Korišćenje sporta radi skretanja pažnje javnosti sa neetičkog ponašanja, odnosno sportvošing najčešće primenjuju države kako bi prikrile kršenja ljudskih prava, ali i kompanije koje žele da ublaže posledice afera, ekoloških katastrofa ili radnih sporova.
Sportski događaji, timovi, takmičenja ili sponzorstva tada služe kao sredstvo za odvlačenje pažnje i stvaranje pozitivnog utiska u javnosti.
Od grinvošinga do sportsvošinga
Sportsvošing predstavlja najnoviji oblik grinvošinga (greenwashing), te se odnosi na marketinške taktike koje kompanije, a sve češće i države, koriste kako bi stvorile utisak da su ekološki odgovorne.
No, takav vid marketinga ne prikriva realnu situaciju, jer negativan uticaj na životnu sredinu ostaje isti.
Kako tradicionalni oblici grinvošinga gube na efikasnosti zbog sve veće kritike i transparentnosti, kompanije se sve više okreću sportu kao novom alatu za izgradnju pozitivnog brenda i prikrivanje spornih praksi.
Sportsvošing u Srbiji i Expo 2027.
Jedan od konkretnih primera sportsvošinga može se videti u angažovanju Juseina Bolta kao promotera za Expo 2027 u Beogradu.
Prema rečima narodnog poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića, Bolt će biti „brend ambasador“ ovog međunarodnog događaja, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Bolt se u utorak (17. jun) sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u okviru promotivnih aktivnosti vezanih za izložbu.
„Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mogu da ga ugostim u Srbiji. Nisam siguran da će ikada iko moći da trči brže, on je najbrži i najbolji ikada“, objavio je Vučić na svom Instagram nalogu.
„Do sada imamo potvrđenih 115 zemalja učesnica sa svih kontinenata, a očekujemo više od 135 zemalja, da oborimo sve rekorde i da budemo ubedljivo najbolji svih vremena i da i nas teško dostignu, baš kao što je teško dostići Juseina Bolta“, istakao je Vučić.
Kritike projekta Expo 2027
Srbija će biti domaćin ove izložbe, koja će biti održana u Beogradu 2027. godine. No, ovaj projekat izložen je mnogim kritikama.
Neke od zabrinjavajućih posledica koje će ovaj projekat ostaviti za sobom jesu i procene troškova organizacije, gde se spominju i cifre od 12 do 15 milijardi evra.
Pored toga, izražena je i zabrinutost zbog prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, što može dovesti do gubitka zelenih površina i ugrožavanja biodiverziteta.
