Sajam knjiga, javni interes koji je postao privatni

Još koji dan  pre nego što je u subotu otvoren 66. Sajam knjiga u Beogradu, izdavači su počeli da svakodnevno informišu medije o novim izdanjima koje će promovisati tokom sajamskih dana, o autorima koji će gostovati na njihovim štandovima, o svakakvim programima, o popustima i povlasticama jer, i ove godine kao i prethodnih, na Sajmu knjiga ima svega toga neuporedivo više nego tokom ostatka godine.

Foto: Tanjug

Juče, u nedelju, bilo je i puno sveta i dobrog raspoloženja kao kad dođete negde kako bi vam bilo lepo i lepo vam i bude – kao i svake godine na Sajmu.

Došli su i pisci, sme se reći – baš mnogo njih. Samo na „Laguninom“ štandu potpisivali su knjige i razgovarali sa čitaocima Tea Obreht, američka književnica rođena u Beogradu, koja je za debitantski roman Tigrova žena dobila prestižnu nagradu „Orindž“, zatim Miomir Petrović, Vladeta Janković, Momčilo Petrović, Vuk Drašković, Dejan Stojiljković i Ante Tomić. Akcenat prethodne rečenice je na reči „samo“, jer juče verovatno nije bilo štanda bez pisaca.

Foto: Promo

Inače, sami štandovi izdavačkih kuća su na decenijama starim i svima znanim mestima – pisac i izdavač Vladislav Bajac, kaže da se „Geopoetika“ koju je osnovao nalazi na istom mestu od kako postoji, a to je 30 godina, osim jedne godine kad se Miri Marković prohtelo svoju izdavačku kuću predstavi baš na tom mestu.

Osim „Arhipelaga“ i izdavačka kuća „Geopoetika“ obeležava 30 godina rada, a to su samo jedni od jubileja prisutnih na ovogodišnjem Sajmu knjiga, i svi će biti obeleženi onako kako priliči. Gojko Božović, osnivač i glavni i odgovorni urednik „Arhipelaga“ priča o tri naslova koja su povodom jubileja promovisali već prvog dana Sajma, priča o njima s puno pokretačkog zadovoljstva koje očekuje nove pobede.

Foto: Tanjug

Sve je dakle bilo onako kako je godinama. Osim što je poslednji put na ovom mestu. Vladislav Bajac ga naziva „ikoničnim mestom“ za sajam knjiga. Kaže i da kad je u subotu otvarao ovaj 66. Sajam knjiga, da je imao osećaj i da nešto zatvara.

U privatnim razgovorima, juče na štandovima, verovatna selidba Sajma knjiga nije bila tema. Razumljivo, jer nema šta novo da se kaže osim onog što je javnosti dozvoljeno da zna, a to je da će Beogradski sajam od 2027. godine biti pored Ekspoa i da o budućoj nameni Hale 1 koja je zakonom zaštićena, još nije odlučeno. Šta će do tada biti sa Sajmom knjiga, ne zna se.

Na polovini Sajma knjiga, u četvrtak 26. oktobra počeće javna prezentacija Urbanističkog projekta za ovaj prostor na kome se Sajam nalazi šezdesetšestu godinu. Prezentacija će trajati pet dana. Javnosti je znači dato pet dana da kaže šta misli o projektu po kome će Beogradski sajam, osim Hale 1, biti srušen. Time će biti formalno zadovoljeno demokratsko pravilo po kome ne može jedan čovek da odlučuje o onom što pripada svim Beograđanima. One kojima odgovara da ruše, ne smeta što je formalno.

Pročitajte još Rušenje Beogradskog sajma: Projekat naprednjačkih multimilionera

Đorđe Randelj, pisac i osnivač i realizator festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ u Novom Sadu u kome se leti uživa na Dunavu na „Beloj lađi“, predlaže da se „uhvatimo za ruke i zaokružimo Sajamsku halu“. I mnogo je ljut što to ne uradimo. I što je tajac. Kaže i da „nije nama Vučić kriv, mi smo govna!“ jer se ponašamo „kao da bi nas streljali“ kad bismo obgrlili Halu.

U vezi premeštanja Sajma treba navesti i pitanje jedne gospođe koja kaže da na Sajam knjiga dolazi od svoje trinaeste godine, a od tada ih je mnogo prošlo: „Koji um to može da smisli?“

Danas je na Sajmu, u organizaciji izdavačke kuće „Clio“ i Francuskog instituta u Srbiji, održana konferencija „Izdavaštvo i javni interes“.

Prava tema na pravom mestu u pravo vreme. Jer o tome je ovde reč, o javnom interesu koji je postao nevažan zato što je privatni postao važan.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com