Tokom tročasovne blokade Brankovog mosta, odata je pošta poginulima 2023. u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, kao i u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Prosvetni radnici pozvali su druge struke da se pobune
Održana je tročasovna blokada Brankovog mosta u Beogradu „Svi do mosta jer je dosta“, a prosvetni radnici su pozvali ostale struke da se pobune i podrže njih i studente u blokadama.
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama naveli da se protest organizovan kao vid podrške prosvetnim radnicima osnovnih i srednjih škola u Beogradu.
Protest je počeo u 15 sati okupljanjem sa obe strane mosta, a tokom tročasovne blokade odata je pošta poginulima 2023. u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, te u padu nadstrešnice novosadske železničke stanice.
Održani su govori i tri performansa, a prosvetni radnici predali su štafetu predstavnicima IT struke.
Na kraju blokade Brankovog mosta, otpevana je pesma „Vostani Serbije“, čime je zvanično završen protest.
Most kao simbol povezivanja ljudi
Most je izabran kao lokacija jer povezuje stari i novi deo grada i simbolizuje povezivanje ljudi.
„Ovo je danas nešto potpuno drugačije. Prvi put smo na mostu. Nismo slučajni izabrali Brankov most. On je simbol spajanja, solidarnosti – spaja ljudi. Izabrali smo ga jer povezuje stari i novi deo grada i aktivnosti će se događati na sredini mosta“, kazala je za N1 nastavnica srpskog u Osnovnoj školi „Kralj Petar I“ Vera Stanković.
Protestje završen oko 18 sati odavanjem pošte poginulima 1. novembra u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu.
Građani i studnenti okupili su se na više lokacija u gradu, odakle su se u povorkama uputiti do Brankovog mosta.
Mia Bakić sa Filozofskog fakulteta kazala je za N1 da se na sredini Brankovog mosta dešava „povezivanje“.
„Sa starogradske strane i u buci na sredini mosta vezuju se dve niti, prosvetni radnici krenuli su sa starogradske strane, a IT sektor sa novobeogradske strane. Sada se dešava vezivanje i predaja štafete IT sektoru koji će sledeći da održi plamen pobune i preda ga onda nekom drugom“, kazala je Bakić.
Dodala je da su četiri nivoa sistema obrazovanja sada zajedno.
„I cela poruka skupa je ukazivanje na to koliko je važno da budemo zajedno, čak i kada smo različiti. Ali iz ovoga svega moramo da izađemo osnaženi, da pokažemo koliko je bitno da razlike ostavimo po strani kako bi se za one stvari koje su važne, borili zajedno“, naglasila je.
Raznovrstan program
Program je počeo govorima nastavnika i profesora osnovnih i srednjih škola.
„Stojimo da bismo branili ono što nas sve povezuje – istinu, pravdu, dostojanstvo. Mi se danas pitamo – šta se dešava kad pokušavaju da sruše mostove između nas? Videli smo kako se ljudi zastrašuju nepoznatim oružjem, kako se studenti nazivaju državnim neprijateljima, videli smo otkaze, smene, progone – sve da se slomi jedan narod. Ali, ovaj most nije mesto razlaza, već mesto susreta. Mi se danas ujedinjujemo. Neće nas zaustaviti. Ako su mostovi simbol života, rušenje mosta je rušenje života“, kazala je ona tokom blokade.
Zatim su pročitana imena stradalih u OŠ Vladislav Ribnikar i Duboni i Malom Orašju i održan je pomen 19-ominutne tišine.
Na mostu je održan i performans solidarnosti prosvetnih radnika.
Bile su poređane nastavnice koje su držale štapove.
One za N1 kažu da performans simbolizuje narodnu priču „Sedam prutova“, koja u stvari predstavlja jedinstvo i nesalomivost volje prosvetnih radnika da istraju u svojim zahtevima i namerama.
Na sredini mosta su se sastali, vezali pruće.
Nosili su pruće do sredine mosta, a sa druge strane mosta došlo je troje IT-jevaca kojima su štafetu predali.
Tokom tročasovne blokade, održana su tri performansa, a skup je završen 16-ominutnom tišinom za 16 žrtava pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Poziv drugim strukama da se pobune
Prosvetni radnici pozvali su i druge struke da se pobune.
Dijana Kostić, koja pripada IT zajednici, izjavila je za N1 tokom protesta na Brankovom mostu da je trenutak da se sve struke uključe u borbu za ispunjenje studentskih zahteva, a ne samo prosvetari i IT zajednica. Ona je ocenila i da je sramotan pritisak koji država vrši na prosvetne radnike time što im ne isplaćuje plate.
„Mi smatramo da ne samo IT, nego svaka struka i svaka zajednica mora biti zajedno i solidarno u ovoj borbi. Mi smo negde istupili prvi, ali naš poziv je da se svako priključi jer ovo sve zavisi od svakog pojedinca, od svake struke, od svake zajednice. Moramo svi biti zajedno u ovoj borbi, a mi smo samo tu jedni od mnogih“, rekla je Kostić za N1.
Ona je naglasila da ovo ne sme biti samo borba prosvete i đaka.
„Baš nasuprot, mora svaka društvena grupa da učestvuje, svaki pojedinac mora da izađe iz svoje zone komfora i prosto moramo svi biti zajedno i pokazati zajedništvo i solidarnost u ovoj borbi. U suprotnom, ova borba ne može biti reprezentativna. Moramo se svi pokazati“, kazala je Kostić.
„Da li narod prihvata da Kristijan Šmit ruši ustavni poredak Republike Srpske i da neustavni sud ruši Ustav i smenjuje narodom izabrane funkcionere“, glasi referendumsko pitanje o kojem će građani Republike Srpske odlučivati krajem oktobra
I pored pritiska Amerika, Priština istrajava u nameri da Srpskoj listi i Srpskoj demokratiji ne dozvoli da učestvuje na lokalnim izborima 12. oktobra
Naprednjaci godinama vladaju promocijom svemoći i zastrašivanjem. Sada, kada je strah u dobroj meri iščileo, zbunjeni su i dezorijentisani, pa Aleksandar Vučić primenom gole sile pokušava da reprodukuje strah. Tu nema nikakve strategije, to je dnevna reakcija na pobunu u društvu koja im izmiče kontroli
TV Informer emitovao je u četvrtak (21. avgust) „dokumentni film“, tačnije njegov drugi deo, „Vreme terora 2“. U novom „dokumentarcu“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost, događaji iz Srbije povezuju se sa događajima iz Odese 2014. godine na način koji je objašnjiv samo prorežimskim medijima
Petoro uhapšenih nakon protesta održanih u Novom Sadu prošle nedelje pušteno je da se brani sa slobode
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
