Slučaj „Ribnikar“: Suđenje zatvoreno za javnost zbog maloletnih svedoka

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor Vladimiru Kecmanoviću, ocu dečaka koji je 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devet vršnjaka i čuvara škole. Majci dečaka zabranjeno je da prilazi i komunicira sa sinom, koji u krivičnim postupcima koji se vode protiv njegovih roditelja ima status svedoka.

To je usledilo nakon što je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv oba roditelja. Takođe je predloženo da se glavni pretres zatvori za javnost, o čemu će odlučiti sud.

„U ovakvim situacijama vodi se računa šta je pretežniji interes, da li je pretežniji interes sasvim opravdan interes javnosti da zna, ili zaštita maloletnih lica u ovom krivičnom postupku“, kaže Nikola Uskoković, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Prema njegovim rečima, zbog osetljivosti ovog postupka, tužilaštvo smatra da je pretežniji interes zaštita maloletnika, zbog čega smatra da je neophodno zatvoriti glavni pretres za javnost.

I stručna javnost saglasna je s ocenom. Iako je po Ustavu i zakonu javnost jedna od garancija pravičnog suđenja, četiri su izuzetka kad ona može biti isključena iz dela ili celog suđenja. Osim zaštite interesa maloletnika, takvu odluku sud može doneti da se zaštiti nacionalna bezbednost, javni red i moral i privatnost učesnika postupka.

„Nije sporno da su građani u vezi sa ovim slučajem, o kom ne bih govorio konkretno, ali načelno, zainteresovani za ishod postupka i radnje u postupku, ali sa druge strane treba misliti na privatnost učesnika postupka i posebno maloletnih lica“, rekao je profesor Krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić.

Smirivanje histerije

Kako je rekao, nekad zaista nije prikladno da postoji neka široka publika u toj vrsti krivičnih postupaka.

Publika je bila isključena u predmetu protiv Ninoslava Jovanovića, koji je osuđen za otmicu i silovanje 12-godišnje devojčice.

Ponešto je, ipak, uspelo da procuri u medije. Da bi tako nešto moglo da se desi i u slučaju „Ribnikar“, sumnjaju upućeni. Pozivaju medije na poštovanje etike.

„Mi treba da znamo osnovno pravilo u medijskom svetu: mediji su tu da izveštavaju, a ne da presuđuju. Ono gde su se naši mediji, pogotovo bulevarski, strašno obrukali u prošlosti jeste upravo to što su imali strahovitu želju da dižu tiraže tako što spektaklima presuđuju nevinim ljudima. I vreme je da, ako mogu ovi novi zakoni, to pokušaju da smire, a ovo je prvi potez ka smirivanju te sada već zahuktale histerije o traženju krivaca“, kaže reditelj i publicista Stanko Crnobrnja.

Isključivanje javnosti isključuje mogućnost i da prisutni na suđenju – najčešće advokati i svedoci – van sudnice govore o procesu. Za kršenje im preti i zatvor do pet godina.

Presuda će se čitati tajno

Milan Škulić kaže da je sankcija ozbiljna, kad se isključi javnost onda između ostalog predsednik veća obaveštava sve učesnike postupka i one koji prisustvuju da su dužni da čuvaju kao tajnu sve ono što saznaju na tom glavnom pretresu, a da je odavanje tajne krivično delo. 

„To je na neki način jedna informacija koja isključuje mogućnost da se to lice poziva na pravnu zabludu – da nije znalo da time čini krivično delo“, rekao je Škulić.

Ako je javnost na glavnom pretresu bila isključena, presuda će se čitati javno, propisuje Zakon o krivičnom postupku. Sudu, ipak, ostaje odluka da li će s građanima podeliti i razloge za takvu presudu.

Z.S/RTS