nije usamljeni slučaj

Međutim, „Mitros“, nažalost nije usamljen slučaj. Ovo je dvanaesti put da strana kompanija napusti srpsko tržište, uprkos državnim ulaganjima i brojnim podsticajima za njihovo poslovanje.

Odlazak turske fabrike „Džinsi“ ostao je zapamćen po tome što je uprava svoje zaposlene obavestila o odlasku putem SMS poruke.

Turska fabrika Berteks Tekstil u Kragujevcu je zatvorena u novembru 2022. godine, a objekat u kom se ona nalazila momentalno je oglašen na prodaju. Zaposleni u fabrici su ostali i bez posla i bez otpremnina. Srbija je odlukom Vlade, toj kompaniji do momenta zatvaranja dala višemilionske subvencije.

Italijanska fabrika „Geox“početkom avgusta je najavila da odlazi iz Vranja.

„Geox“ je prema ugovoru sa Vladom Srbije iz 2012. godine dobio od države 11,25 miliona evra odnosno subvenciju od 9.000 evra po zaposlenom za investiciju od 15,8 miliona evra, uz obavezu zapošljavanja najmanje 1.250 ljudi.

Koliko su opravdane subvencije investitorima

Subvencije investitorima već 15 godina izazivaju kontroverze i iznova se postavljaju pitanja njihove opravdanosti i pravednosti, pisao je „Danas“. Iako su najavljivane analize opravdanosti ulaganja takva studija još nije videla svetlost dana, mada su u nekoliko navrata iz Ministarstva privrede stizale izjave kako se subvencije fantastično isplate. Tako je rekla da se prema analizi davanja državnog novca privatnim preduzećima poklonjena državna sredstva vraćaju četvorostruko za samo 16 meseci.

S druge strane koliko dugo traju subvencije toliko se dugo domaći privrednici žale na nejednak tretman od države u odnosu na strane investitore.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sa saradnicima je napravio analizu subvencija od 2006. do 2016. godine, koja je kasnije inovirana i podacima do 2019. godine prema kojoj je iznos sredstava pomoći debelo u korist stranih investitora.

Prema njegovim nalazima država je do tada pomogla 296 projekata, od čega 202 inostranih investitora, a 94 domaćih, pa je učešće domaćih malo manje od trećine. Razlika u dodeljenom iznosu subvencija je daleko veća, pa je od oko 655 miliona evra subvencija, stranim ulagačima dato 611 miliona, a domaćim svega 44 miliona.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da su uslovi za dobijanje subvencija precizni i podeljeni po kategorijama u zavisnosti od lokacije, delatnosti itd, a da se negde pomaže po zaposlenom, a kod kapitalno intenzivnih delatnosti u procentu investicije.

„Retko neki stranac u Srbiji osnuje preduzeće i odatle kreće da posluje, već dolaze moćne multinacionalne korporacije. Oni se ovde bave samo organizovanjem proizvodnje i da obezbede dovoljno potplaćenih radnika, a sve ostalo je uhodano. Domaći privrednici moraju da osmisle proizvod, da obezbede finansiranje, nađu adekvatan kadar, naprave proizvod i nađu kome će ga prodati. Zato se kod nas malo ljudi upušta u složeni proces industrijske proizvodnje. Treba reći i da su naši bogati ljudi stekli imetak u drugačijim okolnostima devedesetih godina, pa su se onda uglavnom bavili trgovinom 2000-ih dok im je država obezbedila jačanje dinara i ogromne marže, a nisu hteli da ulažu u proizvodnju“, napominje Savić dodajući da ne može da se složi da država diskriminiše domaće privrednike, već da oni ne mogu da se takmiče sa ogromnim multinacionalnim kompanijama.

U periodu od 2016. godine, kada je usvojen Zakon o ulaganjima, pa do 2020 godine, potpisan je 121 ugovor o dodeli sredstava za podsticanje ulaganja, pisao je N1. Ukupna vrednost ovih investicija iznosila je preko 2,5 milijardi evra, podsticaji države za te namene bili su 459 miliona evra, dok je po osnovu sklopljenih ugovora planirano da se otvori oko 46.000 novih radnih mesta.

Iako su tokom petnaestogodišnjeg perioda skoro trećinu subvencionisanih projekata realizovali domaći ulagači, više od 93 odsto sredstava je dodeljeno stranim investitorima.

M.J./EuroNews/Danas/N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com