Foto: Milena Đorđević
Među devet pojedinaca i tri subjekta na koje se odnose sankcije su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije. Sve države osim Srbije su podržale odluku
Savet EU doneo je 7. marta odluku protiv osoba koje su kršile prava žena u svetu, ali se Srbija sa njom nije usaglasila.
Odluka se odnosi na devet pojedinaca i tri subjekta zbog njihove uloge u teškim kršenjima i zloupotrebi ljudskih prava, posebno zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije, prenosi RSE.
Na listi sankcionisanih se nalaze dva vršioca dužnosti talibanskih ministara, za koje se smatra da stoje iza uredbi kojima se ženama zabranjuje visoko obrazovanje i rodno segregirane prakse u javnim prostorima.
Sankcionisani su i službenici Moskovske policijske stanice odgovorni za proizvoljna hapšenja i pritvaranja, kao i za mučenje i druga okrutna, nehumana i ponižavajuća postupanja u kontekstu cenzure i ugnjetavanja ruskih vlasti. Lista će ciljati i visokorangirane pripadnike ruskih oružanih snaga, čije su jedinice sistematski učestvovale u aktima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini u martu/aprilu 2022. godine.
Među sankcionisanim licima su i vladini zvaničnici koji komanduju južnosudanskim milicijama, odgovornim za široko rasprostranjenu i sistematsku upotrebu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja kao ratne taktike u zemlji, a na listi je i i zamenik ministra unutrašnjih poslova u Burmi.
Među sankcionisanim subjektima su zatvor Karćak u Iranu, Sirijska republikanska garda i Kancelarija šefa za poslove vojne bezbednosti u Burmi, zbog njihove uloge u ozbiljnim seksualnim i rodno zasnovanim kršenjima ljudskih prava.
Sa tom odlukom EU, usaglasile su se sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo, poput Ukrajine i Moldavije, kao i članice evropskog ekonomskog prostora Island, Lihtenštajn i Norveška.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
