Skoro pa normalna voda u Zrenjaninu: „Povučeš vodokotlić, a ono belo”

„Malo je bilo čudno ispočetka. Povućaš vodu na vodokotliću, ono belo bude, nije više žuto. Umivaš se, a ono voda nema boju. Više voda nije žuta”, ovako za „Vreme” opisuje trenutnu svakodnevicu Zrenjaninac Milan Lukić.

Ovaj 62-ogodišnjak retko je imao prilike da u gradu u kome živi sa česme natoči vodu koja nije žuta, pošto problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu, gradu na severu Srbije, traje decenijama.

Od 2004. godine, kada je u pijaćoj vodi u Zrenjaninu nađen povišen nivo arsena, česme u kućama i dvorištima ove opštine su, najčešće, zatvorene, a voda sa njih mogla je da se koristi samo kao tehnička.

U maju 2025. voda sa česmi ponovo nema boju, ali i dalje nije dozvoljeno njeno korišćenje za piće.

Nedavno je završena je druga faza izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, a sada prva testiranja pokazuju da je voda zadovoljavajuća.

„Voda je naizgled mnogo bolja nego ranije”

Zoran Dedić, Zrenjaninac, pojašnjava za „Vreme” da je voda naizgled sada „normalna”.

„Napredak se vidi. Nije mutna i sumnjivog izgleda. Po izgledu je voda mnogo bolja nego što je bila, ali i dalje nije preporučeno da je pijemo”, kaže Dedić.

Još u vreme komunizma, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, znalo se da je voda u Zrenjaninu sumnjivog kvaliteta, pojašnjava Dedić.

„I tada su postojale inicijative da se postave neki filteri, međutim ništa nije urađeno. Mi smo pili tu vodu, niko nam nije rekao da ne smemo da je koristimo.”

Stvari su se promenile 2004, kada je uvedena zabrana korišćenja vode, a za piće i kuvanje, Zrenjaninci od tada uglavnom koriste kupljenu vodu.

„Ja kupujem skoro svaki dan po dva balona od šest litara vode. Ne pamtim kada sam poslednji put pio tu vodu sa česme”, kaže Dedić.

Za kupanje, toalet, pranje veša i sudova, zalivanje bašte koriste tehničku vodu sa česme.

Milan Lukić priseća se situacije koju danas prepričava kao anegdotu.

„Bili su neki majstori iz Apatina i kažu: ‘sapunjamo se po pet, šest puta i stalno smo prljavi. Zar smo se toliko isprljali?’”

Foto: Zoran Dedić

„Muke su to”

Opisujući decenije bez ispravne vode sa česme, Lukić kaže: „muke su to bile”.

„Ja sam pio tu vodu s vremena na vreme i dok je bila žuta. Nekad zasmrdi, pa mi se zgadi, pa je ne pijem. Probao sam i ovu novu vodu, znam da ima opor miris, ukus. Domaća kafa od ove naše žute vode mnogo je ukusnija od kafe s flaširanom vodom”, kaže smejući se Lukić.

Prema najavama, voda bi trebalo da postane pijuća tokom leta.

„Ja sam opoziciono nastrojen, ali Zrenjanin ako dobije vodu, ko god da je na vlasti i to omogući, skinuću kapu. Više od 20 godina života bez normalne vode – mnogo je”, dodaje Lukić.

Upotreba vode iz česama za piće i kuvanje zabranjena je u ovom vojvođanskom gradu 20. januara 2004. godine, zbog nedozvoljenog nivoa arsena.

Međunarodna agencija za istraživanje kancera svrstala je arsen u prvu grupu kancerogenih materija.

Odloženi simptomi zbog unosa arsena pojavljuju se u periodu od najmanje pet godina. Postoje i sumnje da arsen može da izazove i nekancerogene posledice, poput dijabetesa tipa dva.

Lukić kaže da, bez obzira što povremeno popije vodu sa česme, do sada nije imao zdravstvenih posledica.

Koliko će voda da košta?

Dok željno iščekuju da prođe probni rad i nadaju se da će nakon toga voda sa česme moći da se koristi, Zrenjaninci postavljaju i pitanje koliko će voda koštati.

„Mene više ne muči neizvesnost kada je u pitanju kvalitet vode koja nam gradskom vodovodnom mrežom stiže u domaćinstva. Verujem da će lokalne institucije koje su dužne da brinu o zdravlju stanovništva voditi računa o valjanosti vode koja nam se dostavlja za piće i spremanje hrane”, kaže Dedić.

Kako dodaje, niko još, međutim, ne govori, pa ni gradonačelnik Zrenjanina koliko će koštati kubni metar vode za piće koja će smeti da se troši za gašenje žeđi i spremanje jela.

