Foto: Milena Đorđević
Među devet pojedinaca i tri subjekta na koje se odnose sankcije su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije. Sve države osim Srbije su podržale odluku
Savet EU doneo je 7. marta odluku protiv osoba koje su kršile prava žena u svetu, ali se Srbija sa njom nije usaglasila.
Odluka se odnosi na devet pojedinaca i tri subjekta zbog njihove uloge u teškim kršenjima i zloupotrebi ljudskih prava, posebno zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije, prenosi RSE.
Na listi sankcionisanih se nalaze dva vršioca dužnosti talibanskih ministara, za koje se smatra da stoje iza uredbi kojima se ženama zabranjuje visoko obrazovanje i rodno segregirane prakse u javnim prostorima.
Sankcionisani su i službenici Moskovske policijske stanice odgovorni za proizvoljna hapšenja i pritvaranja, kao i za mučenje i druga okrutna, nehumana i ponižavajuća postupanja u kontekstu cenzure i ugnjetavanja ruskih vlasti. Lista će ciljati i visokorangirane pripadnike ruskih oružanih snaga, čije su jedinice sistematski učestvovale u aktima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini u martu/aprilu 2022. godine.
Među sankcionisanim licima su i vladini zvaničnici koji komanduju južnosudanskim milicijama, odgovornim za široko rasprostranjenu i sistematsku upotrebu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja kao ratne taktike u zemlji, a na listi je i i zamenik ministra unutrašnjih poslova u Burmi.
Među sankcionisanim subjektima su zatvor Karćak u Iranu, Sirijska republikanska garda i Kancelarija šefa za poslove vojne bezbednosti u Burmi, zbog njihove uloge u ozbiljnim seksualnim i rodno zasnovanim kršenjima ljudskih prava.
Sa tom odlukom EU, usaglasile su se sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo, poput Ukrajine i Moldavije, kao i članice evropskog ekonomskog prostora Island, Lihtenštajn i Norveška.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Sremsku Mitrovicu je zbog protesta došao veliki broj građana, bajkera, paora na traktorima, ratnih veterana. Vruću jesen su najavili naslovom protesta „Jesen stiže huljo moja“. U Nišu se protestovalo zbog privatizacije javnih preduzeća
Kad se u svetu poznat akronim A.C.A.B pojavio i na protestima u Srbiji, predsednik je objasnio narodu šta to znači
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ apeluje na pravosudne organe da ponište sve akte koji su donošeni pod pritiskom sprovođenja političke volje prilikom nezakonite izgradnje fabrike automobilskih guma Linglong
„Možete očekivati Srbiju slobodnu od kriminala i korupcije, koja zna da je njena budućnost u Evropi, bez obzira na sva protivljenja vašeg prijatelja Aleksandra, njegove hunte, ali i vaše Vlade“, poručio je Borko Stefanović ruskom ambasadoru Harčenku
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik mesecima pokušavaju da se približe Donaldu Trampu, verujući da im on može obezbediti politički opstanak. Analitičari upozoravaju da je reč o opasnoj i naivnoj taktici
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
