Foto: Tanjug
Na Sajmu knjiga je sve kao da je sve u redu a ne kao da je ovo, verovatno, poslednji Sajam knjiga na adresi na kojoj stanuje evo već 66 godina
Još koji dan pre nego što je u subotu otvoren 66. Sajam knjiga u Beogradu, izdavači su počeli da svakodnevno informišu medije o novim izdanjima koje će promovisati tokom sajamskih dana, o autorima koji će gostovati na njihovim štandovima, o svakakvim programima, o popustima i povlasticama jer, i ove godine kao i prethodnih, na Sajmu knjiga ima svega toga neuporedivo više nego tokom ostatka godine.
Foto: TanjugJuče, u nedelju, bilo je i puno sveta i dobrog raspoloženja kao kad dođete negde kako bi vam bilo lepo i lepo vam i bude – kao i svake godine na Sajmu.
Došli su i pisci, sme se reći – baš mnogo njih. Samo na „Laguninom“ štandu potpisivali su knjige i razgovarali sa čitaocima Tea Obreht, američka književnica rođena u Beogradu, koja je za debitantski roman Tigrova žena dobila prestižnu nagradu „Orindž“, zatim Miomir Petrović, Vladeta Janković, Momčilo Petrović, Vuk Drašković, Dejan Stojiljković i Ante Tomić. Akcenat prethodne rečenice je na reči „samo“, jer juče verovatno nije bilo štanda bez pisaca.
Inače, sami štandovi izdavačkih kuća su na decenijama starim i svima znanim mestima – pisac i izdavač Vladislav Bajac, kaže da se „Geopoetika“ koju je osnovao nalazi na istom mestu od kako postoji, a to je 30 godina, osim jedne godine kad se Miri Marković prohtelo svoju izdavačku kuću predstavi baš na tom mestu.
Osim „Arhipelaga“ i izdavačka kuća „Geopoetika“ obeležava 30 godina rada, a to su samo jedni od jubileja prisutnih na ovogodišnjem Sajmu knjiga, i svi će biti obeleženi onako kako priliči. Gojko Božović, osnivač i glavni i odgovorni urednik „Arhipelaga“ priča o tri naslova koja su povodom jubileja promovisali već prvog dana Sajma, priča o njima s puno pokretačkog zadovoljstva koje očekuje nove pobede.
Sve je dakle bilo onako kako je godinama. Osim što je poslednji put na ovom mestu. Vladislav Bajac ga naziva „ikoničnim mestom“ za sajam knjiga. Kaže i da kad je u subotu otvarao ovaj 66. Sajam knjiga, da je imao osećaj i da nešto zatvara.
U privatnim razgovorima, juče na štandovima, verovatna selidba Sajma knjiga nije bila tema. Razumljivo, jer nema šta novo da se kaže osim onog što je javnosti dozvoljeno da zna, a to je da će Beogradski sajam od 2027. godine biti pored Ekspoa i da o budućoj nameni Hale 1 koja je zakonom zaštićena, još nije odlučeno. Šta će do tada biti sa Sajmom knjiga, ne zna se.
Na polovini Sajma knjiga, u četvrtak 26. oktobra počeće javna prezentacija Urbanističkog projekta za ovaj prostor na kome se Sajam nalazi šezdesetšestu godinu. Prezentacija će trajati pet dana. Javnosti je znači dato pet dana da kaže šta misli o projektu po kome će Beogradski sajam, osim Hale 1, biti srušen. Time će biti formalno zadovoljeno demokratsko pravilo po kome ne može jedan čovek da odlučuje o onom što pripada svim Beograđanima. One kojima odgovara da ruše, ne smeta što je formalno.
Đorđe Randelj, pisac i osnivač i realizator festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ u Novom Sadu u kome se leti uživa na Dunavu na „Beloj lađi“, predlaže da se „uhvatimo za ruke i zaokružimo Sajamsku halu“. I mnogo je ljut što to ne uradimo. I što je tajac. Kaže i da „nije nama Vučić kriv, mi smo govna!“ jer se ponašamo „kao da bi nas streljali“ kad bismo obgrlili Halu.
U vezi premeštanja Sajma treba navesti i pitanje jedne gospođe koja kaže da na Sajam knjiga dolazi od svoje trinaeste godine, a od tada ih je mnogo prošlo: „Koji um to može da smisli?“
Danas je na Sajmu, u organizaciji izdavačke kuće „Clio“ i Francuskog instituta u Srbiji, održana konferencija „Izdavaštvo i javni interes“.
Prava tema na pravom mestu u pravo vreme. Jer o tome je ovde reč, o javnom interesu koji je postao nevažan zato što je privatni postao važan.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Od 26. oktobra do 1. novembra održaće se javna prezentacija Urbanističkog projekta za prostor na kome se više od pola veka nalazi Beogradski sajam. Samo šest dana za uvid javnosti u najznačajnije zemljište u našem gradu, u planove koji će trajno i nepovratno uništiti ne samo ovaj deo Beograda
