Foto: AP
Grupa G7 juče je dogovorila ograničenje cene nafte, kako bi smanjila ruski profit kojim finansira rat u Ukrajini. Takođe juče, Gasprom je javio da je otkriven kvar na gasovodu, te da Severni tok 1 do daljnjeg neće moći da radi, iako je trebalo da, nakon trodnevnog remonta, danas nastavi sa isporukom gasa Evropi
Grupa sedam ministara finansija najvećih svetskih privrede (G7) dogovorila je juče ograničenje cene nafte na svetskom tržištu. Očekuju da će tom odlukom smanjiti ruske resurse iz kojih finansira rat u Ukrajini.
Međutim, Rusija je još pre tog sastanka predočila kakve će posledice imati takva odluka G7. „Kompanije koje nameću ograničenje cene, neće biti među primaocima ruske nafte“ saopštio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
„Gasprom“ je juče javio da gasovod Severni tok 1, koji ispod Baltičkog mora dovodi gas do Nemačke, neće nastaviti s radom, iako je trebalo da nakon trodnevnog remonta, danas nastavi dotok gasa Evropi. Kako je javio „Gasprom“, otkriveno je novo curenje nafte te je zbog toga do daljnjeg nemoguće nastaviti isporuku ruskog gasa Evropi kroz Severni tok 1. Curenje nafte je otkriveno u kompresorskoj stanici Portovaja na ruskom kraju gasovoda.
Nemački Siemens Enerdži, koji opslužuje turbine Severnog toka 1, naveo je da curenje nafte ne bi trebalo da primora gasovod da zaustavi rad. Po njima, kompresorska stanica Portovaja ima druge turbine sa kojima bi Severni tok 1 mogao nesmetano da radi.
Odlaganje je podstaklo strahove da će Rusija držati gasovod van mreže na duži period kako bi izvršila pritisak na zapadne nacije i razbila njihovo jedinstvo u sankcionisanju Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Moskva je u više navrata demantovala navode da koristi energente kao oružje.
U junu Moskva je smanjila snabdevanje gasom na 40 procenata, a zatim u julu za još 20 procenta, tvrdeći da postoje problemi u održavanju do kojih je, kako su naveli, došlo usled zapadnih sankcija, jer oprema nije mogla na vreme da bude vraćena i instalirana. Smanjenje snabdevanja rezultiralo je porastom cena gasa. Trodnevni prekid rada Severnog toka 1 zbog remonta, Gasprom je najavio dve nedelje ranije.
Prva linija gasovoda Severni tok puštena je u rad 6. septembra 2011. godine, a sredinom oktobra 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje postalo je dostupno potrošačima u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
„Severni tok“, dugačak 1.220 kilometra, od Rusije do Nemačke pruža se po dnu Baltičkog mora preko teritorija Finske i Švedske. Planirano je da se kroz njega godišnje isporučuje i do 55 milijardi kubnih metara gasa, a taj puni kapacitet dostignut je u jesen 2012. godine, kada je puštena i druga linija gasovoda.
Ruski premijer Vladimir Putin je tokom ceremonije zvaničnog puštanja gasovoda ocenio da Ukrajina, zbog „Severnog toka“ gubi ekskluzivna prava na tranzit ruskog gasa, a da će odnosi Rusije i Ukrajine ubuduće biti sve više nalik civilizovanim tržišnim odnosima. On je tom prilikom naglasio da je svaka tranzitna država u iskušenju da iskoristi situaciju kako bi ostvarila neke svoje ciljeve.
I pre nego što je otvorena prva linija Severnog toka, „Gasprom“ je najavljivao da je moguća i izgradnja treće – jer u Evropi postoji velika potražnja za regularnim isporukama gasa.
S.Ć./RSE/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U razgovoru za nemački Handelsblat, srpski predsednik Aleksandar Vučić davao je geopolitičke ocene o ratu u Ukrajini, Trampu, Kini, energentima. I još jednom Nemcima obećao srpski litijum
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
