Ruski gas: Severni tok ne radi do daljnjeg

Grupa sedam ministara finansija najvećih svetskih privrede (G7) dogovorila je juče ograničenje cene nafte na svetskom tržištu. Očekuju da će tom odlukom smanjiti ruske resurse iz kojih finansira rat u Ukrajini.

Međutim, Rusija je još pre tog sastanka predočila kakve će posledice imati takva odluka G7. „Kompanije koje nameću ograničenje cene, neće biti među primaocima ruske nafte“ saopštio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

„Gasprom“ je juče javio da gasovod Severni tok 1, koji ispod Baltičkog mora dovodi gas do Nemačke, neće nastaviti s radom, iako je trebalo da nakon trodnevnog remonta, danas nastavi dotok gasa Evropi. Kako je javio „Gasprom“, otkriveno je novo curenje nafte te je zbog toga do daljnjeg nemoguće nastaviti isporuku ruskog gasa Evropi kroz Severni tok 1. Curenje nafte je otkriveno u kompresorskoj stanici Portovaja na ruskom kraju gasovoda.

Nemački Siemens Enerdži, koji opslužuje turbine Severnog toka 1, naveo je da curenje nafte ne bi trebalo da primora gasovod da zaustavi rad. Po njima, kompresorska stanica Portovaja ima druge turbine sa kojima bi Severni tok 1 mogao nesmetano da radi.
Odlaganje je podstaklo strahove da će Rusija držati gasovod van mreže na duži period kako bi izvršila pritisak na zapadne nacije i razbila njihovo jedinstvo u sankcionisanju Rusije zbog invazije na Ukrajinu.

Moskva je u više navrata demantovala navode da koristi energente kao oružje.

U junu Moskva je smanjila snabdevanje gasom na 40 procenata, a zatim u julu za još 20 procenta, tvrdeći da postoje problemi u održavanju do kojih je, kako su naveli, došlo usled zapadnih sankcija, jer oprema nije mogla na vreme da bude vraćena i instalirana. Smanjenje snabdevanja rezultiralo je porastom cena gasa. Trodnevni prekid rada Severnog toka 1 zbog remonta, Gasprom je najavio dve nedelje ranije.

Prva linija gasovoda Severni tok puštena je u rad 6. septembra 2011. godine, a sredinom oktobra 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje postalo je dostupno potrošačima u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

„Severni tok“, dugačak 1.220 kilometra, od Rusije do Nemačke pruža se po dnu Baltičkog mora preko teritorija Finske i Švedske. Planirano je da se kroz njega godišnje isporučuje i do 55 milijardi kubnih metara gasa, a taj puni kapacitet dostignut je u jesen 2012. godine, kada je puštena i druga linija gasovoda.

Ruski premijer Vladimir Putin je tokom ceremonije zvaničnog puštanja gasovoda ocenio da Ukrajina, zbog „Severnog toka“ gubi ekskluzivna prava na tranzit ruskog gasa, a da će odnosi Rusije i Ukrajine ubuduće biti sve više nalik civilizovanim tržišnim odnosima. On je tom prilikom naglasio da je svaka tranzitna država u iskušenju da iskoristi situaciju kako bi ostvarila neke svoje ciljeve.

I pre nego što je otvorena prva linija Severnog toka, „Gasprom“ je najavljivao da je moguća i izgradnja treće –  jer u Evropi postoji velika potražnja za regularnim isporukama gasa.

S.Ć./RSE/Danas

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com