Nemačka ima visok procenat stranih studenata koji ostaju u zemlji nakon studija. Prema studiji OECD iz 2022. oko 45 odsto osoba koje su 2010. došle u Nemačku sa studentskom vizom, bili su i deset godina kasnije u zemlji.
Do tada su već više nego nadoknadili troškove svog obrazovanja, utvrdio je Institut nemačke privrede iz Kelna (IW) u studiji koju je nedavno objavio.
U studiji se konstatuje da strani studenti donose milijarde evra u nemački državni budžet i pomažu u podsticanju ekonomskog rasta. Institut je izračunao da se troškovi obrazovanja studenata pokrivaju njihovim porezima i doprinosima za socijalno osiguranje – ako 40 odsto njih ostane u Nemačkoj tri godine nakon završetka studija, piše Dojče vele.
Istraživači iz Kelna izračunali su da će 79.000 stranih studenata, koji su započeli studije u Nemačkoj 2022. tokom života platiti gotovo 15,5 milijardi evra više u porezima i doprinosima za socijalno osiguranje nego što će primiti u vidu socijalnih beneficija.
Džoibrato Mukerdži, predsednik Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), koja je naručila studiju, izjavio je da rezultati pokazuju da su „strani studenti na mnogo načina prednost za zemlju – akademski, naravno, ali i ekonomski”.
Zašto studenti in inostranstva vole Nemačku?
Junis Ebaid, inženjer softvera iz Egipta došao je 2021. u Ingolštat gde je upisao master program iz automobilske tehnike na Tehničkom univerzitetu. (THI).
„Moj prvi izbor bile su zemlje engleskog govornog područja, ali su jako, jako skupe”, rekao je 28-godišnji Ebaid za DW. „Nemačka je bila najpristupačnija opcija.”
Većina akademskih institucija u Nemačkoj ne naplaćuje školarine, čak ni za strane studente. Iako je Nemačka pre više decenija uvela besplatno visoko obrazovanje iz socijalnih razloga – to sada služi i kao podsticaj za privlačenje kvalifikovane radne snage.
„Plaćamo samo takse, koji su na mom univerzitetu bile 60 evra po semestru. To je i jeftinije nego na mom univerzitetu u Egiptu”, rekao je Ebaid.
Ingolštat ima i druge prednosti – ovaj grad od samo 140.000 stanovnika sedište je kompanije Audi, koja finansira veliki deo istraživanja na THI. Mnogi njegovi profesori rade su za ovog automobilskog giganta. „Praktično ceo grad diše za auto-industriju, tako da je to bila odlična opcija”, dodao je Ebaid.
Međutim, troškovi života u Bavarskoj su višestruko viši nego u Egiptu, prvenstveno stanovanje. Ebaid je našao honorarni posao kao softverski inženjer u Minhenu, preko univerzitetskog servisa za zapošljavanje.
Vido Gajs-Tene, viši ekonomista u IW i koautor studije, rekao je da je to bilo glavno iznenađenje studije: „Strani studenti već tokom studija doprinose ekonomiji, jer se veliki deo njih zapošljava.”
A kako je posle studija?
Međutim, najteži deo je bio nakon diplomiranja, jer strani studenti – više nisu strani studenti i prepušteni su tržištu rada. A nemačka automobilska industrija trenutno prolazi kroz težak period: i Audi i Folksvagen su poslednjih meseci otpuštali radnike.
„Kad sam prvi put došao u Nemačku, ekonomija je bila u dobrom stanju”, rekao je Ebaid. „Ali kada sam 2024. završio master, počeo je pad. Tražio sam posao osam meseci dok nisam dobio ovaj na puno radno vreme.”
U tom periodu, radio je u restoranima i hotelima, ali sada je softverski inženjer u globalnoj indijskoj kompaniji koja pravi softver za nemačke proizvođače automobila.
„Imao sam sreće”, rekao je. „To je bila jedna od retkih firmi koja je dobijala projekte.” Dodao je da neki od njegovih bivših kolega sa studija još uvek traže posao – već više od godinu dana.
Ebaidovo iskustvo poklapa se sa nalazima IW. Gejs-Tone je rekao da je Nemačka tokom protekle decenije pokušavala da stvori pravni okvir koji bi omogućio stranim studentima da ostanu u zemlji.
Dok se u drugim zemljama strani studenti možda doživljavaju kao izvor dodatnih prihoda za univerzitete, čini se da ih u Nemačkoj privreda sve više vidi kao potencijalne buduće radnike.
Ebaid je to iskusio iz prve ruke: „Sistem koji već postoji je, po mom mišljenju, veoma dobar”, rekao je. „Moj univerzitet je organizovao radionice o tome kako sastaviti CV, kako se dobro predstaviti na intervjuima, kako prodreti na nemačko tržište. Takođe organizuju sajmove zapošljavanja jednom godišnje, gde dovode kompanije na univerzitetski kampus.”
Ebaid kaže da mu je plan oduvek bio da ostane u Nemačkoj nakon studija. Ali sada, s obzirom na ekonomske teškoće u zemlji, nije siguran da će moći da ostane: „Glavni problem je što velike kompanije otpuštaju mnogo ljudi”.
Nemački jezik!
Iako se čini da Nemačka dosta toga radi kako treba, svakako ima prostora za poboljšanje. Ebaid kaže da mu je najveći problem s Nemačkom nedostatak birokratske fleksibilnosti kada je u pitanju jezik.
„U nekim državnim institucijama informacije su dostupne samo na nemačkom, a iako zaposleni tamo govore engleski, radije koriste samo nemački. To bi mogli da poboljšaju – da budu malo tolerantniji prema jezičkoj barijeri.”
Iako na svom poslu ne mora da govori nemački, jer je radni jezik engleski, Ebaid ga ipak uči jer planira da podnese zahtev za stalni boravak. „Da sam bolje znao nemački, život bi mi bio mnogo lakši. Odbijen sam u mnogim kompanijama jer je radni jezik bio nemački.”
U svakom slučaju u interesu Nemačke
IW je dao nekoliko preporuka za bolju integraciju diplomaca na tržište rada, uključujući „ciljanu promociju imigracije” – ali, to ne bi trebalo da bude cilj sam po sebi.
Obrazovanje ljudi iz celog sveta, kako tvrdi IW, u suštini je u interesu Nemačke, jer jača odnose s drugim zemljama i podstiče međunarodnu akademsku zajednicu – čak i ako, ili posebno ako, se studenti nakon studija vrate u svoje matične zemlje.
Izvor: Dojče vele
