Austrijska Akademija nauka objavila je na svom sajtu intervju sa akademikom Oliverom Jensom Šmitom, profesorom za istoriju Balkana na Univerzitetu u Beču, koji kaže da u Srbiji "nema životne perspektive mimo aparata moći Aleksandra Vučića" i da se studenti zato "osećaju zarobljeno"
Oliver Jens Šmit, švajcarski istoričar i redovni član Akademija nauka Austrije, ističe da su vlasti u Srbiji do sada sve proteste umirivale ustupcima, pretnjama i „enormnim pritiskom“ na predvodnike, što je sada nemoguće. Kaže da mladi ljudi posebno pate u srpskom poretku:
„Zemlja je sasvim pod kontrolom vladajuće partije. Nema životne perspektive mimo aparata moći Aleksandra Vučića. U Srbiji je teško dobiti dobar posao ako nekako nisi naklonjen sistemu. Takve zavisnosti vode disfunkcionalnosti i korupciji. Studenti to posmatraju kritički, osećaju se zarobljeno“, kaže profesor, a prenosi Dojče vele.
Šmit navodi da Zapad podržava vlast u Srbiji: „Vučić ne bi bio na vlasti da ga bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i sada Olaf Šolc nisu podržavali kao sidro stabilnosti. I litijumski pakt koji je Srbija zaključila sa EU podupire Vučića.“
Kako dodaje, Vučić je bio i ostao huškač koji se nije odrekao nacionalizma. U nizu skandala, Šmit ističe špijuniranje aktivista i novinara softverima koji dolaze između ostalog iz Švajcarske.
„Demonstranti na ulicama ne uživaju ni najmanju podršku Zapada. To je sramotno“, dodaje on.
Austrijski akademik ocenjuje da ostavka Vlade nije umirila proteste, kao i da Vučić još nikad nije bio ovoliko sateran u ćošak. Istovremeno, još ima na koga da se osloni:
„Još ga podržavaju određeni delovi društva, posebno stariji ljudi koji se boje promena. Vučić je aktivirao i pravoslavnu crkvu koja nastupa vrlo nacionalistički i na liniji je režima. Vučić je sagradio sistem koji je duboko ukorenjen u Srbiji.“
Šmit dodaje da je decentralizacija protesta i snaga i slabost. „Jer, Srbija je reprezentativna demokratija i političke promene dolaze na izborima. Protestni pokret nema partiju koja bi zastupala njegove interese i sastoji se od raznih grupa sa različitim idejama. Čim budu morali da svoje protivljenje režimu pretoče u konkretne zahteve, biće im znatno teže.“
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
