Međunarodna organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNESCO objavila je da Sjedinjene Američke Države planiraju da se vrate u tu organizaciju u julu i plate 619 miliona dolara koje duguju.
Kako prenose mediji, vraćanje u UNESCO jedan je od ciljeva administracije predsednika Džozefa Bajdena kako bi se suprotstavili uticaju kineske vlade na dnevni red ove organizacije. Pogotovo u postavljanju standarda za veštačku inteligenciju i tehnološko obrazovanje širom sveta.
Naznake za pridruživanje počele su i pre nego što je odluka saopštena na društvenim mrežama. Prošle nedelje je zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma poslao pismo direktorki Uneska Odri Azulej.
Kako je Azulej rekla, odluka o povratku je dugoročna, bez obzira da li će na narednim izborima podeliti republikanci ili demokrate.
Ko je izvukao SAD iz Uneska?
Uticaj Kine na UNESCO je sve veći otkad su SAD napustile tu organizaciju 2017. godine. Tada je Trampova administracija odlučila da se potpuno povuče zbog takozvanih „anti-izraelskih tendencija“.
Izrael se takođe povukao nakon SAD-a kada je izraelski ambasador u UNESCO Karmel Šama Hakoen najavio povlačenje zbog toga što se, prema njegovim rečima, “Unesko transformisao u bizarnu organizaciju koja je izgubila svoj profesionalni put zarad političkih interesa određenih zemlja.”
Hakoen i tadašnji izraelski zvaničnici ocenili su sramnom tadašnju odluku Uneska da se stari grad u Hebronu proglasi za deo svetske kulturne baštine kao palestinska baština. Zbog toga je Izrael optužio UNESCO za antisemitizam jer „ignoriše 4.000 godina jevrejske istorije“. Palestinci su više puta ranije tražili da Unesko donese tu odluku jer su smatrali da jevrejski stanovnici tog grada uništavaju palestinske objekte.
Ove tenzije potiču još iz 2011. godine kada je Palestina postala članica Uneska. Tada je administracija bivšeg predsednika Obame obustavila svoje uplate toj organizaciji. Zato se dug SAD ovoj instituciji do danas uvećao na 619 miliona dolara.
Finansijski podsticaj
Odluka o povratku predstavlja veliki finansijski podsticaj za UNESCO, koja je inače poznata po svom programu svetske baštine, kao i projektima za borbu protiv klimatskih promena u učenje devojčica da čitaju.
Da bi otplatila dug, američka vlada će ove godini uplatiti 10 miliona dolara namenjenih obrazovanju o holokaustu, očuvanju kulturnog nasleđa u Ukrajini, bezbednosti novinara i obrazovanju nauke i tehnologije u Africi.
Plan je da se slični zahtevi ispunjavaju i narednih godina sve dok se ne otplati ukupan dug.
Jedan diplomata iz UNESCO nada se da će povratak SAD-a doneti „više ambicija i više spokoja“ i podstavći programe za regulisanje veštačke inteligencije, obrazovanje devojčica u Avganistanu i pomoći žrtvama ropstva na Karibima.
Diplomata je rekao da bi agencija takođe „poželela dobrodošlicu“ Izraelu da ponovo pridruži.
A.E./ABC/RTV/AP
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
