Foto: Promo
Šezdeset angažovanih filmova iz celog sveta u 14 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca na festivalu „Slobodna zona“, koji je poznat i po govornom programu „Kompas“
Međunarodni festival angažovanih filmova „Slobodna zona“ prikazaće u 19. izdanju, od 31. oktobra do 5. novembra, više od 60 filmova u 14 bioskopskih sala u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i prvi put u Kragujevcu, a deo programa biće dostupan širom Srbije od 6. do 19. novembra na onlajn platformi KinoKauch.
„Slobodna zona“ je festival igranih i dokumentarnih angažovanih filma iz celog sveta.
Festival otvara u beogradskoj MTS dvorani film “Zlo ne postoji” japanskog oskarovca Rjusukea Hamagučija, koji je imao premijeru ove jeseni u Veneciji. Iste večeri biće prikazan i u Novom Sadu i Nišu.
Hamaguči je u intervjuu za „Slobodnu zonu“ rekao da je “istražujući prirodu i radeći ovaj film koji je vezan za ljude koji duboko žive sa prirodom, otkrio da u prirodi zlo ne postoji”.
Uz Hamagučijev, tu su i drugi svetski festivalski hitovi: „Čudna strana života“, „Crveno nebo“, „Blagine lekcije“, „Džoan Baez: Ja sam buka“.
Ovaj festival je poznat po filmovima čije priče osvetljavaju svakodnevne a manje istaknute teme.
Na primer, dokumentarno eksperimentalni film „!Aitsa“ Dejna Dodsa bavi se pustim predelom na jugu Južnoafričke republike, veoma neobičan film koji pokušava da pokaže ono što se golim okom ne vidi.
Glavni junak dokumentarca „Neizbrisiva sećanja“, rediteljke Maite Alberdi iz Čilea je Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, koji je čitavog života dokumentovao njegove zločine i bio u komisiji koja ih je istraživala. Gongori je dijagnostifikovana Alcahajmerova bolest, a film prikazuje njegovu borbu sa bolešću, proces zaboravljanja i odnos sa suprugom koja je preuzela brigu o njemu. Scene o tome su veoma intimne i potresne.
Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih. Film Gorana Devića „Što da se radi?“ priča o samopreispitivanju radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj. „Flašaroše“ Nemanje Vojnovića, koji je ove godine osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, bavi se sakupljanjem plastičnih flaša na otpadu u Vinči – to je epski film, veoma emotivan i vizuelno spektakularan.
„Slobodna zona“ je poznata i popularna i po pratećem programu „Kompas“, po razgovorima proisteklih iz filmova.
Ivan Milenković urednik „Kompasa“ kazao je na konferenciji za medije da se ovaj govorni program godinama unazad bavio pitanjem obrazovanja a da će ovaj put 1. novembra biti organizovana i poslastica , diskusija o filmu „Nula kalorija“ rediteljke Džesike Hausner: u jednu elitnu školu dolazi veoma posvećena i lepog izgleda profesorka, nutricionistkinja koja veoma brzo pridobija ne samo učenike nego i osoblje škole i roditelje. „Kompas“ će baviti pitanjem gde je granica između posvećenosti i potpune predanosti prema onom što radimo i fanatizma.
Ivan Milenković je najavio i naučni skup „Sloboda kulture i kultura slobode“ za 3. novembar u Domu omladine Beograda u kome će učestvovati francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei, i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, ocenio je da protesti koje predvode studenti imaju političke ciljeve, ali ne i politički sadržaj. „Sad su u politici i sad će dobiti političke odgovore“, rekao je bivši premijer
Šta je obeležilo proteste u nedelju, 1. juna, u 34 gradova Srbije?
Kada jedna partija osvoji 324 od 325 mesta u jednom gradu, a 51 od 51 u njegovoj opštini – reč je o apsolutnoj dominaciji, ali i o dubokom porazu demokratije. U Vranju i Vranjskoj Banji mesne zajednice, koje bi po zakonu trebalo da budu prostor građanskog odlučivanja, postale su još jednom produžena ruka partijske moći
U prvoj dekadi juna prvi letnji toplotni talas - očekuje se pretežno sunčano vreme sa maksimalnim temperaturama od 32 do 36 stepeni
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
