Foto: FoNet
Na javnom uvidu je Nacrt izmena i dopuna DPR po kome će na Slaviji umesto parkinga biti biblioteka i kulturni centar, a vraća se i Sala mira u kojoj je, kad je srušena, bio bioskop „Slavija“
Na Slaviji se neće graditi parking, kao što se godinama očekuje. Prema Nacrtu izmena i dopuna plana detaljne regulacije između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, tu će biti bioskop, biblioteka, galerije i slični prostori za kulturni sadržaj.
Pomenuti Nacrt je upravo na javnom uvidu do 26. jula.
Granicom izmena i dopuna plana obuhvaćen je prostor na ukupnoj površini od 3,16 hektara sa vezama sa postojećom i planiranom infrastrukturom. Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje (prostor uz Makenzijevu) i celinu zonu sanacije (preostali prostor blokova).
Predviđa se da komercijalni sadržaji zauzimaju 63 ara i 45 metara kvadratnih (a 16 ari i 40 metara kvadratnih kao do sad), kao i da se na šest ari izgradi ustanova kulture. Postojećih površina za parking neće biti, a stanovanje i saobraćajnice neće biti bitno menjani.
Planirano je 700 kvadratnih metara za kulturu: biblioteka na površini od 300 kvadratrnih metara, za 50.000 knjiga, sa čitaonicom i manjim otvorenim prostorom za kulturne skupove, priredbe ili izložbe. Ostatak prostora može se koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka.
U Nacrtu je posebno naglašeno da spomenik kulture „Sala mira“, zbog posebnog značaja koji je u vreme svog nastanka imala u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda i Srbije i zbog kojih je i proglašena za spomenik kulture, obavezno njeno adekvatno obeležavanje.
S obzirom da je originalni objekat porušen, u cilju zaštite duha mesta, na pogodnom mestu u okviru novog arhitektonskog sklopa, naophodno je planirati prostor (salu) sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, opredeljen za javne skupove, debate, izložbe, tribine i drugo.
Salu mira je na Slaviji 1888. godine sagradio Frensis H. Makenzi za predavanja, kurseve i slična okupljanja koja nemaju veze sa kafanskim, po projektu Svetolika Popovića. Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine, pa ipak srušena 1991. U zgradi je, između ostalog, bila slikarska škola Kirila Kutlika, Vračarska štedionica, Socijalistički narodni dom, Potrošačka zadruga, i na kraju bioskop. Od 1934. godine zvao se „Vračar“, a zatim „Slavija“.
Kad je srušena, u „Sali mira“ je bio bioskop „Slavija“. Umesto bioskopa, podignut je montažni objekat u kome su se nalazile privatne radnje, pa su i one srušene a prostor je pretvoren u parking.
S.Ć./E-kapija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
EU šalje četiri „Black Hawka“ i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije. Istovremeno, ruski „Iljušin“ nastavlja da učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari
Izjava Branka Ružića o požaru u Deliblatskoj peščari izazvala je oštru reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je funkcionera SPS-a optužio da su mu „pare i biznis planovi“ uvek bili na prvom mestu
Vehabija Mevlid Jašarević je pre petnaest godina napao američku ambasadu u Sarajevu. Sada bi trebalo da izađe na slobodu i verovatno se vrati u Srbiju gde je rođen
Kako nevidljive mreže uticaja i zavisnosti iz temelja menjaju Stari kontinent? Zašto će Evropa, u potrazi za novim osloncima, morati da računa i na region Balkana? I gde je u svemu tome Srbija?
Zbog velikih požara i najavljenih ekstremnih temperatura, Srbija je aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU i prihvatila pomoć u vidu četiri helikoptera, kao i timova iz Nemačke i Rumunije. Pomoć ponudila i Crna Gora
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
