Na sto dvadeset strana je trideset priča, u svakoj je po jedan susret. „Jureći ljubav“ Branislava Grkovića
Zbirku „Jureći ljubav“ Branislava Grkovića čitala sam ovog leta uz kafu. Ko zna od kad nisam čitala knjigu odmaranja radi.
Na sto dvadeset strana je trideset priča, većina ih je na dve strane. U njima dominira dijalog. U svakoj je po jedan ljubavni susret. Spojene su junakom, njegovim ljubavnim susretima, i njegovom željom da neki od tih susreta bude sa onom pravom. On je uvek prisutan, a one se smenjuju. U svakoj priči je sa drugom junakinjom. I one jure ljubav, ali ne njegovom stazom. Njegova usamljenost raste.
Ono što se dešava između njega i njih, poznato vam je. Ili ste sami doživeli, ili neko vaš, ili ste videli na filmu. Ali vam to ni jednog momenta neće zasmetati. Jer, kad dođete do poslednje tačke poslednje priče, imate utisak da ste prošli kroz zbirku nekog sakupljača ljubavi, koja je, što da ne, mogla da bude i vaša.
Priče su kratke, preovlađuju one na dve strane. Uostalom, sve glavno o nekoj ljubavi stane u nekoliko minuta čitanja.
U pričama dominira dijalog. Osim filmske slike, dijalog je jedino sredstvo koje verodostojno može da prenese život u drugi medij. Jer nije prirodno da svevideći pripovedač opisuje čitaocu neki događaj svojim očima i mozgom, a jeste prirodno da ga (događaj) čitalac gleda svojim očima i svojim mozgom. Kao da gleda direktni prenos. To je jedini siguran način da čitalac proživiš ono što je pisac hteo da ovaj proživi. Sve ostalo spada u sugestiju i nametanje. Još samo nešto: kad kažem dijalog, mislim i na monolog. Koji je uvek dijalog.
Dijalog u Grkovićevim pričama je stvaran, kao da je Grković njihovim učesnicima podmetnuo sound recorder (posledica autorovog novinarskog života?). O njima saznajete samo ono što je potrebno da vas uputi u njihov odnos. Sve ostalo nije teško izmaštati.
Sve je obično, a opet uopšte nije.
„Jureći ljubav“ je objavio mali i mladi beogradski izdavač „Besani“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
