Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić govoreći na televiziji o istrazi smrti dvogodišnje devojčice u Boru opisao je podneblje i ljude koji tu žive.
Govoreći o profilu osumnjičenih za ubistvo rekao je da je da su to ličnosti kod kojih ne postoji empatija, čiji je IQ mnogo nizak…
„Opet samo to podneblje je nama čudno… narečje, govor…. Vlasi su…”.
Na drušvenoj mreži Iks usledilo je mnogo negativnih reakcija na ovo „Cmolićevo zapažanje“.
Zahtev za javno izvinjenje
Predsednica odbora Stranke slobode i pravde u Boru Irena Živković opomenula ga je i skrenula pažnju da je izrekao u javnom prostoru stvari koje se označavaju kao širenje nacionalne mržnje “u najmanju ruku, povezujući monstruozan čin ubistva devojčice od dve godine, za kojom čitav Bor plače, sa karakteristikama ovog podneblja, običajima, jezikom, generalizujući i vređajući svakog stanovnika borskog okruga, a naročito Vlahe koji su na ovim prostorima starosedeoci”, rekla je Živković.
Ona je povodom Cmolićevih reči o Vlasima, navela da on povezuje dva monstruma sa svima koji žive u Boru i borskim selima.
„Monstrumi, gospodine, nemaju pripadnost. Ni nacionalnu, ni versku, ni političku, ni jezičnu. Oni su prosto monstrumi. Treba da znate, gospodine, da je grad Bor, na koji bacate ljagu i čije stanovnike označavate u najmanju ruku divljacima, od samog nastanka urban grad koji je pedesetih imao Muzičku školu, šezdesetih baletsku, Tehnički fakultet, a sportske i kulturne komplekse o kakvima mnogi gradovi Srbije i dan danas sanjaju“, kaže Živković.
Ona dodaje da je područje, koje vređa, izgradilo pola bivše SFRJ svojim radom i svojom nesebičnošću.
„Kada govorimo o Vlasima, koje ponižavate svojom izjavom, mogli biste malo i da naučite koliko su se Vlasi od Prvog srpskog ustanka borili rame uz rame sa Srbima. Paulj Mateji (Pavle Matejić) je bio vođa ustanka, a njegove jedinice su učestvovale na Čegru. Jedinice Hajduk Veljka su bile prepune Vlaha. Zajedno sa Srbima učestvovali su u svim ratovima za oslobođenje, a i sami su desektovani nakon Prvog svetskog rata, što pokazuju spomenci poginulima u svakom vlaškom selu. O drugom svetskom ratu i ratovima devedesetih da i ne spominjem“, navodi ona.
Tim povodom je zatražila da Cmolić uputi javno izvinjenje svim stanovnicima borskog okruga, a naročito Vlasima.
Ponoš: „Briljiranje“ Cmolića
Među oštrim reakcijama na društvenoj mreži Iks istakla se i osuda ovakovog govora Zdravka Ponoša.
Lider Srbija centra napisao je ironično da Cmolić „briljira”.
„Ovaj policijski načelnik Cmolić briljira kao profajler. Uradio bi on i profil Oskara iz mafijaške skaj prepiske, ali mu nije u portfoliu. Oskar nije Vlah i nije ni glup. Samo je kriminalac, a time se Cmolić ne bavi. Osim toga, Oskara ne sme da uvredi kao što vređa Vlahe”, napsiao je Ponoš.
Nije usamljen slučaj
Neumesni komentar načelnika Cmolića nije usamljen slučaj, te su i pojedini gosti televizije Informer povodom ubistva dvogodišnje devojčice doveli u vezu Vlahe sa incesoidnim brakovima i morbidnim ubistvima.
Sa druge strane, udruženje građana „Borani se pitaju” je uz podršku još 19 udruženja osudilo „fašistički ispad načelnika Cmolića”, rekavši da „ne samo da je uvredio vlašku nacionalnu manjinu, već je naneo ogromnu štetu ionako narušenom ugledu srpske policije.”
Kada je reč o izjavama gostiju Informera, takođe su zatražili javno izvinjenje nadležnih.
Predrasude o Vlasima
Od svih predrasuda u vezi sa Vlasima najrasprostranjenije su da su pripadnice vlaške nacionalne manjin vračare koje koriste crnu magiju i da su žene lakog morala.
Vlasi imaju izražen i specifičan odnos prema „onom svetu“, ali se danas to poštuje više kao tradicija, bez ikakvih zloupotreba. Jedan od primera su Rusalje, žene koje su, po predanju, nekada davno na praznik Duhovi padale u trans i komunicirale sa mrtvima. U taj fenomen nisu prodrli ni etnolozi ni lekari, ali su se te žene uglavnom tretirale kao natprirodna bića, veštice koje opsedaju ljude, pa čak i demoni.
Do sada su ključnu ulogu u pospešivanju ovih predrasuda imali tabloidi, koji zbog čitanosti i klikova običaje Vlaha predstavljaju na senzacionalistički i uglavnom netačan način.
Vlasi u Srbiji
Vlasi kao starosedeoci naseljavaju uglavnom krševite ruralne predele istočne Srbije i do sada su vekovima čuvali svoje poreklo i kulturno nasleđe usmenim predanjem. Međutim, između dva popisa stanovništva broj Vlaha manji je za 40 odsto.
U nacionalnom savetu Vlaha smatraju da je na pad sa 35 hiljada stanovnika na 21 uticao najpre negativan prirodni priraštaj, zatim višedecenijske migracije iz istočne Srbije, gde Vlasi uglavnom žive, ka većim gradovima i inostranstvu. To često dovodi i do asimilacije sa većinskim stanovništvom.
Stvaran broj Vlaha je daleko veći. Procenjuje se da u severoistočnoj Srbiji živi između 250 i 300 hiljada pripadnika ove zajednice, navodi se na sajtu Zajednica Vlaha Srbije.
Većina Vlaha se na popisu etnički deklariše Srbima, što je posledica dugogodišnje asimilacije i odsustva korišćenja manjinskih prava.
Vlasi su govornici arhaičnih narečja rumunskog književnog jezika.
Termin Vlah je germanskog porekla. Potomci su balkanskih naroda koji su prihvatili Rimsku kulturu i jezik pre skoro 1.700 godina.