Srpska liberalna stranka, na čijem čelu će biti pulmolog Dejan Žujović, u subotu je formirala Inicijativni odbor. Zalagaće se, kažu, za poštovanje zakona, institucija i Ustava Srbije, a time i za ispunjenje studentskih zahteva.
Žujović je u izjavi FoNetu istakao da je odnos prema institucijama u Srbiji već dugo veoma problematičan, a Srpska liberalna stranka će insistirati na tome da one obavljaju svoj posao, onako kako je propisano zakonom.
„Time bi bili ispunjeni i zahtevi zbog kojih su naši studenti i građani koji ih podržavaju već mesecima na ulicama“, rekao je Žujović uoči sastanka Inicijativnog odbora stranke u Beogradu.
Upitan ko će činiti Srpsku liberalni stranku, on je odgovorio da to može biti svako ko „kada otvori orman iz njega iskoči brdo razočaranja i neispunjenih očekivanja“.
„Nama poštovanje institucija i države baš prija i to je glavna stvar na kojoj insistiramo – tako će i da ostane“, rekao je Žujović.
“Neminovno učešće SNS-a u prelaznoj Vladi”
Srpska liberalna stranka bi, prema njegovim rečima, podržala formiranje bilo koje prelazne Vlade sastavljene od eksperata i ljudi koji će „prečešljati“ izborni spisak, dovesti ga u pravo stanje stvari i sprečiti bilo kakve manipulacije na narednim izborima.
„Nama sada ne treba doktor ekonomije. Treba nam dobar pravnik koji bi omogućio pravedne, fer i poštene izbore“, naglasio je Žujović.
Prelazna Vlada, tema o kojoj veliki deo javnosti lomi glavu, za jedne je jedini izlaz iz političke krize, za partije na vlasti ona ne dolazi u obzir. Prema Žujoviću upravo bi vladajuće partije mojraju da budu predstavljene u prelaznoj vladi. Ne bi ta Vlada, kako kaže, bila prelazna da u njenoj strukturi nema članova SNS-a.
„Pošteno bi bilo da odnos bude tri prema pet, pri čemu bi pet bilo eksperata koji nisu pod uticajem vladajućih struktura“, poručio je Žujović.
Delotvoran sakupljač potpisa
Pred lokalne izbore 2. juna prošle godine, bitka lista za prikupljanje potpisa bila je naročito napeta. Kako je “Vreme” tada pisalo, tri liste u Beogradu su se u startu istakle, zbog sumnje da su potpisi koje su prikupile bili fantomski.
U pitanju su bile liste “Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić“, „Za zeleni Beograd – Kad ako ne sad – Dr Dejan Žujović“ kao i „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek!“, koja se predstavljala kao manjinska lista.
Lekar Dejan Žujović postao je poznat zbog oštrih kritika vlasti tokom pandemije, a potom je pisao kolumne za portal Nova.
Poziv za prikupljanje potpisa za podršku njegovoj listi objavljen je jednom – 12. aprila 2024. godine.
Tu je navedeno da se potpisi prikupljaju sutradan u „našim prostorijama“ u Starom Merkatoru. „Notar će biti prisutan od 12 do 15 časova“, naveo je Žujović.
Ova lista je potrebne potpise skupila u rekordnom vremenu- za tri sata, što je izazvalo sumnje u jednom delo javnosti.
„Ovoga puta smo sami kovači svoje sudbine. Iskreno, mislim da više od tri odsto naših građana deli naše poglede na to šta su najveći problemi života u Beogradu. Neuspeh nije opcija!”, naveo je tada Žujović na Fejsbuku.
Posle lokalnih izbora 2. juna 2024. Žujevićevi odbornici su podržali Srpsku naprednu stranku na Starom gradu i Zvezdari.
Cenzus, kao što je do sada poznato, ova lista nije prošla, pa su se optimistične prognoze
doktora o “više od tri odsto” brzo izjalovile.
Nova stranka, staro ime
Dok Žujović tek formiranu Srpsku liberalnu stranku pokušava da predstavi kao osveženje i još jednu opciju na ionako veoma fragmentisanoj političkoj sceni, građanima koji prate politiku još od 90-ih godina ime ove stranke verovatno zvuči poznato.
U Srbiji je, naime, već postojala stranka sa identičnim imenom i to skoro dve decenije.
Demokratska stranka je tokom svog postojanja iznedrila mnoge ideološke rascepe i neslaganja, koji su nužno doveli do nastanka brojnih “ćerki stranaka”.
Većina „disidenata“ je tokom 90-ih napuštala DS svojevoljno, a sve ih povezuje što su, gotovo po pravilu, svoj politički angažman nastavljali kroz osnivanje novih partija.
Prvi među njima bili su Kosta Čavoški i akademik Nikola Milošević, koji su u decembru 1990. napustili DS i osnovali Srpsku liberalnu stranku.
Stranka se jasno deklarisala kao monarhistička i založila za obnovu ustavne monarhije.
Čavoski je tada izjavio da bi to predstavljalo simboličan, ali radikalan otklon od komunističke prošlosti. Budući da su u rukovodstvu Demokratske stranke ostali akademik Borisav Pekić (član Krunskog saveta) i dr Vojislav Koštunica, koji su nastavili da predvode nacionalno krilo stranke, SLS nije predstavljao ozbiljnu konkurenciju.
Zajedno sa Srpskim pokretom obnove i Novom demokratijom, SLS je 22. maja 1991. osnovao Ujedinjenu srpsku demokratsku opoziciju (USDO). Na protestu 9. juna na Trgu republike u Beogradu, koji je prošao mirno, kritikovao ih je Vojslav Šešelj, nazvavši ih izdajnicima, na šta su oni uzvratili nazivom „crveni vojvoda“ i optužbama da su njegovi pristalice „crveni četnici“. Koalicija se razišla tokom leta te godine.
Ta partija je devedetih godina bila najupornija u odbijanju učešća na izborima, nije igrala zapaženu ulogu u političkom životu Srbije, pa je 2010. gotovo neprimetno prestala da postoji, jer nije uspela da sakupi 10.000 potpisa za preregistraciju.
