Na sto dvadeset strana je trideset priča, u svakoj je po jedan susret. „Jureći ljubav“ Branislava Grkovića
Zbirku „Jureći ljubav“ Branislava Grkovića čitala sam ovog leta uz kafu. Ko zna od kad nisam čitala knjigu odmaranja radi.
Na sto dvadeset strana je trideset priča, većina ih je na dve strane. U njima dominira dijalog. U svakoj je po jedan ljubavni susret. Spojene su junakom, njegovim ljubavnim susretima, i njegovom željom da neki od tih susreta bude sa onom pravom. On je uvek prisutan, a one se smenjuju. U svakoj priči je sa drugom junakinjom. I one jure ljubav, ali ne njegovom stazom. Njegova usamljenost raste.
Ono što se dešava između njega i njih, poznato vam je. Ili ste sami doživeli, ili neko vaš, ili ste videli na filmu. Ali vam to ni jednog momenta neće zasmetati. Jer, kad dođete do poslednje tačke poslednje priče, imate utisak da ste prošli kroz zbirku nekog sakupljača ljubavi, koja je, što da ne, mogla da bude i vaša.
Priče su kratke, preovlađuju one na dve strane. Uostalom, sve glavno o nekoj ljubavi stane u nekoliko minuta čitanja.
U pričama dominira dijalog. Osim filmske slike, dijalog je jedino sredstvo koje verodostojno može da prenese život u drugi medij. Jer nije prirodno da svevideći pripovedač opisuje čitaocu neki događaj svojim očima i mozgom, a jeste prirodno da ga (događaj) čitalac gleda svojim očima i svojim mozgom. Kao da gleda direktni prenos. To je jedini siguran način da čitalac proživiš ono što je pisac hteo da ovaj proživi. Sve ostalo spada u sugestiju i nametanje. Još samo nešto: kad kažem dijalog, mislim i na monolog. Koji je uvek dijalog.
Dijalog u Grkovićevim pričama je stvaran, kao da je Grković njihovim učesnicima podmetnuo sound recorder (posledica autorovog novinarskog života?). O njima saznajete samo ono što je potrebno da vas uputi u njihov odnos. Sve ostalo nije teško izmaštati.
Sve je obično, a opet uopšte nije.
„Jureći ljubav“ je objavio mali i mladi beogradski izdavač „Besani“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
