Studentski pokret iznutra: kako to zaista funkcioniše?

Zvuk policijske sirene i poruka s megafona: „Poštovani profesori i profesorke, obaveštavamo vas da počinje blokada Filozofskog fakulteta.“ Tako je krenuo talas studentskih blokada na Univerzitetu u Novom Sadu, piše Dojče vele(DW).

Studentkinja prve godine komunikologije Olga Pantić tada je bila na smeni u fakultetskoj kantini. Izašla je s posla i pridružila se kolegama. Fakultet je od tada njen dom – tu spava, jede i živi.

„Toliko sam se navikla da mi je ovde sada i lepše nego kod kuće. Sve mi se vrati oko blokade. To je kao posao. Pogotovo uoči nekih velikih protesta“, kaže Olga za DW.

Studenti su odmah na početku ispostavili svoje zahteve, među kojima su utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ispod koje je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.

Svoja vrata otvorili su i studentima drugih fakulteta koji su dolazili da se raspituju o tome kako da i oni stupe u blokadu.

„Mi smo im često ustupali i svoj amfiteatar i učionice za sastanke i dogovore oko toga kako da i oni stupe u blokadu, kako da organizuju svoje plenume i pojedini fakulteti su svoje prve plenume, zapravo, držali na našem fakultetu“, seća se studentkinja Tatjana Rašić.

Tako je u svega nekoliko nedelja blokiran gotovo ceo univerzitet u Novom Sadu.

Sve radi kao švajcarski sat

Oni koji su često kasnili na jutarnja predavanja i borili se s poštovanjem rokova, sada funkcionišu kao švajcarski sat. Sve odluke donose direktnom demokratijom, na plenumima, a zadaci se realizuju kroz timove.

Olga Pantić je predstavnica svog fakulteta u univerzitetskom redarskom timu. Oni obezbeđuju proteste, zaustavljaju saobraćaj, usmeravaju protestne kolone i vode računa o tome da sve prođe u redu i miru.

„Imamo koordinatore i delegate. Svaki koordinator ima toki-voki kako bismo mogli međusobno da komuniciramo, i oni delegatima govore šta da rade, kada da krenu, kada da stanu, a delegati imaju megafone i svako od njih ima neku svoju sekciju kojom se bavi. Na primer, delegati za bokove, za zadnji ili prednji deo. I svi smo usaglašeni. I svi slušamo jedni druge“, objašnjava Olga.

Nakon brojnih napada na demonstrante, redari su dobili i svoju specijalnu jedinicu – dabrove. Naziv jedinice je igra reči s nazivom državne specijalne vojne jedinice koja se zove „Kobre“.

„Dabrovi nose zaštitu za motore i kacige, da ako naleti automobil, oni mogu da padnu, a da se ne povrede. I to su fizički najspremniji studenti. Oni prvi istrčavaju ispred kola ako treba.“

Svaki fakultet ima i svoje posebne timove. Za higijenu je zadužen tim koji na Filozofskom fakultetu zovu Sanitarna brigada, dok tim za logistiku upravlja donacijama, i ovih dana ima pune ruke posla da prenese stotine dušeka za spavanje u Kragujevac gde će se održati sledeći veliki protest.

Poseban redarski tim vodi računa o tome ko ulazi i izlazi s fakulteta. Studenti tehničkih nauka napravili su aplikaciju koja im pomaže vode preciznu evidenciju kako bi izbegli “nepozvane“ goste.

„To su oni koji su pravili probleme, bilo da su nekog vređali, ili da li su uhvaćeni da se bave špijunažom, da prenose informacije s plenuma ili lažu. To usaglašavamo na nivou celog univerziteta, i ko je na jednoj crnoj listi na jednom fakultetu, ne može da uđe ni na druge fakultete”, priča Olga.

Plenumi kao zaštitni znak

S ponosom ističu da sve odluke donose na plenumima u kojima učestvuju svi studenti koji to žele.

„I svaka odluka koja se tiče zajednice u blokadi donosi se na licu mesta većinom glasova i to je jedini legitimni način na koji naša zajednica donosi odluke“, objašnjava za DW student Nemanja Ćurčić.

U plenumu ponekad učestvuje i po stotine studenata, a rasprave mogu da traju satima, jer svako ima pravo da se javi za reč.

„To jeste nekad iscrpljujuće, ali mi studenti ne verujemo u reprezentativni vid demokratije. U našoj zajednici se pokazao kao loš, jer kada pružimo priliku nekom pojedincu da nas predstavlja, to takođe i ostavlja mogućnost za neki vid korupcije, ličnog mišljenja i svega toga što ja svakodnevno vidimo u našom političkom životu. Studenti to ne žele. Mi smo izabrali ovaj teži, ali ispravniji i pravičniji put“, objašnjava Nemanja.

Koji su domeni pokreta?

Svetska pop diva Madona je na svom Instagram-profilu napisala da se u Srbiji dešava najveći studentski protest od 1968. S tim se slažu i pojedini analitičari. Taj pokret je probudio čitavu prosvetu, advokate, medicinare, IT-sektor i brojne građane doveo do pada Vlade i pokrenuo proteste u gotovo svim opštinama u Srbiji. Ali koji su njihovi stvarni dometi?

„Oni su politička snaga koja ima najveći legitimitet u ovom trenutku u našoj zemlji. Kad bi oni predložili i učestvovali u pravljenju neke političke platforme – kako god ona izgledala – to je jedina platforma koja ima šanse za uspeh“, ocenjuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić.

Za sada, međutim, studenti pokazuju veliko nepoverenje prema svim opozicionim akterima– od aktivističkih grupa, preko nevladinih organizacija do političkih partija, ali i predlozima koji od njih dolaze, poput formiranja prelazne vlade koja bi osigurala rad institucija i obezbedila fer uslove za naredne izbore.

„Mislim da im nije svrsishodno ništa nametati u ovom momentu. Ja sam uveren da će to u njima vremenom sazreti. Moramo ih pustiti. Oni jesu u strahu od spoljnih uticaja i ubačenih elemenata i pokazuju neke elemente zatvorenosti, ali to je očekivano imajući u vidu sve kroz šta su prošli“, dodaje Radonjić.

On podseća na to da je upravo njihova struktura njihov najveći štit u ovom trenutku. „Vlast je od početka pokušavala da ubaci svoje elemente, ali dok god oni odlučuju u masi, ti elementi ne mogu da dođu do izražaja, ne mogu da ih preglasaju. Druga stvar, oni nemaju vođe, pa vlast nema koga da vrbuje i potkupi ili ga dezavuiše u javnosti“, dodaje Radonjić.

Ali baš na plenumima, kažu, oni već uveliko raspravljaju o ovim temama, i istražuju sve modele koji su u javnosti predloženi.

„Mi smo zaista svesni naše moći u društvu u ovom trenutku. Iz tog razloga zaitsa promatramo svaki sledeći korak, svako mišljenje s kojim ćemo izaći u javnost, svaku temu koju postavljamo u javni taj etar“, objašnjava Tatjana Rašić.

Ali pre svega toga očekuju da njihovi zahtevi budu ispunjeni. Jer bez toga, kažu, nema bilo kakve nade da iko u Srbiji može da očekuje pravdu.

Izvor: Dojče vele na srpskom