Foto: AP Photo/Michael Probst
Na Zapadu se uveliko govori o „ceni slobode“ koja mora da se plati. A biće skupa. Nakon što su SAD i UK uvele embargo na uvoz ruskih energenata, cena goriva je otišla u nebesa, kao i cena nikla, aluminijuma, paladijuma, žita… A igra je tek počela. Centralne banke moraće da biraju između dvocifrene inflacije i ozbiljne recesije
Posle ruske agresije na Ukrajinu zapadne države su posegnule za sankcijama koje se praktično svaki dan proširuju. Posle manje od dve nedelje na red su došli i energenti. Tu već zapadne sile nisu pokazale jedinstvo: embargo na uvoz ruske nafte i gasa su uvele samo Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali svakog dana raste pritisak da im se u tome priključi i Evropska unija.
Odmah je došlo do eksplozivnog rasta cena nafte i prirodnog gasa. Nafta je u jednom trenutku skočila na 130 dolara po barelu, a prirodni gas na evropskom tržištu (u SAD je cena gasa nekoliko puta niža pošto imaju viškove) je postigao apsolutni istorijski maksimum od preko 3000 dolara za 100 kubnih metara (u poslednja dva dana cene su „pale“ za 15-20 odsto).
Pored nafte i gasa Rusija je ogroman snabdevač nikla, aluminijuma, paladijuma kao i inertnih gasova kao što su neon i ksenon. U jednom trenutku cena nikla je toliko skočila da je obustavljena njegova trgovina na Londonskoj berzi metala. Nikl i paladijum su čak tri puta skuplji nego pre pandemije, aluminijum za 70 odsto.
Uz to, Rusija i Ukrajina su ogromni izvoznici čitavog niza ključnih poljoprivrednih artikala kao što su žito i jestivo ulje pa je cena pšenice utrostručena u odnosu na višegodišnji prosek.
Skupo grejanje za hladne stanove
Utisak je da zapadne države nisu bile sasvim svesne razmera poremećaja koji će sankcije Rusije prouzrokovati u svetskoj ekonomiji. EU histerično pokušava da se „odvikne“ zavisnosti od ruskog gasa kao ključnog energenta. (Pre)ambiciozni planovi polaze od smanjenja potrošnje gasa za dve trećine sledeće grejne sezone, ali je veliko pitanje da li je realno i smanjenje za 20 odsto.
Jedna od mera predviđa i smanjenje temperature u stanovima za jedan stepen, što će stanovništvo, koje će em preskupo plaćati grejanje em početi da se smrzava, naravno dočekati sa „oduševljenjem“. Čak su i fanatici „zelene agende“ reterirali oko napada na termoelektrane na ugalj, pa je predloženo da se njihov rad intenzivira kako bi se trošilo što manje gasa uz, naravno, potpuno besmislenu ogradu da je to samo tranzicionog karaktera.
Prvi efekti sankcija su se već osetili na bezniskim pumpama: gorivo u Evropi je već probilo cenu od dva evra po litru, a ništa bolje nije ni u SAD.
Dvocifrena inflacija ili recesija
Sve to se dešava kada je svetska ekonomija već iscrpljena od dvogodišnje pandemije. Inflacija je uzela maha, u SAD iznosi 7,5 odsto a u zoni evra 5,8 odsto – u ovu kalkulaciju inflacije statistika nije još uračunala efekte ukrajinskog rata.
Centralne banke su sada suočene sa više nego neprivlačnim izborom: da nastave sa pumpanjem novca uz rizik da inflacija ubrzano postane dvocifrena, ili da stegnu kaiš i rizikuju ozbiljnu recesiju.
Istorija nam govori da je Rusija u stanju da izdrži enormne napore kada je pritisnuta (setimo se Hitlerovog i Napoleonovog pohoda) i da je stanovništvo neuporedivo spremnije da mirno trpi veliku bedu. To se pokazalo i za vreme strahovite oskudice početkom 1990-tih godina u vreme vladavine Borisa Jeljcina (omiljenog političara Zapada).
Ruski odgovor na sankcije još nije poznat, ali će Kremlju sigurno gledati da udari tamo gde će to posebno zaboleti Zapad. I bez ruskih kontramera izvesno je da će bumerang sankcija mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu, nego Ameriku. Grčka već urgentno zahteva uvođenje „fiksnih“ cena gasa, odnosno suspenziju tržišta uz administrativno određivanje cena.
Blokiranje računa ruskih firmi i oligarha za posledicu će imati trajan beg kapitala iz Evrope u neke druge države (Singapur, Emirati) i to ne samo ruskog, već iz niza drugih država.
Neće proći puno vremena, pa će se postaviti pitanje, da li će šteta za svetsku ekonomiju koja se već sada meri u stotinama milijardi evra (nije teško zamisliti i da će se meriti u hiljadama milijardi) biti vredna jedne banalne garancije o trajnom odustajanju od proširenja NATO-a na Ukrajinu.
Odnosno, da li je Zapad sa haotičnim uvođenjem sankcija praktično sam sebi pucao u nogu?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policijski inspektori uz asistenciju službenih pasa danas su zabarikadirali prostorije studentske liste u Aranđelovcu, navodno u svrhu obezbeđenja, dok se očekuje dolazak predsednika Aleksandra Vučića
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
