Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
U izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta navodi se da je Srbija četvrta u Evropi po broju napada na novinare, a kako se dodaje politička nezavisnost medija u zemlji je oblast najvišeg rizika jer su svi nacionalni emiteri pod kontrolom vlastima bliskih entiteta, prenosi NUNS.
Izveštaj objavljen u junu pokazuje da Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti: tržišni pluralizam (71 odsto), politička nezavisnost (73 odsto) i društvena uključenost (70 odsto), dok je oblast osnovne zaštite u domenu srednje visokog rizika (60 odsto).
Upozorava se da ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija kao i da je preko kompanije Telekom Srbija država „ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije“.
„Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti. Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da lokalne vlasti „sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja“.
Nepovoljni uslovi za rad novinara
Uslovi za rad novinara u Srbiji, ocenjeni su kao izuzetno nepovoljni, a osim sve većeg broja SLAPP tužbi, odnosno strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija, izveštaj upozorava i na to da srpska policija i obaveštajne službe koriste „napredne špijunske softvere za nadzor novinara“.
U izveštaju se navodi da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti.
„Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija“, piše u izveštaju.
Nefunkcionalan REM
Ocenjuje se da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) „praktično nefunkcionalno i da retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja“.
U preporukama za poboljšanje medijskog pluralizma u Srbiji, predlaže se puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine, pravna zaštita novinara i mere protiv SLAPP tužbi, reforma REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova, potpuna transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, usklađivanje sa evropskim regulativama, kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima i preciznije regulisanje javnog finansiranja medija.
Izvor: 021
Čitav kordon Žandarmerije priveo je u Novom Sadu pokrajinskog poslanika PSG-a Radivoja Jovovića i strpao u policijsku maricu. Sve se odigralo pred građanima koji prostestuju ispred zgrade suda. Određeno mu je policijsko zadržavanje od 48 sati
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić svakog dana pronalazi nove dokaze da je u Srbiji na delu rušilačka „obojena revolucija“. Ceo repertoar počeo je da zvuči prilično sumanuto
Na protestu „Sve smo mi Nikolina“ u znak podrške studenkinji Nikolini Sinđelić okupljeni su prošetali od Mostarske petlje, kraj zgrade JZO, sve do Vlade Srbije. Zgradu JZO obezbeđivale su isključivo policajke, a delovalo je da će najmlađa od njih u svakom trenutku zaplakati
Nakon što je svedočila o nasilju komandanta JZO Marka Krička, Nikolina Sinđelić postala je meta napada i pritisaka. Ona je sa protesta na Mostarskoj petlji poručila da će u svojoj borbi istrajati do kraja
Osvrćući se na nedavne događaje u Valjevu i drugim gradovima, Srđan Milivojević iz DS-a poručuje da se policija ponaša kao stranačka vojska, a ne kao služba građana i države
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
