Katarza, demonstracija sile, obelodanjivanje dela studentske liste, održavanje protestene energije? Šta može da se očekuje od studentskog skupa 23. maja u Beogradu, prvog velikog, antirežimskog okupljanja posle gotovo godinu dana
Nakon što je najveći skup u istorji Srbije koji su organizovali 15. marta 2025. završen napadom „zvučnim topom“ na građane, a na drugom se 28. juna nemali broj građana razočarao njihovim navodnim „skretanjem udesno“, studenti su ih pozvali da se opet u što većem broju okupe 23. maja na Slaviji.
Sagovornici „Vremena“ smatraju da su očekivanja u vezi sa skupom 23. maja veoma šarenolika I ističu da se vrlo teško može znati šta bi taj skup mogao da donese.
Dok direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ocenjuje da ga studenti ogranizuju kako bi održali energiju i bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju, sociolog Ivan Živkov se nada da će na tom skupu građani dobiti odgovor ko su bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi.
„Od skupa 23. maja ne bi trebalo očekivati ništa specijalno. To je još jedan od redovnih događaja koji studenti organizuju s vremena na vreme kako bi održali energiju i kako bi bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju“, kaže Popović za „Vreme“
Dodaje i da su svi studentski protesti ujedno i podsećanje na to kako je i na kojim temeljima nastao studentski pokret, pa je mišljenja da je to i sada ideja.
S druge strane, Ivan Živkov podseća da skup 23. maja nije zakazan zbog nekog konkretnog povoda.
„Nadam se da će građani dobiti odgovor na pitanje ko su predstavnici studentskog pokreta i ko će biti bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi, jer su takva okupljanja sada već predizborni skupovi podrške jednom političkom akteru. Krajnje je vreme da sazivač tog obelodani svoje lice“, kaže Živkov za „Vreme“.
Naglašava da bi takva očekivanja trebalo da budu očekivanja „zrele političke javnosti, ali je veliko pitanje da li mi imamo zrelu političku javnost“.
„Po mnogo čemu što smo videli u proteklih godinu dana mi nemamo zrelu političku javnost, nego najviše volimo te mistične pokrete u koje možemo da učitavamo svoje najlepše želje, a kad se ti pokreti definišu i pokažu svoja lica skloni smo da se veoma razočaramo, da tražimo dlaku u jajetu i svakome nađemo sto i jednu manu“, ocenjuje Živkov.
Upitan kako izbeći defetizam koji se javio u delu javnosti nakon što se od 15. marta nije dogodilo ništa veliko, Dragan Popović ističe da to nije lako učiniti.
„Defetizam će uvek biti prisutan u delu javnosti, jer ljudi imaju različita očekivanja, ali mislim da je dobro da se pre skupova komunicira sa ljudima o tome šta je realno, a šta nije. Mi smo u smislu izgradnje demokratije još mlado političko društvo, tako da deo ljudi ovde očekuju stvari koje nisu realne“, kaže Popović, uz opasku da nikada nije razuemo očekivanje da će neki skup nešto da reši.
„To je teško očekivati, osim ako se ne zalažete za nasilje, ali mislim da to nije put i to ne rešava ništa, niti je realno da se nasiljem menja vlast. Skupovi i protesti služe za izgradnju atmosfere pritiska na vlast, i to u manje vanrednim okolnostima nego što su naše“, naglašava Popović.
Istovremeno, Živkov ocenjuje da su 15. marta mnogi otišli kućama razočarani, jer je „pala velika mantra koja je do tada važila u Srbiji“ – da je dovoljno samo da se okupi kritična masa pa da dođe do promena.
„Tada se okupila nikad veća masa, a do promene vlasti nije došlo. Mnogi su tada otišli razočarani ne samo zbog toga što se tog dana vlast nije revolucionarno promenila, već i zato što se sa bine nije čulo jasno i glasno: ‘Želimo da Aleksandar Vučić ode sa čela ove države’. Verujem da je 99 odsto onih koji su se okupili tog dana želelo da čuje tu rečenicu sa centralne bine“, smatra Živkov.
