Foto: FoNet/Zoran Sekulić
Vremenska prognoza je u poslednje vreme haotična. S jedne strane oluje koje barem delimično podsećaju na monsune u Indiji, a sa druge tropske temperature od kojih ne može da se spava. Da tako najverovatnije izgleda naša klimatska budućnost procena je klimatologa Vladimira Đurđevića
Scenario superćelijskih oluja u Beogradu će se ponoviti, počevši od večeras. Tokom noći i sutra popodne ponovo ćemo imati olujno nevreme, priča za „Vreme“ profesor na Odseku za meteorologiju Fizičkog fakulteta i klimatolog Vladimir Đurđević.
Nakon prolaska tog fronta koji će sa sobom nositi oluje imaćemo zahlađenje od jedno tri, četiri dana.
„Temperature će biti uočljivo niže nego što su trenutne, a posle toga bi trebalo da imamo malo toplije vreme“, rekao je Đurđević.
Na pitanje da li se pamti ovakvo vreme, odgovorio je da je teško napraviti tačnu kategorizaciju koliko je koje nevreme bilo jako „jer se ponekad desi jako nevreme koje ne pogodi neka naseljena mesta ili mesta koja imaju kritičnu infrastrukturu, nego se dese „negde u prirodi“.
Ovo nije priča za naše krajeve
Klimatolog je istakao da je ovo jedno od najjačih nevremena koje je pogodilo Srbiju i da postoje mnoge „specifičnosti“ kod ove oluje koje odudaraju od tog tipa nevremena u, recimo, drugim krajevima.
Naime, superćelijska oluja retko se dešava danima za redom. Za ovakav tip nevremena „tipično je da se desi u toku jednog popodneva ili jednog dana i onda dođe do stabilizacije atmosfere“, objašnjava Đurđević.
Neuobičajeno je i da je ovaj put bila pogođena jako velika površina čitavim sistemom olujnih oblaka. U tom smislu, kaže on, „ovo nije standarna priča – priča za naše krajeve“.
Drugi ekstrem: Visoke temperature
Ove godine RHMZ upozorio je da će temperature dostizati do 40 stepeni i na tropske noći, što je drugi ekstrem u odnosu na olujno nevreme. Razlozi za strah od ekstremne klimatske budućnosti su sve veći, a o tome svedoči i upozorenje naučnika iz Velike Britanije Simona Luisa da će trenutna globalna politika dovesti do zagrevanja od 2,7 stepeni do 2100. godine.
Kako objašnjava Đurđević, razlog zašto je vreme postalo ekstremnije poslednjih godina su klimatske promene.
„Najčešće taj problem komuniciramo pričajući o tome da je planeta toplija za jedan stepen u poseku u odnosu na period pre 150 godina. Na toplijoj planeti, čak i za samo jedan stepen, možemo očekivati mnogo više ekstremnih događaja“.
Moramo da naučimo da živimo sa tim
Međunarodne politike ne idu u pravcu ispunjenja Pariskog sporazuma koji je usvojen 2015. godine, a to je da se ceo ovaj problem stabilizuje na granici od dva stepena, odnosno da se dalji proces zagrevanja planete zaustavi na dva stepena.
Ovo je razlog zašto Đurđević očekuje da će u budućnosti biti češćih pojava ekstrema kakve su suše, poplave, padavine, intenzitet i učestalost talasa.
„Ovo što se trenutno dešava je neka vrsta uvoda u ono što možemo da očekujemo u budućnosti. U tom smislu, treba da se prilagodimo ekstremnijoj klimi i da naučimo da živimo sa tim“.
Da bismo ispunili Pariski sporazum, sve zemlje sveta bi morale do 2050. godine da napuste korišćenje uglja, nafte i gasa. „Trenutno neke zemlje ulažu napore da to urade, ali gledajući širu sliku, i dalje nismo na putu koji vodi ka ispunjenu tog cilja“, zaključuje klimatolog.
Ana Elez
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Meteorološki uslovi ne mogu biti krivi ni na koji način, oni samo pomažu da se jasnije vidi kako imamo problem sa zagađenjem"
Iz Hrvatske i Slovenije nevreme je došlo i u Srbiju. Jak vetar i kiša rušili su drveće, ograde, nestajala je struja, zatvoren je aerodrom, padali semafori... A svemu je krivo horizontalno rotirajuće kretanje vazduha
