Foto: Dimitrije Nikolić/Tanjug
Aleksandar Vučić i Ilham Alijev bili su na otvaranju važnog gasnog interkonektora. U Tašmajdanskom parku stoji statua oca današnjeg diktatora Azerbejžana. A za patnje Jermena zvanični Beograd ne mari
Konačno radi gasni interkonektor između Srbije i Bugarske koji bi trebalo da doprema azerbejdžanski gas.
Njegovom otvaranju su u nedelju u Nišu prisustvovali predsednik Republike Aleksandar Vučić, njegov azerbejdžanski kolega Ilham Alijev, bugarski šef države Rumen Radev i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre.
Potom je Vučić pokazao Alijevu na niškom vojnom aerodromu kakvo sve oružje ima Srbija.
Gas je čvrsta valuta, baš kao i novac od prodaje oružja – i to dvoje je krojilo odnose Srbije i Azerbejdžana poslednjih decenija. To se sve vreme vidi i po odnosu zvaničnog Beograda prema mukama Jermena.
Ovog septembra je kratko međunarodna pažnja bila okrenuta Nagorno-Karabahu. Kao da između rata u Ukrajini, te Izraelu i Gazi, niko nije imao vremena.
Onde se desilo etničko čišćenje, brzo i bez ostatka. Jermenija je primila preko sto hiljada izbeglica iz parčenceta zemlje oko kojeg je decenijama ratovala sa Azerbejdžanom.
Alijev iz našeg parka
Preko dve hiljade kilometara zapadno, u Tašmajdanskom parku u Beogradu, stoji statua Hejdara Alijeva, bivšeg azerbejdžanskog diktatora, oca današnjeg vlastodršca Ilhama Alijeva.
Mlađi Alijev je bio na otkrivanju spomenika 2011. godine, kraj njega tadašnji predsednik Boris Tadić i gradonačelnik Dragan Đilas. Azerbejdžan je u to ime dao dva miliona evra za uređenje parka.
„Kladim se da ogromna većina prolaznika ne bi znala ko je Hejdar Alijev“, rekao je Aris Movsesijan nedavno za naš njuzleter “Međuvreme”.
Taj ugledni beogradski zubar i političar – odnedavno je član Pokreta slobodnih građana – kaže da se cinični odnos Srbije prema Jermeniji i Azerbejdžanu već dugo ne menja.
Prvi put je to osetio na stogodišnjicu genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu (1915). Posle tog genocida su se inače njegovi baba i deda skrasili u Požarevcu.
„Tu godišnjicu je ceo svet obeležavao. Tada sam iznosio predlog da i Srbija usvoji rezoluciju u Skupštini, ali to nije ušlo u razmatranje“, priča Movsesijan za “Međuvreme”.
„To je licemerje. Sigurno bi preko dve trećine ljudi u Srbiji na referendumu reklo da je to bio genocid. Ali, politički to niko ne gura jer se pravda ekonomskim odnosima sa Turskom i Azerbejdžanom“, dodao je on.
Ćutnja o etničkom čišćenju
I ovoga puta, kad su Jermeni počišćeni sa „vekovnih ognjišta“, odavde se nije čulo skoro ništa. Vuk Jeremić i Milorad Dodik istakli su se čestitkama Alijevu jer je mudar lider i jer ne priznaje Kosovo.
„Ni Jermenija nije priznala Kosovo“, rekao je Movsesijan. „Ja ću uvek braniti teritorijalni integritet – a Jermenija nije sporila da je Nagorno-Karabah azerbejdžanska teritorija. Ali pobogu, ne može valjda taj posao da se završava etničkim čišćenjem?“
Naš sagovornik je naveo da u Srbiji pretežu neki drugi interesi. Recimo gas. „Političari iz svojih ličnih razloga postavljaju spomenike i sarađuju sa diktatorima.“
U Jermeniji vlada strah da će Azerbejdžan prvom prilikom udariti na celu zemlju. Zvanično, Azerbejdžan traži koridor do svoje eksklave Nahčivana koja se nalazi u Jermeniji. Nezvanično, sanja se okupacija cele susedne zemlje.
Možda novi rat bude „poslovna prilika“ za Srbiju. Naime, kada se zapucalo oko Nagorno-Karabaha pre tri godine, otkriveno je da je jedina zemlja koja naoružava obe strane – Srbija.
Predsednik Vučić je tada rekao da su i Azerbejdžan i Jermenija „prijatelji Srbije“, ali da namenska industrija mora od nečega da živi.
Deseti dan blokada, protesta, građanske neposlušnosti širom Srbije protekao je uz nekoliko skupova na kojima je prikupljana pomoć za pogođene požarima. U Užicu, hiljade ljudi okupilo se na protestu u znak podrške uhapšenima kojima je određen pritvor od 30 dana
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
Profesor Branko Milanović greši uzduž i poreko u svojoj analizi studentskog pokreta u Srbiji. Kada je polazišna osnova pogrešna, naopako je i ono što se na nju naslanja, kao recimo poređenje srpskog studentskog pokreta sa Crvenim kmerima
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević se požalio da mu je tokom vikenda oštećen porodični dom na Banovom brdu, dok se sa porodicom nalazio u Vrnjačkoj Banji. Napad osudio Miloš Vučević, predsednik SNS-a
Na današnji dan pre deset godina Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Oštro je osuđen zločin u koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana
Šezdeset godina otkako je izgrađen, park Tašmajdan se temeljno rekonstruiše zahvaljujući donaciji Republike Azerbejdžan: radovi su počeli novembra prošle, a biće završeni aprila ove godine
Na Kavkazu se zahuktava oružani sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko kontrole teritorije Nagorno-Karabaha. Pitanje svih pitanja na Zapadu je da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja načelno podržava Jerevan, i članice NATO-a Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Bakua. Malo detaljniji uvid u situaciju pokazuje da je to malo verovatno
Brzo raspoređivanje ruskih mirotvoraca u Nagorno-Karabahu govori o rešenosti Moskve da arbitrira u konfliktima u tzv. bliskom inostranstvu
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je na otvaranju da ne može da govori. "Ja danas ne mogu da govorim. Mi imamo glupa pravila koja smo usvojili u našoj zemlji da kada nešto uradite za svoju zemlju, onda mesec dana pred izbore ne smete da se pohvalite time što ste uradili za svoju zemlju", rekao je Vučić