„Pretpostavljam da će nas cena kubika pitke vode prinuditi da se što brže odreknemo flaširane vode jer sumnjam da će biti puno domaćinstava koji će u samoposluzi kupovati vodu, a ovu iz vodovodne trošiti kao i do sada, odnosno kao da je takozvana tehnička”, kaže Dedić.

Kako pojašnjava, on dnevno za dva balona vode od po šest litara izdvaja oko 200 dinara, pošto kupuje jeftiniju vodu.

Ipak, nisu svi Zrenjaninci optimistični kada je reč o tome da će zaista i dobiti zdravu vodu.

„Ma to je Skadar na Bojani, bolje da su napravili akvadukt od Beograda do Zrenjanina”, navodi jedna meštanka.

Kako dodaje, o vodi uvek govore meštani i političari, ali se malo priča o tome šta kaže nauka.

„Taj arsen je tu oduvek, takvo je tlo. Tako da bi bilo bolje da skupljaju kišnicu i da je prečišćavaju, s ovakvom državom, nema ništa od te fabrike, to je preskupa tehnologija, verovatno će raditi, ali kratko i onda sve nanovo”, zaključuje ona.

I Radmila Trebovac se pita da li je fabrika vode, odnosno postrojenje za prečišćavanje vode, rešenje za problem Zrenjaninaca.

„Postrojenje bi trebalo da pokriva grad Zrenjanin, čime su zanemarena sva seoska naselja koja pripadaju opštini Zrenjanin, a susreću se sa istim problemom. Stručna lica i aktivisti upozlali su nas sa tim da je još 2006. godine Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ izradio studiju kojom je predložio dugoročno rešenje u vidu regionalnog vodovoda. Na taj način bi se pijaćom vodom snabdevali srednji i severni Banat”, navodi ova meštanka Zrenjanina za „Vreme”.

Raniji pokušaji

Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da Zrenjaninci sa česme toče naizgled normalnu vodu.

Isto je bilo 2019. godine, kada je fabrika vode takođe bila u probnom radu, međutim došlo je do kvarova, prerada vode je zaustavljena, pa je sa česme ponovo potekla žuta voda.

Kompanija „Metito Utilities“ koji se bavi upravljanjem vodama, u partnerstvu sa Gradom Zrenjaninom i JKP „Vodovod i kanalizacija“ realizuje ugovor o prečišćavanju vode za grad Zrenjanin – prvi javno-privatni projekat u vodosnabdevanju u Srbiji. Projekat joj je dodeljen u skladu sa Sporazumom o saradnji Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, ratifikovanim u Skupštini Srbije.

Hronologija propalih ugovora

Prvi ugovor o izgradnji fabrike vode potpisan je sa kompanijom „S&A Capital“ iz Čikaga. Ugovor je predviđao da će Zrenjaninci vodu za piće dobiti 2007. Ugovor su potpisali gradonačelnik Goran Knežević i direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Bratislav Tomić, ali nije realizovan.

U periodu od 2007. do 2009. godine tri puta su raspisani tenderi za izgradnju fabrike vode. Sva tri puta su poništeni. Opština Zrenjanin je 2007. godine raspisala novi konkurs za izgradnju fabrike vode – naknadno oboren zbog žalbe. Na novi tender, raspisan je u februaru 2008, prispele su ponude tri inostrane firme.

Tender je predviđao da se fabrika pusti u rad u roku od godinu dana, u martu 2009. godine. Izvođač je trebalo da sklopi ugovor do kraja maja, a sa gradnjom fabrike je trebalo početi tokom leta. U proleće 2009. godine oboren je i ovaj tender i ponovljeni su konkursi. Posle toga, priča o izgradnji fabrike vode je zamrla.

JKP „Vodovod i kanalizacija“ donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude odabrana ponuda nemačke firme „WTE Wassertechnik“. Ali je posle raskinut dogovor.

Pre nekoliko godina italijanska poslovna grupa Zilio izgradila je postrojenje za prečišćavanje vode, a kasnije je u nekoliko navrata isporučivana voda za koju se tvrdilo da zadovoljava standarde i da se čeka rešenje sanitarne inspekcije kojom se ukida zabrana upotrebe vode za piće iz 2004. godine.

Fabrika je prestala da radi zbog eksplozije krajem 2020. godine, a vodosnabdevanje grada preuzelo je preduzeće „Vodovod i kanalizacija“.

Postrojenje je iz trećeg puta prodato za 417 miliona dinara firmi „Pannonian Water“ iz Beograda koja je potom dogradila fabriku.