Tri meseca od masovnih ubistava: Sramne reakcije i besramne reči

Pole tog 3. maja u Srbiji ništa više nije isto. Izuzev jedne stvari. Vlast je nastavila da negira da je odgovorna, pa makar i moralno, za bilo šta loše što se dogodi u zemlji. A za manje od 24 sata dogodile su se dve tragedije kakve se ne pamte. Dva masovna ubistva, jedno u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, drugo u selima u blizini Mladenovca. Ukupno devetnaest žrtava.

Puno toga je izgovoreno u protekla tri meseca, a već u prvih nekoliko sati nakon prve tragedije videlo se da je možda bilo bolje da su svi (u)ćutali.

Tabloidi su bili preplavljeni informacijama o broju ubijene dece u školi, dok MUP konačno sa nekoliko sati zakašnjenaj nije saopštio zvaničnu informaciju.

Pročitajte još Masovno ubistvo u „Ribnikaru“: Tri meseca kao tri godine

Sada već bivši ministar prosvete Branko Ružić je na prvoj konferenciji za medije nakon ubistva u “Ribnikaru” za tragediju okrivio “zapadne vrednosti”.

Načelnik beogradske policije Veselin Milić je na istoj konferenciji pokazao fotografiju spiska koji je sastavio maloletni ubica na kome se nalaze deca koju je hteo da ubije. Više javno tužilaštvo u Beogradu je tek juče saopštilo da je obavestilo Službu unutrašnje kontrole MUP-a  da u radnjama Milića nema elemenat nijednog krivičnog dela iz nadležnosti VJT, već eventualno Osnovnog javnog tužilaštva i uputlo MUP da se obrati njemu.

Ružić, koji je sada savetnik prvog potpredsednika vlade i ministra inostranih poslova Ivice Dačića sa značajno većom platom nego ministarskom, podneo je ostavku pod pritiskom javnosti i otišao da zapali sveću u školu, za raliku od gotovo svih njegovih kolega.

Pročitajte još Dani žalosti: Kontrakomemoracija Aleksandra Šapića

I dok su građani palili sveće i nosili cveće ispred “Ribnikara”, gradonačelnik Aleksandra Šapić, kojeg nekoliko dana posle tragedije nigde nije bilo, organizovao je kontrakomemoraciju ispred Skupštine grada. Šta su o njoj mislili Beograđani, pokazao je broj onih koji, bolje reći, nisu došli.

Sistem „nije zakazao“

A u danu prvog masovnog ubistva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se naciji obratio u poslepodnevnim satima. Imao je, objasnio je, nameru da govorio o Kosovu i Metohiji, ali eto, dogodilo se masovno, neshvatljivo ubistvo, za njega utoliko neshvatljivije jer školu “Vladislav Ribinikar” pohađaju “deca imućnih roditelja” i sam ubica je iz dobrostojeće porodice. Brzo je, ipak, uvideo da je takva retorika pogrešna pa je odustao od isticanja imovinskih karata.

Već sledećeg dana je, nakon drugog masovnog ubistva, pred medije bez ikakvog osnova izašao sa tezom da se radi o terorizmu, kao da ono što se dogodilo samo po sebi nije dovoljno strašno. I od toga je brzo odustao.

Ispostaviće se da je ubica iz Mladenovca imao više krivičnih i prekršajnih prijava, o čemu je kasnije govorio i ministar policije Bratislav Gašić.

Pročitajte još Naprednjačka kontrola štete: Mobilizacija mržnje, tenzija i raspamećivanja

Ipak, premijerka Ana Brnabić izjaviće kako sistem nije zakazao i toj izjavi ostaće dosledna, ponoviće je nebrojeno puta tokom vanredne sednice Skupštine Srbije zakazane na zahtev opozicije.

I premijerka je među onima koji nisu otišli da upale sveću i polože cveće za stradale, a to je objasnila time da nije htela, „za razliku od nekih drugih političkih aktera“, da „politizuje“ situaciju.

Vučić inkognito u “Ribnikaru”

Tri nedelje nakon što se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nakon mnogobrojnih prozivki da je neshavtljivo da predsednik Republike nije otišao na mesto zločina da makar zapali sveću, Aleksandar Vučić je gostovao u Dnevnuku RTS-a i saopštio da je on zapravioinkognito posetio tu školu, upisao se u knjigu žalosti, ali da o tome nije bila obaveštena javnost. Nije otkrio kad je to tačno učinio. Ni danas se ne zna tačan datum.

A kako je rekao onaj koji svuda sa sobom vodi kamere, posetio je školu „Vladislav Ribnikar“ bez kamera.

„Bio sam u ‚Ribnikaru’. Nema potrebe da se nekome pravdam“, pravdao se Vučić.

Istog tog dana kada je gostovao na RTS-u, objavljeno je i da je posetio porodice ubijenih u masakru u selima Dubona i malo Orašje kod Mladenovca. Takođe bez kamera. Objavljena je samo jedna fotografija, za razliku od posete “Ribnikaru”, pa je sve to pokrenulo pitanje da li je predsednik zaista posetio školu u kojoj je jedan učenik ubio devet učenika i školskog čuvara. Naknadno su objavljene fotografije kako se predsednik upisuje u knjigu žalosti.

Ubistva kao rijaliti

I kad je posle maratonske sednice Skupštine Srbije, tokom koje je izrečeno mnoštvo međusobnih uvreda, formiran Anketni odbro koji je trebalo da utvrdi činjenice koje su dovele do dva masovna ubistva početkom maja, a samim tim i da ukaže na nečiju odgovornost, rad odbora je posle samo nekoliko dana obustavljen.

Pročitajte još Kontaminiranje Srbije: Neka odahnu Gašić, Vulin, DJ Žeks i D.J. Vučićević

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić je prihvatio molbu porodica nastradalih u tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar i njihovih advokata, kojom su od Skupštine tražili obustavljanje rada Anketnog odbora.

U molbi, u koju je list “Danas” imao uvid, ističe se da su potpisnici jednoglasni u stavu da postoji opravdana bojazan da bi rad Anketnog odbora u ovom trenutku mogao da ugrozi dalje neometano vođenje tužilačke istrage i krivičnog postupka, jer bi činjenice i dokazi od značaja za vođenje postupka mogli da izađu u javnost pre suđenja.

„Čitav život društva pretvoren je u rijaliti gori od Zadruge i Parova, u kome su učesnici i najvažniji državni funkcioneri i svi građani. U takvom društvu se čak i nezamislivi zločini tretiraju kao rijaliti. I to je ono što je zastrašujuće“, napisao je Momir Turudić u komentaru „Protesti i reakcije: Život kao rijaliti“, objavljenom mesec dana nakon dva masovna ubistva.

Ni tri meseca kasnije, nije se mnogo toga promenilo. Samo se možda zbog leta malo utišalo.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com