Policija i socijalne službe u Brčkom pronašle su 31 dete, među kojima i bebe mlađe od godinu dana, u jednoj kući na teritoriji distrikta. Sumnja se na trgovinu ljudima, a u vezi s ovim slučajem uhapšene su tri osobe, uključujući državljanku Italije i dvojicu državljana BiH
U distriktu Brčko u Bosni i Hercegovini policija je zajedno sa nadležnim službama ušla u jednu kuću gde je zatekla 31 dete, javlja portal Kliks.
„Poduzimajući aktivnosti iz svoje nadležnosti, Policija Brčko distrikta BiH je na osnovu operativnih saznanja i pod nadzorom Tužilaštva Brčko distrikta BiH, te u saradnji sa Pododjelom za socijalnu zaštitu Brčko distrikta BiH i Crvenim krstom/križom Brčko distrikta BiH, dana 25.02.2025. godine pronašli 31 maloletno dete u privatnom stambenom objektu u Brčkom i zbrinuli ih na sigurno mesto“, navode u saopštenju tužilaštva.
Deca su pronađena s hrvatskim pasošima, a zbog sumnje u počinjenje nekoliko krivičnih dela, među kojima su i trgovine ljudima, uhapšene su tri osobe.
Policija Brčko distrikta je po nalogu Tužilaštva i u saradnji sa službom za socijalnu zaštitu i Crvenim krstom, pronašla veći broj dece i zbrinuli ih na sigurno mesto.
„U okviru dosadašnjih aktivnosti uhapšene su tri osobe zbog osnova sumnPje da su počinili krivična dela trgovine ljudima, trgovine decom i zapuštanje ili zlostavljanje deteta. Istraga o navedenom događaju je u toku“, saopšteno je iz policije.
Kako je nezvanično potvrđeno, nadležni su u jednoj kući na području Brčkog pronašli čak 31 dete, među kojima i mlađa od godinu dana.
Kako objašnjavaju, u kasnim večernjim satima istog dana, Policija Brčko distrikta BiH je pod nadzorom Tužilaštva Brčko distrikta BIH lišila slobode tri osobe – Z.Đ. i A.Đ. iz Brčkog i V.P. iz Banja Luke zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo “Trgovine ljudima” iz člana 207a, „Trgovina decom“ iz člana 207b, i krivičnog dela “Zapuštanje ili zlostavljanje deteta” iz člana 216 Krivičnog zakona Brčko distrikta BiH.
Deca su imala pasoše Republike Hrvatske, a čuvala ih je jedna ženska osoba, najverovatnije državljanka Italije. Uz nju uhapšen je i državljanin BiH sa sinom.
Gde je Balkan na ruti trgovaca belim robljem?
Inače, trgovina decom na Balkanu i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina.
Prema podacima od pre nekoliko godina, deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.
Prema izveštaju iz 2021. godine, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji, većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice – 18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, šest u Severnoj Makedoniji, ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve – šest u Srbiji, sedam u Bosni i Hercegovini.
U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini – 37 odsto u 2020. godini, dok je 21 odsto dece iskorišćavano za radnu eksploataciju.
Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujući decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno veći nego što zvanični podaci pokazuju.
„Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava“, dodaje se u saopštenju.
Izvor: Klix.ba
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
