Posle marša na Novi Sad, Kragujevac i Niš i impozantnih protesta u tim gradovima, studenti su se iz Subotice, Niša, Kraljeva, Čačka, Užica, Kragujevca… pešice uputili ka Beogradu gde će se 15. marta održati najveći protest ne samo u ovom ciklusu uličnih protesta, već u modernoj istoriji Srbije.
Makar su takva očekivanja. Ako je onomad bilo 100.000 ljudi na Slaviji, koliko će ih se u subotu skupiti u Beogradu?
Na pobunjenom polu podeljenog društva stvaraju se velika očekivanja, mada studenti, koji su motor svega, ne saopštavaju da li je išta drugo, osim još jednog okupljanja i demonstracije moći, cilj najnovijeg zakazanog masovnog mitinga.
Svakako se odbrojavaju dani do neke vrste kulminacije protesta koji traju od početka novembra prošle godine, ali da li će doći do razrešenja političke krize, makar delimičnog, ili nekakve katarze među učesnicima i publikom? Ustanici očekuju ili priželjukuju kraj naprednjačke vlasti, ili početak njenog kraja, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori o početku kraja „nezakonitih“ protesta „plaćenih i organizovanih iz inostranstva sa ciljem da uruše Srbiju“.
Opozicija, s pravom, ćuti o svojim planovima na „Dan D“, kako 15. mart dramatično najavljuju režimski mediji, jer je niko ni za šta ne pita.
Vučić gasi požar
Studenti su se rastrčali po celoj Srbiji. Šire vest o tome da je u toku pobuna protiv korumpirane vlasti, protest za pravo i pravdu, svugde ih dočekuju razdragani i dirnuti građani kojima se uručuje poziv da im se u subotu pridruže u Beogradu. Sve češće se u selima, varošima i manjim gradovima do sada učmalo i neinformisano stanovništvo osokoljeno diže protiv naprednječkih lokalnih kabadahija. Širi se moderna buna protiv ovovremenskih dahija.
Režim Aleksandra Vučića već gotovo četiri i po meseca ne nalazi odgovor na ovu pretnju. Ma koliko zabijali glavu u pesak, koliko god da režimski mediji šire sliku o šačici plaćenika na koje je naseo mizeran broj ljudi, koliko god da se predsednik države busa da je pobedio „obojenu revoluciju“, koju je, uzgred budi rečeno, izmislio, i da su protesti počeli da se osipaju, oni predstavnici vlasti koji donose odluke veoma dobro znaju da se pobuna širi i da im se dobrano drma tlo pod nogama.
Gotovo ništa što su naumili im u poslednje vreme ne prolazi bez otpora.
Najaktivniji je po običaju Vučić koji radi ono što najbolje ume – neumorno mitingaši po Srbiji i u prenosu svih televizija sa nacionalnom frekvencijom širi laži pred sa svih strana dovučenim ljudima koji kao statisti ispunjavaju trgove i sale. Pokušava tako, prilično neučinkovito, da ugasi vatru koja više ne tinja, već se rasplamsala i preti da se pretvori u sveobuhvatni požar.
Koji potez vodi do pobede
Stiče se utisak da obe strane ne znaju šta dalje da rade.
Na strani pobunjenih studenata i građana se još uvek ne naziru oni poslednji potezi koji bi trenutnu veliku prednost mogli da pretvore u pobedu. Niko tu ne poziva na bilo kakvo nasilje, upade u državne institucije, kamoli na nasilno preuzimanje vlasti. Naprotiv.
Dva puta se pokušalo sa pozivom na generalni štrajk koji bi zaustavio zemlju, ali se oba puta akcija pretvorila u još jednu u nizu protestnih aktivnosti daleko od masovne obustave rada koja bi mogla da suštinski poveća pritisak na vlast.
U ovom trenutku se čini da studenti nemaju drugu ideju nego da nastave sa ovim što uspešno i bez ikakvog vidljivog zamora rade već mesecima. Samo što to ne može doveka, ako protesti postanu sami sebi svrha, kad tad će početi da se osipaju.
