Kikinđanin koji je pištoljem pretukao suprugu i u nju ispalio četiri metka osuđen je na samo godinu i četiri meseca zatvora. „ Blage kazne za nasilje u porodici posledica su činjenice da tužilaštva ovakve slučajeve ne tretiraju kao pokušaj ubistva”, kaže za „Vreme” Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra
Kikinđanin G. B. koji je u junu ove godine pištoljem prebio suprugu, nanevši joj teške telesne povrede, pa onda u nju još ispalio četiri metka, osuđen je na godinu i četiri meseca zatvora, prenosi portal 021.rs.
Njemu je izrečena prvostepena presuda za dva krivična dela – nasilje u porodici i za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.
Odluka suda u Kikindi izazvala je oštre reakcije i bes porodice i prijatelja oštećene, kao i dela javnosti. Kaznu smatraju previše blagom za ovakav vid zločina.
Kako pucanje u ženu nije pokušaj ubistva?
„Presuda u ovom slučaju jeste ovakva zato što Više tužilaštvo pucanje u ženu ne doživljava kao pokušaj ubistva. Problem ne leži u kazni, već u tome šta je sakupljeno od dokaza, te zašto tužilaštvo nije ovo gonilo kao pokušaj ubistva. Pitanje je i koliku je kaznu tužilaštvo tražilo u optužnici”, kaže za „Vreme“ Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Na pitanje da li postojeći zakoni i propisi u Srbiji daju dovoljne smernice sudijama za određivanje adekvatnih kazni u ovakvim slučajevima, odgovara da problem nije u tome, već u nedostatku želje da se zakoni primenjuju u pojedinačnim slučajevima.
„Ovde su problem i lični stavovi i uverenja profesionalaca. Mi se protiv toga borimo, koristeći tehniku javnog sramoćenja svakoga ko je doneo takvu vrstu odluke. Kako pucanje u ženu nije pokušaj ubistva”, pita se Macanović.
Posledica pasivnosti institucija
Da bi se jasno utvrdilo ko je za izricanje ovakve presude odgovoran, potrebno je imati uvid u celu optužnicu, videti koliku je kaznu tražio tužilac. Sledeći korak bi bio utvrđivanje stepena odgovornosti sudije.
„Sud je vezan za ono što je tužilaštvo do tada odradilo. Tužioci nekada i nisu imali mnogo prilika da se bave slučajevima nasilja u porodici. Onda oni ne žele da se bave nasiljem, već se fokusiraju na krivično delo posedovanja oružja”, objašnjava Macanović.
Pasivne reakcije institucija itekako utiču na žrtve nasilja, koje iz prethodnih slučajeva vide da su institucije zakazale.
Zbog toga nije retko da žrtve nemaju volju da prijave nasilje.
Zanemarivanje aspekta nasilja
„ Imali smo sličan slučaj i u Beogradu. Tada tužilac, kao i u ovom slučaju, nije želeo da se bavi aspektom nasilja. Autonomni ženski centar je tada pomogao žrtvi, zajedno sa njom smo pisali dopunu krivične prijave”, kaže naša sagovornica.
Autonomni ženski centar je ženska nevladina organizacija osnovana 1993. godine. Osnovna misija ovog centra je pružanje specijalističke podrške ženama, kao i podsticanje institucija da na nasilje reaguju.
„Kada nam se žrtve jave, mi radimo sve što možemo. Pružamo besplatnu pravnu pomoć žrtvama. Nažalost, nekada to ne uspe, jer kazna zavisi i od ličnog stava sudije.”
Sudije su, kaže Macanović, nekada vrlo blakonaklone prema nasilnicima.
Izvor: 021.rs
Studenti su se upravo pojavili kao neko ko zna, ko se izjašnjava o nečemu do čega im je najviše stalo. I to je velika radost. Niko takvu Srbiju nije video ko zna otkad – rekao je akademik Matija Bećković
„Nemamo odgovor na jedno vrlo važno pitanje kako će izgledati studentska lista i samim tim nemamo odgovore na pitanje kakve će biti odluke opozicije“, kaže Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar
"Kutija sa novčanim donacijama studentima je bila razbijena i novac uzet, a bilo je više od 100.000 dinara“, rekao je student koji je preuzeo stvari iz novosadskog Rektorata
Od istovremenih skupova antiblokadera i građana koji podržavaju studente, a bilo ih je u više gradova Srbije, najviše pažnje imao je onaj u Voždovcu zato što je tako bio predsednik Aleksandar Vučić
“U trenutku kad saznajem da mi je određen pritvor, ja sam u potpunom šoku. Kod nas tri stoji jednaka optužba, od istog lica, sa identičnim rečima koje smo mu navodno sve tri uputile. Nemoguće je da smo mu sve tri izgovorile istu rečenicu. A posebno što ništa, ali baš ništa od navedenog nisam uradila, ništa tačno nije”, rekla je Aleksandra Božić za „Vreme“
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