Poredeći skupove 15. marta i 28. juna 2025. godine Živkov ističe da među njima postoji velika razlika.
„Na skupu 15. marta studentski pokret nije pominjao zahtev za izborima i nije se definisao kao politički akter koji će učestvovati na izborima. Na taj skup su došli svi zainteresovani da protestuju protiv vlasti Aleksandra Vučića. Do 28. juna se dogodila ta promena da su studenti objavili zahtev za vanrednim parlementarnim izborima“, kaže Živkov.
Smatra da je zato na skupu 28. juna možda prvi put javnost pomno pratila ko će se pojaviti na govornici, jer je želela da vidi koji će to novi faktor učestvovati na izborima.
„Otuda su se pojavile i reakcije, pre svega na govor profesora Mila Lompara, ali podsetiću da se tada obratio i rektor Vladan Đokić koga danas javnost doživljava kao pro-EU factor unutar studentskog pokreta. Dakle, i tada je to bilo izbalansirano, ali javnost nije dobila odgovor ko su zaista studentski predstavnici, pa je sada, godinu kasnije, krajnje vreme da se to definiše, jer je očigledma potreba na nerežimskoj strani za saradnju svih, pošto prednost u javnom mnjenju nije toliko velika i komotna da bi se smela rasipati“, kaže Živkov.
I pored razočaranja dela proevropski orijentisane javnosti, Popović smatra da na skupu 23. maja neće biti naglasak na Evropskoj uniji, jer to „nije pitanje relevantno za ovakvu atmosferu u društvu“.
„Ne verujem da će uopšte biti pomena EU. Studenti će pokušati da održe ideološki minimum, odnosno ono što su definisali u samom startu. Kada dovedete govornike oni imaju slobodu da govore šta žele i mogu da odu na jednu ili drugi stranu, ali se to vremenom niveliše kroz aktivnosti i rad na terenu studentskog pokreta. Iako je vrlo izazovno držati sredinu i ne uleteti u te visokoeksplozivne teme koje uglavnom posvađaju ljude – bar u ovakvoj situaciji, kada nema slobode medija i kada nema slobodnog javnog mnjenja -studentski pokret za sada uspeva da održi tu ekvidistancu i kreće se unutar crvenih linija koje mogu da zadovolje većinu ljudi“, kaže Popović.
Konačno, kada je reč o eventualnom odgovoru na okupljanje 23. maja Popović ističe da „od režima možemo da očekujemo svašta“.
„Možemo da očekujmo svašta, posebno što se ključne odluke donose u glavi jednog čoveka, a sa druge strane tu je i taj element da njegove odluke treba da sprovode ljudi koji su vrlo često slabih intelektualnih kapaciteta – oni koji predvode batinaške ili policijske jedinice. Iako je to uvek na ivici sukoba, dosadašnje iskustvo nam pokazuje da studentsko-građanski pokret dosta dobro sprečava veće incidente i da dobro kontroliše situaciju čak i kad je masa ogromna, kao što je bilo 15. marta. Nema tu nikakve specijalne pripreme osim da ljude koji su došli na vaš poziv držite što više disciplinovanim i da ih ubedite da što manje nasedaju na provokacije“, zaključuje Popović.
Živkov veruje da će vlast, kao i u prethodnim sličnim situacijama, na sve načine pokušati da omete dolazak većeg broja ljudi do Slavije.
„Ne znam da li će to opet biti neka izmišljena bomba u železničkom saobraćaju, jer se pokazalo da najveći broj građana ne dolazi železnicom, i takvi pokušaji nisu smanjili broj okupljenih ljudi. Možda će promeniti taktiku, pa će biti građevinskih radova i zatvorenih mostova, ili pretresa. Nešto će smisliti da otežaju dolazak ljudi, ali ne očekujem da će preduzeti neke radikalne korake, jer im ne ide u prilog eskalacija, tako da će to proći uz tenzije nižeg intenziteta, ali bez velikih problema“, smatra Živkov.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
