Foto: Screenshot/Twitter
Ukrajinci su moralisani, mogu da mobilišu milion vojnika koji su spremni da se bore do kraja, a Rusija je potpuno izolovana, rekao je ruski vojni analitičar Mihail Hodarjonok u programu uživo na ruskoj državnoj televiziji i optužio praktično Kremlj i Putina da lažu narod. Rekao i ja da Rusija pod hitno mora da se izvuče iz te situcije
Na ruskoj državnoj televiziji u pondeljak je viđen gotovo nezamisliv prizor – neko je u programu uživo osudio rusku „specijalnu operaciju“ kao grešku koja je dovela do izolacije zemlje. Radi se Mihailu Hodarjonoku, vojnom kolumnisti i diplomcu jedne od elitnijih ruskih vojnih akademija, koji je poručio građanima Rusije da će rat u Ukrajini postati mnogo gori u skorijoj budućnosti.
„Ne bi trebalo da gutate informativne tablete za smirenje“, pručio je Rusima u emisiji „60 minuta“ na državnoj televiziji Rosija 1, već da se suoče sa stvarnošću.
Na sugestivna pitanja voditeljke, jedne od najpoznatijih TV novinarki naklonjenih Kremlju Olge Skabejeve o snazi ruske vojske, Hodarjonok je upozorio da Ukrajina može da mobiliše milion naoružanih muškaraca. „U Ukrajini stvarno postoji želja da se domovina brani i oni nameravaju da se bore do kraja“.
Pozvao se Hodarjonok i na marksizam i lenjinizam koji uče da je pobeda na bojnom polju na kraju determinisana visokim nivoom morala među ljudstvom koji su spremni da daju svoju krv za ideju za koju se bore. „Danas je situacija sa Ukrajincima ista. Klasici su u tom pogledu bili potpuno u pravu. Kada se pogleda širi kontekst, nema reči o moralnom i psihičkom slomu u ukrajinskim oružanima snagama“.
Prema njegovim rečima, glavni nedostatak sadašnje vojno-poliitčke pozicije Rusije je što je izolovana, „geopolitički potpuno usamljena“ i koliko god to ne želeli da priznaju „praktično je celi svet protiv nas“. Hodarjonok je rekao i da Rusija mora da se izvuče iz te situacije.
Građanima Rusije ali i donosiocima odluka poručio je da je najvažnija imati „osećaj vojno-političkog realizma“, jer ako to ne postoji „realnost istorije će nas tako snažno pogoditi“ da Rusija neće biti svesna šta je snašlo.
Kako prenosi Rojters, najveće strateške posledice ruske invazije do sada su neobično jedinstvo evropskih saveznika i ambicije Švedske i Finske da se pridruže NATO-u. Za Hodarjonoka je pretnja Moskve da bi mogla da napadne Finsku zato što je odlučila da uđe u NATO „smešna“. „Ne mašite raketama u pravcu Finske, zaboga“.
Na strogo kontrolisanoj državnoj televiziji ispad Hodarjonoka je izazvao pravu buru. Zapadni mediji su njegov nastup ocenili kao dokaz da je Putinov propagandni sistem počeo da popušta i da bi hrabri i iskren nastup ruskog vojnog analitičara mogao da ohrabri i druge novinare da počnu da govore istinu o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Sličnu buru je sredinom marta izazvala poznata novinarka i urednica Marina Ovjasnikova koja je upala u program koji se na ruskoj državnoj televiziji emitovao uživo i rat u Ukrajini nazvala „agresijom“. „Ćutali smo 2014. kada je sve ovo bilo tek na početku. Samo smo posmatrali ovaj nehumani režim. A sada se ceo sve okrenuo od nas, a ni deset generacija naših potomaka neće biti dovoljno da se spere sramota ovog bratoubilačkog rata“, bila je poručila Ovjasnikova u video poruci.
S.P./Reuters/Twitter
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Čini se da je procena u vrhu vlasti da žrtvovanje Gorana Vesića na oltaru masovnih protesta neće biti dovoljno. Zakulisnim radnjama se u naprednjačkom natezanju radi o glavi ministra Tomislava Momirovića
„Predlog o podeli Kosova bilo bi odustajanje od jednog načela koje je postojalo i može biti donekle povezano sa Ukrajinom i s tom podelom tamo", ocenio je Jakovina
„Oni su poslali maskirana lica da razbijaju Gradsku kuću, kao da mi to ne znamo, a s druge strane prebijaju građane", rekao je Ješić
Zabranjeno je i služenje hrane i alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima
Kada je u pitanju politička odgovornost, ne može sve da se završi samo na ostavci Gorana Vesića, tvrdi premijer Miloš Vučević
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
