Foto: Promo
Šezdeset angažovanih filmova iz celog sveta u 14 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca na festivalu „Slobodna zona“, koji je poznat i po govornom programu „Kompas“
Međunarodni festival angažovanih filmova „Slobodna zona“ prikazaće u 19. izdanju, od 31. oktobra do 5. novembra, više od 60 filmova u 14 bioskopskih sala u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i prvi put u Kragujevcu, a deo programa biće dostupan širom Srbije od 6. do 19. novembra na onlajn platformi KinoKauch.
„Slobodna zona“ je festival igranih i dokumentarnih angažovanih filma iz celog sveta.
Festival otvara u beogradskoj MTS dvorani film “Zlo ne postoji” japanskog oskarovca Rjusukea Hamagučija, koji je imao premijeru ove jeseni u Veneciji. Iste večeri biće prikazan i u Novom Sadu i Nišu.
Hamaguči je u intervjuu za „Slobodnu zonu“ rekao da je “istražujući prirodu i radeći ovaj film koji je vezan za ljude koji duboko žive sa prirodom, otkrio da u prirodi zlo ne postoji”.
Uz Hamagučijev, tu su i drugi svetski festivalski hitovi: „Čudna strana života“, „Crveno nebo“, „Blagine lekcije“, „Džoan Baez: Ja sam buka“.
Ovaj festival je poznat po filmovima čije priče osvetljavaju svakodnevne a manje istaknute teme.
Na primer, dokumentarno eksperimentalni film „!Aitsa“ Dejna Dodsa bavi se pustim predelom na jugu Južnoafričke republike, veoma neobičan film koji pokušava da pokaže ono što se golim okom ne vidi.
Glavni junak dokumentarca „Neizbrisiva sećanja“, rediteljke Maite Alberdi iz Čilea je Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, koji je čitavog života dokumentovao njegove zločine i bio u komisiji koja ih je istraživala. Gongori je dijagnostifikovana Alcahajmerova bolest, a film prikazuje njegovu borbu sa bolešću, proces zaboravljanja i odnos sa suprugom koja je preuzela brigu o njemu. Scene o tome su veoma intimne i potresne.
Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih. Film Gorana Devića „Što da se radi?“ priča o samopreispitivanju radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj. „Flašaroše“ Nemanje Vojnovića, koji je ove godine osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, bavi se sakupljanjem plastičnih flaša na otpadu u Vinči – to je epski film, veoma emotivan i vizuelno spektakularan.
„Slobodna zona“ je poznata i popularna i po pratećem programu „Kompas“, po razgovorima proisteklih iz filmova.
Ivan Milenković urednik „Kompasa“ kazao je na konferenciji za medije da se ovaj govorni program godinama unazad bavio pitanjem obrazovanja a da će ovaj put 1. novembra biti organizovana i poslastica , diskusija o filmu „Nula kalorija“ rediteljke Džesike Hausner: u jednu elitnu školu dolazi veoma posvećena i lepog izgleda profesorka, nutricionistkinja koja veoma brzo pridobija ne samo učenike nego i osoblje škole i roditelje. „Kompas“ će baviti pitanjem gde je granica između posvećenosti i potpune predanosti prema onom što radimo i fanatizma.
Ivan Milenković je najavio i naučni skup „Sloboda kulture i kultura slobode“ za 3. novembar u Domu omladine Beograda u kome će učestvovati francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei, i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Od osude „prava jačeg” do poređenja sebe sa Miloševićem, Aleksandar Vučić globalnu krizu nakon zarobljavanja Nikolasa Madura tumači kroz prizmu stalne pretnje – po njega samog
Nakon što je raskinuo ugovor sa konzorcijumom četiri kompanije koje su ranije pružale marketinške usluge vredan blizu 16 miliona evra, Ekspo je raspisao novi tender
Masovno nezadovoljstvo građana, sankcije protiv NIS-a i krah spoljne politike u kojoj je Vučić hteo da bude dobar sa svim stranama sveta… To su razlozi ekonomskog posrtanja Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još jednom silno naoružavanje Srbije. Da li se iza najave o udvostručenju vojnih kapaciteta kriju stvarne bezbednosne pretnje ili je to politički marketing? Ili se režim naoružava protiv sopstvenog naroda?
„Neverovatna razbojnička, gusarska, kriminalna akcija“, uzbuđivao se Dragan J. Vučićević na svojoj TV Informer zbog otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Izrazio je bojazan da bi Amerikanci tako i Aleksandra Vučića mogli da ćape. Opleo je D. J. sada najstrašnije po Donaldu Trampu, a toliko se bio radovao kada je ovaj po drugi put ušao u Belu kuću
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
