Policija i socijalne službe u Brčkom pronašle su 31 dete, među kojima i bebe mlađe od godinu dana, u jednoj kući na teritoriji distrikta. Sumnja se na trgovinu ljudima, a u vezi s ovim slučajem uhapšene su tri osobe, uključujući državljanku Italije i dvojicu državljana BiH
U distriktu Brčko u Bosni i Hercegovini policija je zajedno sa nadležnim službama ušla u jednu kuću gde je zatekla 31 dete, javlja portal Kliks.
„Poduzimajući aktivnosti iz svoje nadležnosti, Policija Brčko distrikta BiH je na osnovu operativnih saznanja i pod nadzorom Tužilaštva Brčko distrikta BiH, te u saradnji sa Pododjelom za socijalnu zaštitu Brčko distrikta BiH i Crvenim krstom/križom Brčko distrikta BiH, dana 25.02.2025. godine pronašli 31 maloletno dete u privatnom stambenom objektu u Brčkom i zbrinuli ih na sigurno mesto“, navode u saopštenju tužilaštva.
Deca su pronađena s hrvatskim pasošima, a zbog sumnje u počinjenje nekoliko krivičnih dela, među kojima su i trgovine ljudima, uhapšene su tri osobe.
Policija Brčko distrikta je po nalogu Tužilaštva i u saradnji sa službom za socijalnu zaštitu i Crvenim krstom, pronašla veći broj dece i zbrinuli ih na sigurno mesto.
„U okviru dosadašnjih aktivnosti uhapšene su tri osobe zbog osnova sumnPje da su počinili krivična dela trgovine ljudima, trgovine decom i zapuštanje ili zlostavljanje deteta. Istraga o navedenom događaju je u toku“, saopšteno je iz policije.
Kako je nezvanično potvrđeno, nadležni su u jednoj kući na području Brčkog pronašli čak 31 dete, među kojima i mlađa od godinu dana.
Kako objašnjavaju, u kasnim večernjim satima istog dana, Policija Brčko distrikta BiH je pod nadzorom Tužilaštva Brčko distrikta BIH lišila slobode tri osobe – Z.Đ. i A.Đ. iz Brčkog i V.P. iz Banja Luke zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo “Trgovine ljudima” iz člana 207a, „Trgovina decom“ iz člana 207b, i krivičnog dela “Zapuštanje ili zlostavljanje deteta” iz člana 216 Krivičnog zakona Brčko distrikta BiH.
Deca su imala pasoše Republike Hrvatske, a čuvala ih je jedna ženska osoba, najverovatnije državljanka Italije. Uz nju uhapšen je i državljanin BiH sa sinom.
Gde je Balkan na ruti trgovaca belim robljem?
Inače, trgovina decom na Balkanu i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina.
Prema podacima od pre nekoliko godina, deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.
Prema izveštaju iz 2021. godine, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji, većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice – 18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, šest u Severnoj Makedoniji, ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve – šest u Srbiji, sedam u Bosni i Hercegovini.
U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini – 37 odsto u 2020. godini, dok je 21 odsto dece iskorišćavano za radnu eksploataciju.
Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujući decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno veći nego što zvanični podaci pokazuju.
„Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava“, dodaje se u saopštenju.
Izvor: Klix.ba
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
