Foto: Predsedništvo Srbije
U izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu je navedeno da je Srbija nazadovala, a kao primer se navode robovlasnički odnosi u kineskoj fabrici guma Linglong koje srpska Vlada nije istražila
U protekloj godini Srbija je po pitanju trgovine ljudima nazadovala, piše u izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu koji je u Vašingtonu predstavio državni sekretar Entoni Blinken.
Razlog tome je slučaj 500 vijetnamskih radnika koji su bili prisiljeni da rade na izgradnji fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu, prenosi Glas Amerike.
U izveštaju Stejt departmenta stoji da srpska Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da su vijetnamski radnici bili podvrgnuti prisilnom radu u fabrici koja je u vlasništvu Kine.
I dalje: Aaencije za zapošljavanje u Vijetnamu organizovale su prevoz, vize i smeštaj, što su naplaćivale između 2.000 i 4.000 dolara; lokalne nevladine organizacije i mediji su izveštavali da su od novembra 2021. godine ti radnici bili podvrgnuti prisilnom radu, da su im oduzimani pasoši, da im je ograničavano kretanje i komunikacija; vijetnamskim radnicima, kao mera pritiska, nije isplaćivana zarada i bili su bili prisiljavani na prekovremeni rad.
Smeštaj u kome su boravili bio je neadekvatan i često nisu imali dovoljno hrane, a Vlada Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne navode o prisilnom radu i umesto toga tvrdi da vijetnamski radnici nisu bili žrtve trgovine ljudima, precizira američki Sekretarijat za spoljne poslove.
Neispunjavanje minimalnih standarda
U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da vlada u potpunosti ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali da ulaže značajne napore da to učini, te da srpska Vlada nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izveštaj, uzimajući u obzir i poteškoće uzrokovane pandemijom koronavirusa.
Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima nedostajalo je osoblja, sposobnosti i resursa neophodnih za adekvatatno zbrinjavanje žrtava i obezbeđivanje smeštaja. Savet za borbu protiv trafikinga se nije sastajao, a Vlada Srbije nije usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i 2022. godinu, istaknuto je u izveštaju.
Među iskoracima pobrojani su napori u istragama, a ti napori uključivali su istragu više osumnjičenih, kao i reviziju indikatora koji služe za identifikovanje žrtava trgovine ljudima među školskom decom, a vlasti Srbije povećale su i novčanu sumu koju izdvajaju za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Pohvalno je što je srpska Vlada oformila koordinaciono telo za podršku žrtvama tokom postupka protiv osumnjičenih zbog trgovine ljudima, kao i četiri radne grupe zadužene za borbu protiv trgovine ljudima.
U izveštaju se insistira na poptpunoj istrazi o navodima o prisilnom radu u fabrici za proizvodnju guma u vlasništvu Kine.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ombudsman Zoran Pašalić je pokrenuo postupak kontrole „postupajući po pritužbama studenata da im je onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete koji su blokirani“
Milena A. i Dušan K. negirali su da su počinili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu
„Čekamo da organizujemo vanredni popis i da utvrdimo u kakvom je stanju objekat“, objasnio je direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu Radivoje P. Stojković zašto je samoinicijativno zamenio brave u školi
Zgrada Mašinskog fakulteta u Nišu, stara više od šest decenija, postala je opasnost za prolaznike nakon što je deo fasade otpao 3. januara. Dekan Goran Janevski kaže da će narednih dana stručnjaci ukloniti oštećene delove kako bi se sprečile daljnje nesreće
U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