Opcija vanrednog stanja
Ni Vučić ni njegovi ljudi ne znaju šta da rade. Šta god da su pokušali da iz defanzive pređu u ofanzivu im se obilo o glavu. A ne mogu sebi više da dozvole da čekaju da se ovaj talas protesta, kao što je bio slučaj do sada, izjalovi, jer ne samo da ne jenjava, nego se iz dana u dan širi.
Svakako da je na stolu naprednjačkih stratega zbog toga i opcija uvođenja vanrednog stanja ili zabrane protesta 15. marta, ne bi li se preko kolena razbilo ovo što im malo po malo krnji kontrolu nad zemljom. Razni skupovi sa mnogo manje potencijala da ugroze opštu bezbednost su do sada bili zabranjivani.
Ako broj ljudi bude onoliki, koliki se očekuje da bude, čak i svi da se posle toga mirno raziđu kućama, ili na blokirane fakultete, ostaće slika da srpski autokrata više ne drži dizgine u svojim rukama. Zbog toga kontrolisani mediji šire strah od izbijanja nereda u nadi da će to ljude uplašiti i odvratiti od učešća na protestu u Beogradu.
Opcija vanrednog stanja i izvođenja vojske na ulice je svakako visokorizična, ponajviše za predstavnike vlasti: šta ako se studenti ne uplaše, oduvaju „nenadležnog“ i ipak izađu na ulice? U tom slučaju autoritet Vučića pada na nulu. A i kako bi reagovali pripadnici specijalnih jedinica vojske i policije ako ih pošalju na decu?
Izazivanje sukoba i haosa
Sve što se trenutno događa u Srbiji, kod bivših radikala i socijalista izaziva nelagodna sećanja na Peti oktobar. I traktori poljoprivrednika koji najavljuju dolazak u Beograd zlokobno podsećaju na čačanske bagere Velje Ilića. Strah se uvukao među na nedodirljivost navikle vlastodršce, zbog toga deluje im je moć rasuđavinja oslabila.
Zato se ne može isključiti mogućnost da „ubačeni elementi“ izazovu sukobe i nasilje, da lažni studenti u pobuni napadnu lažne studente u Pionirskom parku, ili već neko nekoga, da krenu da ruše i pale, pa onda da se izvedu Specijalna jedinica policije i Žandarmerija da na olakšanje preplašenih građana uvedu red i mir u glavnom gradu Srbije. Scenario već viđen, potpuno u duhu karaktera ove vlasti, za koji Vučić uveliko pravi alibi.
Masa od 50.000, 100.000 ili više ljudi je, međutim, krajnje nepredvidiva. Skupiće se 15. marta u Beogradu i studenti i penzioneri, i levi i desni, i golubovi i sokolovi, i redari i provokatori, i kuso i repato, i gandisti i anarhisti, i vera i nevera.
U najvećem broju, dakako, „normalni“ građani koji više ne mogu da podnesu ovu bahatu i korumpiranu vlast i agresiju predsednika države koji svaki dan na svim televizijama demonstrira kako krši zakone i Ustav Srbije, huška ljude i narode jedne protiv drugih. Do početka studentskih protesta moglo se reći da su u Srbiji u solidarnosti velike oči, hrabrost je, međutim, ponovo u modi.
Kao bedem pred tvrđavom koja će biti pod opsadom Vučić je u Pionirski park, pred Andrićevim vencem, doveo „studente koji žele da uče“. Razapeto je više desetina šatora, ceo prostor između Starog dvora i Kneza Miloša, između Predsedništva i Bulevara kralja Aleksandra opasan je metalnom ogradom. Pripadnici policije sprečavaju „neovlašćena“ lica da kroče u park. Oko šatora se motaju i neki krupni muškarci sa velikim bicepsima i tetovažama.
Ovaj kamp u srcu grada biće 15. marta kao baza za brzo reagovanje, idealna za izazivanje sukoba i nasilja, ili predstavu napada na nevine studente koji bi samo da se vrate u školske klupe. Ako se tako naredi. Možda i koji dan ranije, da se poveća strah kod ljudi od učešća u demonstraciji masovnosti planiranoj za u subotu.
Može se, svakako, očekivati da će tenzija narednih dana da raste.
