Foto: Promo
Šezdeset angažovanih filmova iz celog sveta u 14 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca na festivalu „Slobodna zona“, koji je poznat i po govornom programu „Kompas“
Međunarodni festival angažovanih filmova „Slobodna zona“ prikazaće u 19. izdanju, od 31. oktobra do 5. novembra, više od 60 filmova u 14 bioskopskih sala u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i prvi put u Kragujevcu, a deo programa biće dostupan širom Srbije od 6. do 19. novembra na onlajn platformi KinoKauch.
„Slobodna zona“ je festival igranih i dokumentarnih angažovanih filma iz celog sveta.
Festival otvara u beogradskoj MTS dvorani film “Zlo ne postoji” japanskog oskarovca Rjusukea Hamagučija, koji je imao premijeru ove jeseni u Veneciji. Iste večeri biće prikazan i u Novom Sadu i Nišu.
Hamaguči je u intervjuu za „Slobodnu zonu“ rekao da je “istražujući prirodu i radeći ovaj film koji je vezan za ljude koji duboko žive sa prirodom, otkrio da u prirodi zlo ne postoji”.
Uz Hamagučijev, tu su i drugi svetski festivalski hitovi: „Čudna strana života“, „Crveno nebo“, „Blagine lekcije“, „Džoan Baez: Ja sam buka“.
Ovaj festival je poznat po filmovima čije priče osvetljavaju svakodnevne a manje istaknute teme.
Na primer, dokumentarno eksperimentalni film „!Aitsa“ Dejna Dodsa bavi se pustim predelom na jugu Južnoafričke republike, veoma neobičan film koji pokušava da pokaže ono što se golim okom ne vidi.
Glavni junak dokumentarca „Neizbrisiva sećanja“, rediteljke Maite Alberdi iz Čilea je Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, koji je čitavog života dokumentovao njegove zločine i bio u komisiji koja ih je istraživala. Gongori je dijagnostifikovana Alcahajmerova bolest, a film prikazuje njegovu borbu sa bolešću, proces zaboravljanja i odnos sa suprugom koja je preuzela brigu o njemu. Scene o tome su veoma intimne i potresne.
Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih. Film Gorana Devića „Što da se radi?“ priča o samopreispitivanju radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj. „Flašaroše“ Nemanje Vojnovića, koji je ove godine osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, bavi se sakupljanjem plastičnih flaša na otpadu u Vinči – to je epski film, veoma emotivan i vizuelno spektakularan.
„Slobodna zona“ je poznata i popularna i po pratećem programu „Kompas“, po razgovorima proisteklih iz filmova.
Ivan Milenković urednik „Kompasa“ kazao je na konferenciji za medije da se ovaj govorni program godinama unazad bavio pitanjem obrazovanja a da će ovaj put 1. novembra biti organizovana i poslastica , diskusija o filmu „Nula kalorija“ rediteljke Džesike Hausner: u jednu elitnu školu dolazi veoma posvećena i lepog izgleda profesorka, nutricionistkinja koja veoma brzo pridobija ne samo učenike nego i osoblje škole i roditelje. „Kompas“ će baviti pitanjem gde je granica između posvećenosti i potpune predanosti prema onom što radimo i fanatizma.
Ivan Milenković je najavio i naučni skup „Sloboda kulture i kultura slobode“ za 3. novembar u Domu omladine Beograda u kome će učestvovati francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei, i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Poljoprivrednici iz cele Srbije zajedno sa studentima traktorima dolaze na protest koji je najavljen za subotu 15. marta u Beogradu. U međuvremenu se pojavila informacija da će poljoprivrednici koji podržavaju režim traktorima da blokiraju prilaze Beogradu, te da ih je već 70 parkirano u starim halama IMT-a
Prvo su na kampovanje došli ćaci, “studenti koji žele da uče”. A onda je Pionirski park počeo da se puni raznim sumnjivim grupama, tik uz plato ispred Narodne skupštine gde bi 15. marta trebalo da bude centralno okupljanje studenata u blokadi. Čini se kao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da izazove sukob koji će moći da posmatra sa balkona na Andrićevom vencu
Bosna i Hercegovina se nalazi na svojevrsnoj raskrsnici opstanka. Da li će postati pokojnik ili pukovnik
Poruka iz Brisela uoči velikog protesta 15. marta je toliko suvoparna, da je bolje da nije ni upućena Srbiji. Govori se o „deeskalaciji“, „inkuzivnom dijalogu“, „reformama za budućnost“, „fundamentalnim vrednostima“, „transparentnosti“...
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izdalo je naredbu za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera i predsednika Narodne skupštine RS. Ako se ne budu povinovali za njima će biti izdata poternica
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
